Медицинска ентомологија

Др Снежана Томановић, научни саветник, руководилац је Групе за медицинску ентомологију и руководилац Центра изузетних вредности за зоонозе преношене храном и векторима. Дипломирала је 1996, магистрирала 2004, а докторала 2009. на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Од 2005. је запослена на Институту за медицинска истраживања, а на Биолошком факултету Универзитета у Београду је акредитовани наставник на предмету Медицинска ентомологија на мастер студијама, и акредитовани ментор и предавач на докторским студијама. Од 2022. је члан Матичног научног одбора за биологију Министарства науке, иновација и технолошког развоја. Област рада и интересовања др Снежане Томановић је медицинска ентомологија, са фокусом на истраживања крпеља као вектора и крпељима преносивих патогена. Публиковала је преко 50 радова у међународним часописима, руководила националним пројектом и два билатерална пројекта, рецензирала преко 40 радова за међународне часописе и више међународних пројеката. Добитник је Награде града Београда за 2012. годину, као један од аутора монографије“Крпељи (Ацари: Иxодидае, Аргасидае) Србије“.

Горана Веиновић је магистра фармације, доктор медицинских наука у Групи за медицинску ентомологију. Експериментални део докторске дисертације завршила је у Словенији у Лабораторији за дијагностику борелиозе и лептоспирозе на Медицинском факултету Универзитета у Љубљани као стипендиста Ерасмус Мундус-а. Њена истраживања усмерена су на: микробиологију (бактериологију и паразитологију), патогене и болести преношене крпељима, интеракције патогени-домаћини, изолацију и култивацију Боррелиа из различитог биолошког материјала, антимикробне агенсе и антибиограм, испитивање утицаја различитих продуката и агенаса на бактерије ин витро и на молекуларну идентификацију и карактеризацију патогена које преносе крпељи. Заинтересована је за изучавање механизама резистенције борелија на комплемент, испитивање антимикробног дејства различитих продуката природног порекла (продукти биљака, крпеља..) у циљу формулације препарата с обзиром на глобални раст антимикробне резистенције. Заинтересована је за изучавање различитих антимикробних агенаса у циљу формулације универзалног топикалног препарата против дисеминације различитих патогена преношених крпељима, спречавања каснијих компликација болести преношених крпељима и прекомерне орална употребе антибиотика.

Дарко Михаљица (дипл. молекуларни биолог и физиолог, докторат из области имунобиологије) је члан Групе за медицинску ентомологију. Његова главна област истраживања су молекуларни механизми који су у основи интеракција крпељ-патоген-домаћин, са посебним акцентом на антигенске и функционалне карактеристике протеина пљувачке крпеља. Поред базичних истраживања, упоредо ради на развоју нових дијагностичких и скрининг тестова, као и на идентификацији потенцијалних кандидата за студије вакцинације, које би као крајњи циљ имале спречавање храњења крпеља и трансмисију патогена које они преносе. Такође је заинтересован за проналазак нових терапеутика и формулација развијених на бази крпељских биомолекула, а који се могу применити у лечењу различитих поремећаја имунског система и хемостазе, али и других болести (попут тумора, инфекција), као и у хирургији (нови ткивни лепкови).

Др Ратко Сукара, НСар, научна област: ветеринарска медицина (епизоотиологија). У фокусу научно-истраживачког рада др Ратка Сукаре јесу ензоотски трансмисиони циклуси векторима преносивих патогена. Овим истраживањима обухваћено је изучавање улоге крпеља као вектора и резервоара за различите патогене, те испитивање улоге различитих домаћина (првенствено дивље и домаће каниде) у ширењу и одржавању векторима преносивих патогена. Наведена истраживања представљају и основу за израду превентивних мера у циљу заштите здравља животиња и људи од болести које преносе вектори са фокусом на зоонозе.

Др Валентина Ћирковић звање доктора медицинских наука стекла је 2018. године одбранивши тезу под називом „Филогенетска анализа молекуларне еволуције хантавируса у различитим врстама глодара”. До сада је учествовала у неколико националних и интернационалних пројеката финансираних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Фонда за науку Републике Србије. У оквиру билатералног пројекта са Народном Републиком Кином боравила је у Центру за контролу и превенцију болести, на одељењу за зоонозе, у Пекингу, Кини. Током своје вишегодишње каријере научног истраживача, стекла је знања из области молекуларне епидемиологије и филогенетске анализе различитих патогена. Као члан групе за Медицинску ентомологију бави се молекуларном еволуцијом крпељима преносивих патогена. Од почетка пандемије САРС-ЦоВ-2 у више наврата активно је учествовала у молекуларној дијагностици овог патогена у оквиру Институту за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“.