Руководилац: др Тамара Кукољ

Сарадници на пројекту: др Јасмина Лазаревић, др Урош Ралевић, др Ненад Лазаревић (Институт за физику, Универзитет у Београду)

Број пројекта: „Покрени се за науку 2019/2020.“, финансиран од стране компаније Филип Морис

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Анализа карактеристика мезенхимских матичних ћелија (ММЋ) на нивоу појединачних ћелија применом Раман спектроскопије са циљем развоја Раман спектроскопије као брзе, једноставне и недеструктивне Single Cell методе за процену регенеративног потенцијала ММЋ. Већина биохемијских промена, изазваних физиолошким или патолошким променама, уочавају се у Рамановом спектру под одговарајућим условима, као промена интензитета и/или положаја Раман мода. Стога ће се испитивати се одлике ММћ пореклом из различитих ткива и донора, као и промене карактеристика повезаних са старошћу у популацијама ММЋ. Пратиће се промене Рамановог спектра које настају услед репликативног узраста, односно продужене култивације in vitro, као и промене у спектру изазване одређеним фармаколошким супстанцама које се користе у терапији различитих болести, који убрзавају процес старења. На основу добијених резултата утврдиће се корелација између вибрационог спектра и регенеративног потенцијала примарних ММЋ, што ће омогућити успостављање Раманове спектроскопије као брзе, једноставне и неинвазивне методе за квалитативну анализу регенеративног потенцијала одређену популацију ММЋ. Овај пројекат ће допринети детаљној карактеризацији ММЋ, како би се значајно убрзала и олакшала њихову даља примена у ћелијској терапији и ткивном инжењерству.

Руководилац: др Јована Бјекић

Сарадници на пројекту: др Љиљана Лазаревић, др Марко Живановић, др Горан Кнежевић

Трајање пројекта: 2011-2012.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Руководилац: др Саша Филиповић

Сарадници на пројекту: др Јована Бјекић, др Милан Јелић, др Катарина Вулић, др Урош Константиновић, др Јасмина Вуксановић, Дуња Пауновић

Број пројекта: ON175012

Трајање пројекта: 2011-2019.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Руководилац: др Ивана Дрвеница

Сарадници на пројекту: др Весна Илић, др Дренка Тривановић, др Биљана Ристић, др Маријана Ковачић

Трајање пројекта: 1.10.2025-31.5.2026.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Недостатак гвожђа и даље представља најраспрострањенији нутритивни поремећај у свету, што указује на потребу за иновативним, ефикасним и одрживим стратегијама суплементације гвожђем. Циљ овог пројекта био је да се нуспроизвод месне индустрије – кланичка крв – трансформише у високовредну, одрживу и потрошачима прихватљиву сировину, ревалоризацијом хемоглобина у иновативну формулацију дијететских суплемента заснованих на хемског гвожђу. Развијена технологија обезбеђује дугорочно стабилан, биорасположив протеински комплекс хемског гвожђа, супериорне нутритивне вредности, са побољшаним укусом и бојом, чиме се повећава прихватљивост код потрошача и омогућава његова примена у широком спектру прехрамбених производа.

Технологија се заснива на двоструком природном пореклу (говеђем и свињском), што омогућава њено прилагођавање различитим прехрамбеним и културолошким преференцијама и ширу применљивост на тржишту. Истовремено, омогућава претварање нуспроизвода у одрживе биоактивне састојке, подржавајући принципе циркуларне биоекономије и смањујући отпад месне индустрије.

Током реализације пројекта, технологија је успешно унапређена са нивоа технолошке спремности TRL 4 на TRL 6, што је обухватило оптимизацију формулације, валидацију безбедности и функционалности, испитивања прихватљивости код потрошача, анализу тржишта и планирање комерцијализације. Пројекат је поставио чврсте основе за заштиту интелектуалне својине, успостављање индустријских партнерстава и излазак на тржиште, показујући потенцијал да премости јаз између научних истраживања и индустрије, уз истовремено пружање иновативних решења за унапређење исхране и одрживо коришћење ресурса.

Руководилац: др Александар Крмпот

Сарадници на пројекту: др Ивана Дрвеница, др Дренка Тривановић, др Михајло Радмиловић, др Станко Николић, др Даница Павловић

Трајање пројекта: 1.9.2020–31.8.2022.

Водећа институција: Институт за физику, Универзитет у Београду

Институција учесница: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Циљ овог пројекта био је примена најсавременијих техника оптичке микроскопије и проширење њихове примене на снимање еритроцита и њихових деривата као потенцијалне дијагностичке методе за болести савременог доба, попут карцинома, дијабетеса и других инфламаторних и аутоимуних обољења. Истраживање се првенствено заснива на двофотонској флуоресцентној микроскопији (TPEF) и недавно откривеној особини хемоглобина да, након двофотонске ексцитације ултракратким ласерским импулсима, постаје флуоресцентна молекулска мета.

Наше знање и искуство у области TPEF микроскопије обједињени су са снимањем трећег хармоника (THG) еритроцита и допуњени квантитативним подацима добијеним спектроскопијом корелације флуоресценције (FCS). Последње две наведено методе развијене су у оквиру овог пројекта. Коришћењем еритроцита као осетљивих биомаркера показано је како комбинација података добијених новоразвијеним техникама и постојећим протоколима за in vitro и ex vivo снимање засновано на хемоглобину може допринети бољем разумевању биолошке основе различитих обољења. Ово представља први корак ка развоју нових метода за дијагностику и процену ризика од развоја болести.

Пројекат је такође унапредио започета истраживања двофотонске флуоресцентне микроскопије као ефикасног алата за снимање еритроцита и њихових мембрана на нивоу појединачне ћелије, без употребе флуоресцентних маркера и фиксације. Истраживања су открила повезаност између просторне расподеле хемоглобина унутар еритроцита и њихове морфологије, указујући да ова повезаност представља показатељ функционалног стања еритроцита.

Активности на пројекту реализовало је шест истраживача из две водеће научне институције у Србији, који долазе из различитих, међусобно комплементарних научних области (физика, биологија, биофотоника и фармација). Рад је био организован кроз седам радних пакета, са тринаест планираних резултата, међу којима је и развој две нове методе – снимања трећег хармоника (THG) и спектроскопије корелације флуоресценције (FCS), које представљају значајан допринос домаћој и међународној научној заједници.

Пројекат HEMMAGINERO реализован је уз подршку истраживачких институција DESY (Немачка) и Каролинска института (Шведска), кроз формалну сарадњу и омогућен приступ врхунској истраживачкој опреми. Реализација пројекта трајала је две године, уз буџет од приближно 200.000 евра, а омогућила је запошљавање младих истраживача, унапређење највредније научне опреме у Србији и спровођење свих активности у складу са највишим безбедносним и етичким стандардима.

Руководилац: др Ђурђица Јововић

Сарадници на пројекту: др Зоран Милорадовић, др Невена Михаиловић-Станојевић, др Јелица Грујић Милановић, др Милан Иванов, др Динко Сушић, др Слађан Милановић, др Дијана Јовановић, др Драгана Декански, др Анамарија Симић, др Јасмина Варагић, др Данијела Карановић, др Уна-Јована Вајић

Број пројекта: 175096

Трајање пројекта: 2011-2019.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Медицински факултет, Универзитет у Београду, „Галеника“ А.Д.

Опис пројекта:

Резултати пројекта су показали да терапија екстрактом листа маслине има повољно дејство на кардиоваскуларне и реналне параметре. Она је смањила оксидативни стрес, артеријски крвни притисак (систолни, дијастолни и средњи), и укупни периферни отпор у моделу есенцијалне хипертензије пацова. У истом експерименталном моделу, екстракт листа маслине је довео до побољшања реналне циркулације, редукције реналног васкуларног отпора и смањења синтезе штетних слободних врста кисеоника.

На сличан начин као и код екстракта листа маслине, терапија ресвератролом, активним састојком бобице грожђа, довела је до смањења артеријског крвног притиска и васкуларног отпора у анималном моделу есенцијалне хипертензије. У експерименталном моделу малигне хипертензије, ова терапија је довела до још већих побољшања хемодинамских параметара у односу на есенцијалну хипертензију, као и до спречавања дегенеративних промене на артериолама.

Блокада рецетора за ангиотензин 2, примењена у моделу постисхемичне акутне бубрежне инсуфицијенције пацова удружене са хипертензијом је довела до побољшања системских и реналних хемодинамских параметара и до смањења оштећења гломерула и тубула. Такође, терапија синтетским аналозима ензима супероксид-дисмутазе у истом експерименталном моделу, је смањила ренални васкуларни отпор.

Руководилац: др Весна Вучић

Сарадници на пројекту: др сци. мед. Данијела Ристић-Медић, др Александра Арсић, др Маја Милошевић, др Сњежана Петровић, др Небојша Ивановић, др Биљана Покимица, др Анђелија Чукић, др Маријана Ковачић

Број пројекта: 5050

Трајање пројекта: 1.12.2023- 1.12.2026.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Медицински факултет, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Са 3.700 нових случајева рака дојке годишње у Србији и 2,1 милион случајева на глобалном нивоу, рак дојке представља један од највећих здравствених изазова данашњице. Доступне антитуморске терапије имају ограничену ефикасност и често су праћене токсичним нежељеним ефектима. Нутритивне интервенције могу ублажити нежељене последице лечења, смањити исцрпљеност и психолошке тегобе пацијената, као и трошкове повезане са њиховим лечењем.

Пројекат АID има за циљ да применом нутритивних интервенција побољша клиничке исходе, квалитет живота и стопу преживљавања пацијенткиња са раком дојке које примају адјувантну ендокрину терапију инхибиторима ароматазе. У оквиру трокраке рандомизоване контролисане студије исхране, која обухвата 80 пацијенткиња са раком дојке, испитанице уз терапију инхибиторима ароматазе, током четири месеца примају или додатке исхрани, или плацебо (контролна група), или се придржавају антиинфламаторне дијете. Промене у нутритивном статусу, квалитету живота, као и биохемијским и клиничким параметрима прате се и упоређују између ове три групе.

Други циљ пројекта је утврђивање узрочно-последичних веза између клиничких исхода, нутритивног статуса и биохемијских параметара повезаних са канцером, укључујући инфламаторни и редокс статус, липидом плазме и полиморфизме гена десатураза масних киселина (FADS). На ове изазове одговara наш мултидисциплинарни тим, који поседује неопходну експертизу за реализацију нутритивних, клиничких и биохемијских задатака пројекта.

Пројекат тежи да превазиђе тренутни ниво достигнућа у овој области применом најсавременијих липидомских анализа у нутритивним студијама. То даје допринос јачању истраживачких капацитета нашег тима, са дугорочним циљевима расветљавања биохемијских путева путем интеграције метода машинског учења и оснивања првог липидомског центра у Србији. Увођење ефикасне нутритивне интервенције код пацијенткиња са раком дојке као саставног дела мултимодалног терапијског приступа, кроз реализацију овог пројекта, имаће непосредан и изузетан значај за пацијенткиње и њихове породице, као и дугорочан позитиван утицај на локалну и глобалну економију.

Руководилац: др Христина Обрадовић

Сарадници на пројекту: др Ивана Окић Ђорђевић, др Сања Момчиловић, др Ивана Газикаловић (ИЦ Технолошко-Металуршки факултет), др Никола Јефтић (Институт за онкологију и радиологију Србије), Драгана Александровић

Број пројекта: 11073

Трајање пројекта: 2024-2026.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзтет у Београду

Институције учеснице: Иновациони центар Технолошко-металуршког факултета, Институт за онкологију и радиологију Србије

Опис пројекта:

Постојеће технике реконструкције дојке након мастектомије, упркос њиховој безбедности и изводљивости за пацијенте, носе ризик од потенцијалних компликација и не мењају значајно вероватноћу појаве рецидива болести у поређењу са само мастектомијом. Стога се ови фактори морају узети у обзир када се процењују доступне опције реконструкције дојке након мастектомије. Област ткивног инжењеринга интензивно расте и првенствено се фокусира на израду различитих носача који делују као шаблони за регенерацију ткива. Амнионска мембрана (АМ) плаценте се скоро читав век, користи у регенерацији коже и рожњаче, а бројне студије су показале њена антитуморска, антифибротичка, антиинфламаторна и имуномодулаторна својства. AmnioPrintCare има за циљ да развије биоматеријал за носаче користећи хомогенат хумане АМ који ће сачувати и показати своје регенеративне и антитуморске ефекте током дужег периода примене. Успостављањем напредних техника 3Д биопринтинга за израду носача, AmnioPrintCare ће омогућити приступачније и персонализованије праксе регенеративне медицине у реконструкцији дојке. Да бисмо то постигли, користећи различите технолошке методе и напредни 3Д софтвер и биопринтер, успоставићемо 3Д штампани бионосач базиран на хАМ. Такође, потврдићемо његову биокомпатибилност са ћелијама нише ткива дојке и регенеративни потенцијал ин витро везан за адипогенезу и ангиогенезу заједно са антитуморским дејством према ћелијским линијама рака дојке. Даље ћемо проценити његов регенеративни и антитуморски ефекат након трансплантације код мишева. Овај интердисциплинарни пројекат донеће напредак у биотехнологији који ће довести до побољшања у биомедицини и обезбедити основу за бољу здравствену заштиту и стопу преживљавања пацијената, новине у медицинском и биотехнолошком образовању, као и унапређење биотехнолошке индустрије у Србији јер би могла да патентира нови “биоинк“ за комерцијално доступне биоштампаче.

Руководилац: др Ивана Клун 

Сарадници на пројекту: др Душко Ћировић, др Оливер Тошковић, др Александра Пенезић, др Станислав Симињ, др Александра Узелац, др Владимир Ћирковић, др Драгана Миличић, др Никола Бетић, др Неда Богдановић, др Илија Пантелић

Број пројекта: 2424

Трајање пројекта: 2024-2026.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду, Институт за хигијену и технологију меса

Опис пројекта:

Растућа преваленца паразитоза које се преносе храном и водом код људи и животиња у Европи захтева свеобухватан надзор како би се откриле претње у настајању и идентификовали резервоари инфекције, ради благовременог упозоравања свих учесника у области јавног здравља. Програми систематског праћења већине паразита који циркулишу ове болести не постоје, многе паразитозе не подлежу обавези пријављивања, тако да је на научној заједници да прикупи доказе о овим тихим епидемијама, подигне свест и залаже се за иновативне и побољшане мере безбедности хране ради смањења оптерећења болешћу.

PARASITE HUNTER ће имплементирати принципе Једног здравља у области контроле безбедности хране, са посебним нагласком на матриксе пореклом из животне средине, с обзиром на то да XXI век карактерише антропогени утицај значајно нарушеног екосистема. Утицај здравља екосистема и дивљих животиња на безбедност хране ће бити процењен и биће успостављена комуникација са заинтересованим странама. Стандардизоване паразитолошке методе [седиментација, (Mini)FLOTAC] и валидиране молекуларне технике (multiplex PCR, nested PCR) биће примењене за откривање, квантификацију и процену вијабилности (бројне и кључне in vitro) паразита који се преносе храном и водом (PHV) од узорака животињског значаја у хигијенским границама, води и земљишту на коме се храна производи.

Овај пројекат има за циљ успостављање оквира за надзор заснованог на валидним подацима о присуству PHV како би методологија контроле безбедности хране превазишла тренутно важеће стандарде, укључујући праћење ранијих групација и животиња које нису обухваћене важећим законодавством о безбедности хране. Заинтересоване стране ће бити укључене посредством упитника како би се проценило њихово разумевање PHV и како би учесници могли да допринесу изради беле књиге са предлозима за смањење, односно контролисање PHV. Као резултат пројекта очекује се одржив, најсавременији програм надзора PHV ради правовремене идентификације иновативних претњи јавном здрављу, као и од стране заинтересованих страна одобрене мере које би допринеле побољшању безбедности хране.