Пројекти

Руководилац: др Ивана Дрвеница

Сарадници на пројекту: др Весна Илић, др Стева Левић

Трајање пројекта: 1.6.2024-31.5.2025.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институција учесница: Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Кланича крв настаје у веома великим количинама широм света. У месној индустрији Европске уније, кланиčка крв је класификована као животињски нуспроизвод треће категорије, који је оцењен као погодан за исхрану људи, али није намењен за конзумацију јер се традиционално не користи у исхрани или нема комерцијалну вредност. Нажалост, у земљама Западног Балкана она се најчешће третира као отпад и у потпуности занемарује, што, уколико се њоме не управља на одговарајући начин, доводи до озбиљних еколошких проблема због њеног високог загађујућег потенцијала. Са друге стране, наша истраживања су показала да кланиčка крв, уз адекватно управљање, може представљати одржив извор биомолекула и биоматеријала са значајном нутритивном и функционалном вредношћу.

Развили смо технологију за добијање у потпуности очуваног хемоглобина високе чистоће из кланичне крви, који представља вредан извор хемског гвожђа, најбиорасположивијег облика гвожђа. Имајући у виду да је анемија услед недостатка гвожђа најраспрострањенији нутритивни дефицит, развијамо нове дугорочно стабилне комплексе у чврстом стању, добијене комбинацијом јефтиних шећера и биолошки активног хемоглобина изолованог из говеђе и свињске кланичне крви, као потенцијалне дијететске суплементе. Наш циљ био је да се постигне ефикасност тренутног индустријског стандарда за стабилизацију протеина применом економски прихватљивих шећера, у комбинацији са оптимизованим параметрима процеса две методе сушења изолованог хемоглобина. Од одабраних сушених хемоглобина, који показују повољан однос трошкова и користи, као и одговарајуће технолошко-функционалне особине, развијена су два производа као извори хемског гвожђа, која ће бити испитана у погледу њихових сензорних и технолошких карактеристика.

Захваљујући скалабилним и преносивим технологијама развијеним у оквиру пројекта M2BoostHEM, производња оваквих дијететских суплемената са додатом вредношћу може се реализовати у било ком географском подручју света. На тај начин, пројекат M2BoostHEM има потенцијал да унапреди одрживост прехрамбене индустрије и смањи њен негативан утицај на животну средину.

Руководилац: др Александар Крмпот

Сарадници на пројекту: др Ивана Дрвеница, др Дренка Тривановић, др Михајло Радмиловић, др Станко Николић, др Даница Павловић

Трајање пројекта: 1.9.2020–31.8.2022.

Водећа институција: Институт за физику, Универзитет у Београду

Институција учесница: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Циљ овог пројекта био је примена најсавременијих техника оптичке микроскопије и проширење њихове примене на снимање еритроцита и њихових деривата као потенцијалне дијагностичке методе за болести савременог доба, попут карцинома, дијабетеса и других инфламаторних и аутоимуних обољења. Истраживање се првенствено заснива на двофотонској флуоресцентној микроскопији (TPEF) и недавно откривеној особини хемоглобина да, након двофотонске ексцитације ултракратким ласерским импулсима, постаје флуоресцентна молекулска мета.

Наше знање и искуство у области TPEF микроскопије обједињени су са снимањем трећег хармоника (THG) еритроцита и допуњени квантитативним подацима добијеним спектроскопијом корелације флуоресценције (FCS). Последње две наведено методе развијене су у оквиру овог пројекта. Коришћењем еритроцита као осетљивих биомаркера показано је како комбинација података добијених новоразвијеним техникама и постојећим протоколима за in vitro и ex vivo снимање засновано на хемоглобину може допринети бољем разумевању биолошке основе различитих обољења. Ово представља први корак ка развоју нових метода за дијагностику и процену ризика од развоја болести.

Пројекат је такође унапредио започета истраживања двофотонске флуоресцентне микроскопије као ефикасног алата за снимање еритроцита и њихових мембрана на нивоу појединачне ћелије, без употребе флуоресцентних маркера и фиксације. Истраживања су открила повезаност између просторне расподеле хемоглобина унутар еритроцита и њихове морфологије, указујући да ова повезаност представља показатељ функционалног стања еритроцита.

Активности на пројекту реализовало је шест истраживача из две водеће научне институције у Србији, који долазе из различитих, међусобно комплементарних научних области (физика, биологија, биофотоника и фармација). Рад је био организован кроз седам радних пакета, са тринаест планираних резултата, међу којима је и развој две нове методе – снимања трећег хармоника (THG) и спектроскопије корелације флуоресценције (FCS), које представљају значајан допринос домаћој и међународној научној заједници.

Пројекат HEMMAGINERO реализован је уз подршку истраживачких институција DESY (Немачка) и Каролинска института (Шведска), кроз формалну сарадњу и омогућен приступ врхунској истраживачкој опреми. Реализација пројекта трајала је две године, уз буџет од приближно 200.000 евра, а омогућила је запошљавање младих истраживача, унапређење највредније научне опреме у Србији и спровођење свих активности у складу са највишим безбедносним и етичким стандардима.

Руководилац: др Јeлeна М. Алeксић

Сарадници на пројекту: др Нeвeна Михаиловић-Станојeвић, др Зоран Милорадовић, др Милан Иванов, др Уна-Јована Вајић, др Данијeла Карановић, др Јасмина Милeнковић, др Ивана Живковић

Трајање пројекта: 27.06.2024-26.02.2025.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Институт за крмно биље, Крушевац, Институт за мултидисциплинарна истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Недостатак допамина је кључни фактор код неуродегенеративних и поремећаја кретања попут Паркинсонове болести и синдрома немирних ногу, као и код депресије. У конвенционалним третманима наведених стања користи се синтетичка Л-допа, која изазива бројне нежељене ефекте. Природна Л-допа, која је пристуна у појединим биљним врстама укључујући и боб, представља погодну алтернативу. Са друге стране, у индустрији нутрицеутика и функционалне хране, нагло расте потреба за природним, биоактивним једињењима која имају позитивне ефекте на људско здравље, посебно антиоксидансима попут полифенола.

У оквиру пројекта доказан је концепт да се локалне популације боба са подручја Републике Србије разликују по садржају Л-допа, полифенола и других биоактивних једињења, као и да се садржај пожељних биоактивних једињења може повећати у екстрактима сувог семена боба применом исплативе и скалабилне технологије која, поред тога, омогућава моделовање састава екстраката у циљу оптимизације за различите примене у здравству и потребе тржишта.

Екстракти боба у којима је природним путем повећан садржај пожељних биоактивних једињења представњају природне дијететске суплементе који имају позитивне ефекте за неуролошко здравље, регулацију допамина и опште благостање, а који се могу користити и за повећање нутритивне вредности прехрамбених производа путем обогаћивања природним биоактивним једињењима и производњу функционалне хране. Поред повољних ефеката природних дијетеских производа за неуролошка и хронична стања људи, додатне предности њихове производње обухватају органски узгој боба уз унапређење здравља земљишта и смањење хемијских уноса, као и нижу емисија CO₂ и смањено загађење земљишта, ваздуха и воде кроз еколошки прихватљиве пољопривредне праксе.

Руководилац: др Ђурђица Јововић

Сарадници на пројекту: др Зоран Милорадовић, др Невена Михаиловић-Станојевић, др Јелица Грујић Милановић, др Милан Иванов, др Динко Сушић, др Слађан Милановић, др Дијана Јовановић, др Драгана Декански, др Анамарија Симић, др Јасмина Варагић, др Данијела Карановић, др Уна-Јована Вајић

Број пројекта: 175096

Трајање пројекта: 2011-2019.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Медицински факултет, Универзитет у Београду, „Галеника“ А.Д.

Опис пројекта:

Резултати пројекта су показали да терапија екстрактом листа маслине има повољно дејство на кардиоваскуларне и реналне параметре. Она је смањила оксидативни стрес, артеријски крвни притисак (систолни, дијастолни и средњи), и укупни периферни отпор у моделу есенцијалне хипертензије пацова. У истом експерименталном моделу, екстракт листа маслине је довео до побољшања реналне циркулације, редукције реналног васкуларног отпора и смањења синтезе штетних слободних врста кисеоника.

На сличан начин као и код екстракта листа маслине, терапија ресвератролом, активним састојком бобице грожђа, довела је до смањења артеријског крвног притиска и васкуларног отпора у анималном моделу есенцијалне хипертензије. У експерименталном моделу малигне хипертензије, ова терапија је довела до још већих побољшања хемодинамских параметара у односу на есенцијалну хипертензију, као и до спречавања дегенеративних промене на артериолама.

Блокада рецетора за ангиотензин 2, примењена у моделу постисхемичне акутне бубрежне инсуфицијенције пацова удружене са хипертензијом је довела до побољшања системских и реналних хемодинамских параметара и до смањења оштећења гломерула и тубула. Такође, терапија синтетским аналозима ензима супероксид-дисмутазе у истом експерименталном моделу, је смањила ренални васкуларни отпор.

Руководилац: др Душан Божанић

Сарадници на пројекту: др Тијана Мишељић, др Јелена Пајовић, др Биљана Ристић, Анамарија Абу ел Руб, др Владимир Ђоковић

Број пројекта: 275

Трајање пројекта: 2025-2026.

Водећа институција: Институт за нуклеарна науке „Винча“, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Физички факултет, Универзитет у Београду, Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду, Центар Фондације за национална истраживања Данске и Фондације Вилум за интелигентну испоруку лекова и детекцију применом микроконтејнера и наномеханике, Одсек за здравствене технологије, Технички универзитет Данске

Опис пројекта:

Пројекат је посвећен развоју балистичког метода за транспорт медикамената кроз мембране површинских ћелија, који заобилази стандардни процес ендоцитозе. Методологија се заснива на употреби наномотора који се активирају и покрећу дејством светлости у блиској инфрацрвеној области спектра, што дозвољава прецизну контролу опсега расположивих енергија наномотора контролом интензитета светлости. Очекивани резултати пројекта допринеће развоју напредних технологија за испоруку лекова или генетског материјала кроз ћелијске мембране уз минимално нарушавање ћелијске структуре, чиме се отварају нове могућности за унапређење третмана малигних обољења коже.

Руководилац: др Биљана Ристић

Сарадници на пројекту: др Ивана Дрвеница, др Маријана Ковачић, др Ирина Масловарић, др Тамара Ђукић, др Верица Пауновић, др Атила Бота, др Золтан Варга, др Јудит Михаили

Број пројекта: 001908878 2025 13440 003 000 000 001 02 010

Трајање пројекта: 2025-2027.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Медицински факултет, Универзитет у Београду, Институт за материјале и хемију животне средине Мађарске академије наука

Опис пројекта:

Пројекат је усмерен на развој и унапређење производње наноеритрозома заснованих на мембранама хуманих еритроцита, са циљем добијања безбедних и ефикасних носача за циљану испоруку лекова. Његов значај огледа се у развоју иновативних биомиметичких наноплатформи које, захваљујући очуваним структурним и функционалним својствима еритроцитне мембране, омогућавају продужену циркулацију лекова, избегавање имунског одговора и потенцијално превазилажење крвно-мождане баријере. Очекује се да ће резултати пројекта допринети развоју наноеритрозома са унапређеним функционалним и биолошким карактеристикама, чиме ће се дати значајан допринос савременој наномедицини и створити основа за примену нових биоинспирисаних платформи за испоруку лекова. Пројекат се реализује кроз билатералну сарадњу истраживачких тимова из Србије и Мађарске, уз интеграцију комплементарних знања, савремених метода и напредне аналитичке инфраструктуре, што омогућава ефикасан трансфер знања и развој иновативних решења у области наномедицине.

Руководилац: др Весна Вучић

Сарадници на пројекту: др сци. мед. Данијела Ристић-Медић, др Александра Арсић, др Маја Милошевић, др Сњежана Петровић, др Небојша Ивановић, др Биљана Покимица, др Анђелија Чукић, др Маријана Ковачић

Број пројекта: 5050

Трајање пројекта: 1.12.2023- 1.12.2026.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Медицински факултет, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Са 3.700 нових случајева рака дојке годишње у Србији и 2,1 милион случајева на глобалном нивоу, рак дојке представља један од највећих здравствених изазова данашњице. Доступне антитуморске терапије имају ограничену ефикасност и често су праћене токсичним нежељеним ефектима. Нутритивне интервенције могу ублажити нежељене последице лечења, смањити исцрпљеност и психолошке тегобе пацијената, као и трошкове повезане са њиховим лечењем.

Пројекат АID има за циљ да применом нутритивних интервенција побољша клиничке исходе, квалитет живота и стопу преживљавања пацијенткиња са раком дојке које примају адјувантну ендокрину терапију инхибиторима ароматазе. У оквиру трокраке рандомизоване контролисане студије исхране, која обухвата 80 пацијенткиња са раком дојке, испитанице уз терапију инхибиторима ароматазе, током четири месеца примају или додатке исхрани, или плацебо (контролна група), или се придржавају антиинфламаторне дијете. Промене у нутритивном статусу, квалитету живота, као и биохемијским и клиничким параметрима прате се и упоређују између ове три групе.

Други циљ пројекта је утврђивање узрочно-последичних веза између клиничких исхода, нутритивног статуса и биохемијских параметара повезаних са канцером, укључујући инфламаторни и редокс статус, липидом плазме и полиморфизме гена десатураза масних киселина (FADS). На ове изазове одговara наш мултидисциплинарни тим, који поседује неопходну експертизу за реализацију нутритивних, клиничких и биохемијских задатака пројекта.

Пројекат тежи да превазиђе тренутни ниво достигнућа у овој области применом најсавременијих липидомских анализа у нутритивним студијама. То даје допринос јачању истраживачких капацитета нашег тима, са дугорочним циљевима расветљавања биохемијских путева путем интеграције метода машинског учења и оснивања првог липидомског центра у Србији. Увођење ефикасне нутритивне интервенције код пацијенткиња са раком дојке као саставног дела мултимодалног терапијског приступа, кроз реализацију овог пројекта, имаће непосредан и изузетан значај за пацијенткиње и њихове породице, као и дугорочан позитиван утицај на локалну и глобалну економију.

Руководилац: Dr. Lucy Robertson

Сарадници на пројекту: др Олгица Ђурковић-Ђаковић, др Бранко Бобић

Број пројекта: FA1408

Трајање пројекта: 2014-2019.

Водећа институција: Norwegian University of Life Sciences

Опис пројекта:

Приоритетни циљ EURO-FBP мреже био је успостављање превентивних и контролних програма за смањење оболевања људи од инфекција паразитима који се преносе храном. Интердисциплинарним One Health приступом, EURO-FBP имо је за циљ да координира истраживања и обједини дијагностичке методе и исплативе контролне алате за контролу инфекција изазваних паразитима који се преносе храном, прати глобалне трендове у појави ових инфекција и дефинише најважније за свако географско подручје.