руководилац: др Христина Обрадовић

сарадници на пројекту:

др Ивана Окић-Ђорђевић, Драгана Александровић, Сања Момчиловић, Ивана Газикаловић (ИЦ Технолошко-Металуршки факултет), Никола Јефтић (Институт за онкологију и радиологију Србије)

број пројекта: 11073

Трајање пројекта: 2024 –2026

Водећа инстситуција: Институт за медицинска истраживања, Универзтет у Београду

Институције учеснице: Иновациони центар Технолошко-Металуршки факултет

Институт за онкологију и радиологију Србије

Опис пројекта:

Постојеће технике реконструкције дојке након мастектомије, упркос њиховој безбедности и изводљивости за пацијенте, носе ризик од потенцијалних компликација и не мењају значајно вероватноћу појаве рецидива болести у поређењу са само мастектомијом. Стога се ови фактори морају узети у обзир када се процењују доступне опције реконструкције дојке након мастектомије. Област ткивног инжењеринга интензивно расте и првенствено се фокусира на израду различитих носача који делују као шаблони за регенерацију ткива. Амнионска мембрана (АМ) плаценте се скоро читав век, користи у регенерацији коже и рожњаче, а бројне студије су показале њена антитуморска, антифибротичка, антиинфламаторна и имуномодулаторна својства. AmnioPrintCare има за циљ да развије биоматеријал за носаче користећи хомогенат хумане АМ који ће сачувати и показати своје регенеративне и антитуморске ефекте током дужег периода примене. Успостављањем напредних техника 3Д биопринтинга за израду носача, AmnioPrintCare ће омогућити приступачније и персонализованије праксе регенеративне медицине у реконструкцији дојке. Да бисмо то постигли, користећи различите технолошке методе и напредни 3Д софтвер и биопринтер, успоставићемо 3Д штампани бионосач базиран на хАМ. Такође, потврдићемо његову биокомпатибилност са ћелијама нише ткива дојке и регенеративни потенцијал ин витро везан за адипогенезу и ангиогенезу заједно са антитуморским дејством према ћелијским линијама рака дојке. Даље ћемо проценити његов регенеративни и антитуморски ефекат након трансплантације код мишева. Овај интердисциплинарни пројекат донеће напредак у биотехнологији који ће довести до побољшања у биомедицини и обезбедити основу за бољу здравствену заштиту и стопу преживљавања пацијената, новине у медицинском и биотехнолошком образовању, као и унапређење биотехнолошке индустрије у Србији јер би могла да патентира нови “биоинк“ за комерцијално доступне биоштампаче.

Вођа пројекта: др Тамара Кукољ

Број пројекта: „Покрени се за науку 2019/2020“ финансиран од стране Филип Морис компаније

Сарадници на пројекту:

Др Јасмина Лазаревић, др Урош Ралевић, др Ненад Лазаревић из Института за физику, Универзитета у Београду

Водећа установа:

Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Анализа карактеристика мезенхимских матичних ћелија (ММЋ) на нивоу појединачних ћелија применом Раман спектроскопије са циљем развоја Раман спектроскопије као брзе, једноставне и недеструктивне Single Cell методе за процену регенеративног потенцијала ММЋ. Већина биохемијских промена, изазваних физиолошким или патолошким променама, уочавају се у Рамановом спектру под одговарајућим условима, као промена интензитета и/или положаја Раман мода. Стога ће се испитивати се одлике ММћ пореклом из различитих ткива и донора, као и промене карактеристика повезаних са старошћу у популацијама ММЋ. Пратиће се промене Рамановог спектра које настају услед репликативног узраста, односно продужене култивације in vitro, као и промене у спектру изазване одређеним фармаколошким супстанцама које се користе у терапији различитих болести, који убрзавају процес старења. На основу добијених резултата утврдиће се корелација између вибрационог спектра и регенеративног потенцијала примарних ММЋ, што ће омогућити успостављање Раманове спектроскопије као брзе, једноставне и неинвазивне методе за квалитативну анализу регенеративног потенцијала одређену популацију ММЋ. Овај пројекат ће допринети детаљној карактеризацији ММЋ, како би се значајно убрзала и олакшала њихову даља примена у ћелијској терапији и ткивном инжењерству.

Води: Ивана Клун

Сарадници на пројекту:

Душко Ћировић, Оливер Тошковић, Александра Пенезић, Станислав Симин, Александра Узелац, Владимир Ћирковић, Драгана Миличић, Никола Бетић, Неда Богдановић, Илија Пантелић

Број пројекта: 2424

Трајање пројекта: 2024-2026

Водећа институција:
Институт за медицинска истраживања Универзитета у Београду

Остале институције:
Биолошки факултет Универзитета у Београду, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду, Институт за хигијену и технологију меса

Опис пројекта:

Растућа преваленца паразитоза које се преносе храном и водом код људи и животиња у Европи захтева свеобухватан надзор како би се откриле претње у настајању и идентификовали резервоари инфекције, ради благовременог упозоравања свих учесника у области јавног здравља. Програми систематског праћења већине паразита који узрокују ове болести не постоје, многе паразитозе не подлежу обавези пријављивања, тако да је на научној заједници да прикупи доказе о овим тихим епидемијама, подигне свест и залаже се за иновативне и побољшане мере безбедности хране ради смањења оптерећења болешћу.

PARASITE_HUNTER ће имплементирати принципе Једног здравља у области контроле безбедности хране, са посебним нагласком на матриксе пореклом из животне средине, с обзиром на то да XXI век карактеришу антропогеним утицајем знатно нарушени екосистеми. Утицај здравља екосистема и дивљих животиња на безбедност хране ће бити процењен и биће успостављена комуникација са заинтересованим странама.

Стандардизоване паразитолошке методе [седиментација, (Mini)FLOTAC] и валидиране молекуларне технике (multiplex qPCR, nested PCR) биће примењене за откривање, квантификацију и процену вијабилности (бојење и култивација in vitro) паразита који се преносе храном и водом (ПХВ) од јавноздравственог значаја у храни и животињским хранивима, води и земљишту на коме се храна производи.

Овај пројекат има за циљ успостављање оквира за надзор заснованог на валидним подацима о присуству ПХВ како би методологија контроле безбедности хране превазишла тренутно важеће стандарде, укључујући праћење рањивих група (људи и животиња) које нису обухваћене важећим законодавством о безбедности хране. Заинтересоване стране ће бити укључене посредством упитника како би се проценио ниво свести о ПХВ и како би учесници могли да допринесу изради беле књиге са предлозима за смањење односно контролисање ПХВ.

Као резултат пројекта очекује се одржив, најсавременији програм надзора ПХВ ради правовремене идентификације новонасталих претњи јавном здрављу, као и од стране заинтересованих страна одобрене мере које би допринеле побољшању безбедности хране.

Води: Весна Вучић

Сарадници на пројекту:

Данијела Ристић Медић, Александра Арсић, Маја Милошевић, Сњежана Петровић, Небојша Ивановић, Милица Којадиновић, Биљана Покимица, Марија Пауновић

Број пројекта: 5050

Трајање пројекта: 2023 – 2026.

Водећа институција:

Институт за медицинска истраживања, Институт од националног значаја за Републику Србију,  Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Пројекат је осмишљен као рандомизованa клиничкa студија које има за циљ да испита ефекат антиинфламаторне нутритивне интервенције (у виду примене одабране дијете или суплемената) на статус ухрањености, клиничке исходе и квалитет живота пацијената са раком дојке који су на терапији инхибиторима ароматазе. Реализација овог пројекта допринеће спречавању пада нутритивног статуса, бољем подношењу терапије, смањењу нежељених ефекaта и ризикa од коморбидитета, а самим тим и побољшању квалитета живота, клиничких исхода и стопе преживљавања код пацијента са раком дојке.

Води: Александра Узелац

Сарадници на пројекту:

Катарина Брека, Јелена Карановић, Никола Бетић, Милица Куручки, Тијана Кукурић

Број пројекта: 10841

Трајање пројекта: 2024-2026

Водећа институција:
Институт за медицинска истраживања Универзитета у Београду

Остале институције:
Биолошки факултет Универзитета у Београду, Институт за молекуларну гентику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду, Институт за хигијену и технологију меса, Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду

Опис пројекта:
Популациона генетика рода Echinococcus се увелико анализира и делимично је већ истражена у неким деловима Европе, док су подаци за земље Балкана упадљиво непотпуни. Овај пројекат ће спровести свеобухватно истраживање комплетног циклуса трансмисије који укључује животињске врсте као сталне и прелазне домаћине паразита и животну средину, и то путем на Европском нивоу стандардизованих, валидираних и уједначених аналитичких метода које омогућавају добијање високо квалитетних података о популационој генетици паразита на подручју Србије. Анализе ће укључивати секвенцирање гена митохондријалног генома (cox1 и nad1) као и карактеризацију EmsB микросателита у геному појединачних јаја, ларви као и адулта паразита. Овај приступ омогућава преглед недовољно истражених резервоара у животној средини, који имају висок потенцијал за пренос паразита на човека. Подаци о популационој генетици као и  координате идентификованих инфицираних домаћина ће бити систематизовани и графички приказани кроз интерактивну биоинформатичку базу, WormProfiler, да би се идентификовала подручја која представљају фокусе трансмисије и коначно, да би се начинио модел динамике трансмисије. Кориснички интерфејс WormProfiler базе ће бити прилагођен ветеринарима и лекарима који имају кључну улогу у превенцији трансмисије паразита и подстицању ширења знања као и подизању свести о ехинококози. Коначни циљ пројекта је добијање софтверски подржаног оквира за систематски надзор паразита рода Echinococcus који ће допринети увођењу и развоју циљаних акција за контролу трансмисије паразита као и последичном смањењу појаве ехинококозе код животиња и људи.

Води: др Снежана Томановић, научни саветник (ИМИ)

Сарадници на пројекту: др Ратко Сукара, др Дарко Михаљица, др Горана Веиновић, др Валентина Ћирковић

Трајање пројекта: 2023-2026

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду (ИМИ)

Опис

TalkToTick је пројекат који доноси одговор на питање у којој мери крпељи и њима преношени узрочници болести присутни на неком простору заиста представљају ризик по здравље људи. Климатске промене, интензивирање транспорта и миграција несумљиво доводе до промена у епидемиологији векторима преносивих болести. Глобално, а и на нашим просторима, уочен је раскорак између регистрованог броја и разноврсности крпеља, патогена које они преносе и потврђених клиничких случајева болести. Сматра се да многи случајеви болести остају непрепознати или погрешно дијагностификовани. Главни циљ нашег пројекта је развој адекватних приступа за дијагностику, терапију и превенцију крпељима преносивих болести заснованих на локалним условима екологије, епидемиологије и географске дистрибуције крпеља и крпељима преносивих патогена. Иако је TalkToTick пројекат конципиран у Србији као модел региону, наша амбиција превазилази локални интерес. Знање и резултати које генеришемо током реализације пројекта су изузетно значајни за све регионе са сличном еко-епидемиолошком ситуацијом (Јужна Европа, суседне земље), а као концептуални приступ наш модел може бити примењен било где. Пројекат је у великој мери окренут и грађанима. Најзначајнији и најекономичнији вид превенције болести преношених крпељима код људи су личне мере заштите и да би се ефикасност ових мера повећала неопходно је да информишемо, едукујемо и активно укључимо грађане.

Води :

Сарадници на пројекту:

Број пројекта: TR31029

Трајање пројекта: 2011-2020.

Водећа институција:

Опис пројекта:

Води :

Сарадници на пројекту:

Број пројекта: 6058808

Трајање пројекта:

Водећа институција:

Опис пројекта:

Води :

Сарадници на пројекту:

Број пројекта: TR31035

Трајање пројекта:

Водећа институција:

Опис пројекта: