Пројекти

Руководилац: др Ивана Клун 

Сарадници на пројекту: др Душко Ћировић, др Оливер Тошковић, др Александра Пенезић, др Станислав Симињ, др Александра Узелац, др Владимир Ћирковић, др Драгана Миличић, др Никола Бетић, др Неда Богдановић, др Илија Пантелић

Број пројекта: 2424

Трајање пројекта: 2024-2026.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду, Институт за хигијену и технологију меса

Опис пројекта:

Растућа преваленца паразитоза које се преносе храном и водом код људи и животиња у Европи захтева свеобухватан надзор како би се откриле претње у настајању и идентификовали резервоари инфекције, ради благовременог упозоравања свих учесника у области јавног здравља. Програми систематског праћења већине паразита који циркулишу ове болести не постоје, многе паразитозе не подлежу обавези пријављивања, тако да је на научној заједници да прикупи доказе о овим тихим епидемијама, подигне свест и залаже се за иновативне и побољшане мере безбедности хране ради смањења оптерећења болешћу.

PARASITE HUNTER ће имплементирати принципе Једног здравља у области контроле безбедности хране, са посебним нагласком на матриксе пореклом из животне средине, с обзиром на то да XXI век карактерише антропогени утицај значајно нарушеног екосистема. Утицај здравља екосистема и дивљих животиња на безбедност хране ће бити процењен и биће успостављена комуникација са заинтересованим странама. Стандардизоване паразитолошке методе [седиментација, (Mini)FLOTAC] и валидиране молекуларне технике (multiplex PCR, nested PCR) биће примењене за откривање, квантификацију и процену вијабилности (бројне и кључне in vitro) паразита који се преносе храном и водом (PHV) од узорака животињског значаја у хигијенским границама, води и земљишту на коме се храна производи.

Овај пројекат има за циљ успостављање оквира за надзор заснованог на валидним подацима о присуству PHV како би методологија контроле безбедности хране превазишла тренутно важеће стандарде, укључујући праћење ранијих групација и животиња које нису обухваћене важећим законодавством о безбедности хране. Заинтересоване стране ће бити укључене посредством упитника како би се проценило њихово разумевање PHV и како би учесници могли да допринесу изради беле књиге са предлозима за смањење, односно контролисање PHV. Као резултат пројекта очекује се одржив, најсавременији програм надзора PHV ради правовремене идентификације иновативних претњи јавном здрављу, као и од стране заинтересованих страна одобрене мере које би допринеле побољшању безбедности хране.

Руководилац: др Александра Узелац

Сарадници на пројекту: др Катарина Брека, др Јелена Карановић, др Никола Бетић, др Милица Курућки, др Тијана Кукурић

Број пројекта: 10841

Трајање пројекта: 2024-2026.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду, Институт за хигијену и технологију меса, Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду

Опис пројекта:

Популациона генетика рода Echinococcus се велико анализира и делимично је већ истражена у неким деловима Европе, док су подаци за земље Балкана упадљиво непотпуни. Овај пројекат ће спровести свеобухватно истраживање комплетног циклуса трансмисије који укључује животињске врсте као сталне и прелазне домаћине паразита, животну средину, и то путем на европском нивоу стандардизованих, валидираних и уједначених аналитичких метода које омогућавају добијање висококвалитетних података о популационој генетици паразита на подручју Србије. Анализе ће укључивати секвенцирање генa митохондријалног генома (cox1 и nad1) као и карактеризацију EmsB микросателита у геному појединачних јаја, ларви и одраслих паразита. Овај приступ омогућава преглед недовољно истражених резервоара у животној средини, који имају висок потенцијал за пренос паразита на човека. Подаци о популационој генетици као и координате инфицираних животиња биће систематизовани и графички приказани кроз интерактивну биоинформатичку базу, WormProfiler, би се идентификовала подручја која представљају фокусе трансмисије и коначно, да би се начинио модел динамике трансмисије. Кориснички интерфејс WormProfiler базе ће бити прилагођен ветеринарима и лекарима који имају кључну улогу у превенцији трансмисије паразита и подстицању ширења знања као и подизању свести о ехинококози. Коначни циљ пројекта је добијање софтверски подржаног оквира за систематски надзор паразита рода Echinococcus који ће допринети увођењу и развоју циљаних акција за контролу трансмисије паразита као и последичном смањењу појаве ехинококозе код животиња и људи.

Руководилац: др Марија Кнез

Сарадници на пројекту: др Јелена Милешевић, Петар Јовановић

Број пројекта: KА22146

Трајање пројекта: октобар 2023-септембар 2027.

Водећа институција: Универзитетски колеџ Дублин, Ирска

Опис пројекта:

Са наглим растом становништва и у контексту агро-климатских промена, повећана је потражња за одрживом производњом хранљиве хране. У Европи, многе хранљиве намирнице нису широко узгајане и конзумиране, упркос њиховој прикладности европским климатским условима и окружењима, као и одрживости за одрживу производњу са мањим уносима. Недовољно искоришћени усеви који су отпорни на стрес као што су раж и легуминозе, имају потенцијал да снабдевају кључне хранљиве материје и побољшавају исхрану и ризик од болести повезаних са исхраном. Такви усеви имају дугу историју узгајања широм континента и део су националног историјског идентитета хране различитих европских земаља, али су недовољно искоришћени из неколико сложених разлога. DIVERSICROP се бави овим изазовима користећи иновативан, међусекторски и мултидисциплинарни приступ анализом далеке историје недовољно искоришћених усева у Европи, разумевањем генетске разноликости и прилагођавањем климатским променама гермплазма усева, анализом актуелних регионалних трендова у потрошњи прехрамбених производа и укључивањем националних и ЕУ креатора политике и кључних актера. DIVERSICROP има за циљ усклађивање фрагментираних података и развој стратегија одрживог узгоја циљних усева, баланса између пољопривредне одрживости и људске нутритивне вредности. DIVERSICROP окупља искусну и интердисциплинарну мрежу за идентификацију климатски отпорних линија усева, као и потенцијалне нутритивне и здравствене предности њихове потрошње како би поново размислили о нашим прехрамбеним системима. DIVERSICROP ће ојачати Стратегију “ Од фармe до виљушке” и стратегије биодиверзитета у оквиру Европског зеленог споразума како би допринео остваривању Циљева одрживог развоја УН.

Руководилац: др Јелена Милешевић

Стручни саветник: др мед. сци. Мирјана Гуриновић

Број пројекта: 101136361

Трајање пројекта: 2024-2026.

Водећа институција: Национална агенција за истраживање, Париз, Француска

Опис пројекта:

Визија FutureFoodS је да колективно оствари еколошки прихватљиве, социјално сигурне, праведне и економски одрживе здраве и безбедне системе хране (ФС) за Европу. FutureFoodS окупља 87 партнера из 22 земље чланице ЕУ, шест придружених земаља и једну земљу у развоју. FutureFoodS укључује јавне и приватне актере, креаторе политике, фондације, локалне, под-националне, националне организације широм ЕУ. Сви ови партнери су у потпуности усклађени са визијом партнерства и методологијом за његову имплементацију у складу са СДГ17 и компонентама Европског Зеленог договора. Ова визија састоји се од 4 општа (ГО), специфична (СО) и оперативних (ОО) циљева који се примењују на 4 истраживачке и иновационе области и 4 трансверзалне активности које је идентификовао конзорцијум FutureFoodS у свом стабилном нацрту Стратешке истраживачко-иновационе агенде (СРИА) који представља стратешку кичму пројекта. Постоје четири главна циља: ГО1 – Фунцтионинг оф ФС; ГО2 – Систем се приближава; ГО3 – Инклузивна влада; ГО4 – Случајеви заједничког стварања. Ови ГО су потом преведени у СО приоритете у складу са временском скалом и ресурсима Партнерства: СО1 – Промена начина исхране; СО2- Промена начина на који обрађујемо и снабдевамо храну, СО3 – Промена начина повезивања са прехрамбеним системима и СО4 – Промена начина на који владамо прехрамбеним системима. Поред тога, постављено је 6 међусобно повезаних ОО: ОО1- Pooling R&I ресурси и програмирање; ОО2 – Оперативна ФС опсерваторија; ОО3 – Активно ФС чвориште знања ФС Лабс; ОО4 – Функционални механизми дељења знања и скалирања; ОО5- Поновно разматрање СРИА; ОО6 – Промовисање, подршка, ширење & окупљање ФС разних заједница. Циљеви спроведени у 8 WP FutureFoodS вршиће утицај директно или индиректно на већину дестинација Хоризонт Europe’s Цлустер 6 2023-2024 радног програма а посебно за тему дестинације ‘Правичан, здрав и еколошки погодан прехрамбени систем од примарне производње до потрошње’ од‌јекује главном политикоми стратегијом ЕУ и Светских прехрамбених Система.

Руководилац: др Јелена Милешевић

Сарадници на пројекту: др Марија Кнез, др Ивана Шарац

Број пројекта: 101137127

Трајање пројекта: јануар 2024-децембар 2028.

Водећа институција: Универзитетски Колеџ Корк, Ирска

Опис пројекта:

Недостатак микронутријента (МН) је облик неухрањености који се јавља услед ниског уноса и/или апсорпције минерала и витамина, са неповољним последицама по људски развој и здравље. Деца, адолесценти, жене репродуктивног узраста (укључујући трудноћу) и старије одрасле особе (које представљају ~70% европског друштва) као и имигрантске/етничке мањинске групе и оне погођене социјалном неједнакошћу или сиромаштвом, у опасности су од недостатака МН. Иако је решавање овог проблема приоритет јавног здравља, то није могуће све док подаци о распрострањености недостатака МН широм становништва ЕУ и узроци тих недостатака не буду доступни да би се предвидели и идентификовали они који су највише угрожени. Без ових информација, дискусије о томе како испунити услове исхране за приоритетне МН-ове забринутости за јавно здравље, и побољшати њихов статус, одвијају се у вакууму. Пројекат Zero Hidden Hunger EU има за циљ да 1) пружи процену о истинској распрострањености недостатака МН- а, на основу приоритетних биомаркера и МН података о уносу у европској популацији и њихових повезаних здравствених трошкова, фокусираних на високоризичне подгрупе становништва и 2) пружи најбоље могуће доказе за развој решења специфичних за контекст, прилагођених храни како би се обезбедило адекватно снабдевање витаминима и минералима из исхране из одрживих извора. Конзорцијум ће усредсредити истраживачке напоре око постојећих висококвалитетних ресурса података и биобанка из различитих и репрезентативних популационих група широм Европе, допуњених циљаним студијама у недовољно заступљеним групама, максимизирањем истраживачких инвестиција и додатном вредношћу. Користећи биомаркере високог протока и напредне аналитичке технике и моделирања података, Zero Hidden Hunger EU ће обезбедити веродостојне доказе који омогућавају креаторима политике и актерима система хране да испоруче стратегије усмерене на храну како би се искоренили недостаци микронутријената из Европе.

Руководилац: др Снежана Томановић

Сарадници на пројекту: др Ратко Сукара, др Душан Шкиљевић, др Драгана Марковић, др Горана Веиновић, др Валентина Ћирковић, др Јасмина Полуга, др Елизабета Ристановић, др Корана Коцић, др Каја Дамњановић, др Јован Малинић, др Дарко Михаљица, др Милица Куручки

Трајање пројекта: 2023-2026.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Медицински факултет, Универзитет у Београду, Медицински факултет Војномедицинске академије, Универзитет одбране у Београду, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

TalkToTick  (Tailoring Management of Tick-Borne Diseases Based on Diversity of Ticks and Tick-Borne Pathogens) је научно-истраживачки пројекат финансиран кроз програм ПРИЗМА Фонда за науку Републике Србије, усмерен на унапређење разумевања ризика које крпељи и патогени које преносе представљају по здравље људи. Пројекат полази од чињенице да постоји изражен раскорак између велике разноврсности крпеља и микроорганизама које они преносе и релативно малог броја потврђених клиничких случајева крпељима преносивих болести. Кроз интегрисани приступ који обухвата истраживања диверзитета крпеља и патогена, њихову молекуларну карактеризацију, као и анализу клиничких и епидемиолошких података, пројекат настоји да утврди у којој мери крпељима преносиве болести на нашем подручју остају непрепознате или погрешно дијагностиковане.

Посебан фокус пројекта усмерен је на разјашњавање фактора који утичу на појаву и исход ових инфекција, укључујући разлике у вирулентности локалних сојева патогена, ограничења постојећих дијагностичких метода и ниво свести о крпељима преносивим болестима. Добијени резултати допринеће унапређењу дијагностике, процене ризика и развоја ефикаснијих стратегија за надзор, превенцију и управљање болестима које преносе крпељи у Србији.

Руководилац: др Андреа Вранић, др Јована Бјекић

Сарадници на пројекту: др Јована Бјекић

Број пројекта: HR-1504-03-2223

Трајање пројекта: 2020-2024.

Водећа институција: Институт за психологију, Универзитет у Грацу, Одељење за психологију, Факултет културолошких наука, Универзитет у Клагенфурту, Филозофски факултет, Универзитет у Сарајеву, Одељење за психологију, Факултет хуманистичких и друштвених наука, Универзитет у Ријеци, Медицински факултет, Масариков универзитет, Одељење за физиотерапију, Стручни центар за методологију и здравствену заштиту, Универзитет у Мишколцу, Филозофски факултет, Универзитет Црне Горе, Институт за психологију, Јагелонски универзитет у Кракову, Одељење за психологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду, Одељење за психологију, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Универзитет у Љубљани

Опис пројекта:

Руководилац: др Шарон Армон-Лотем, др Јасмина Вуксановић

Сарадници на пројекту: др Јована Бјекић, др Марко Живановић

Број пројекта: IS0804

Трајање пројекта: 2012-2015.

Водећа институција: Универзитет „Бар-Илан“, Универзитет у Амстердаму, Универзитет у Загребу, Универзитет Кипра, Кипарски технолошки универзитет, Универзитет у Олборгу, Универзитет у Оулуу, Универзитет у Хелсинкију, Универзитет у Туру, Гетеов универзитет у Франкфурту, Аристотелов универзитет у Солуну, Мађарски истраживачки центар за лингвистику, Универзитетски колеџ у Корку, Универзитет у Тел Авиву, Универзитет у Сијени, Универзитет у Падови, Универзитет „Витаутас Магнус“, Кампус Валферданж, Универзитет у Луксембургу, Универзитет Малте, Универзитет у Бергену, Ресурсни центар „Бретвет“, Факултет за психологију, Универзитет у Варшави, Институт за психологију, Јагелонски универзитет, Факултет друштвених и хуманистичких наука, Универзитет NOVA у Лисабону, Министарство просвете, Кабинет помоћника државног секретара за образовање, Удружење за међуопштински развој EURONEST, Универзитет „Александру Јоан Куза“ у Јашију, Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду, Педагошки факултет, Универзитет Коменског у Братислави, Филозофски факултет, Универзитет у Прешову, Аутономни универзитет у Барселони, Кампус Риу Сек, Универзитет „Хауме I“, Универзитет у Лунду, Универзитет у Стокхолму, Универзитет „Богазичи“, Универзитет у Њукаслу, Универзитет „Медипол“ у Истанбулу, Одељење за клиничке језичке науке, Школа за психологију и клиничке језичке науке, Универзитет у Редингу, Кампус Пон-де-Боа, Универзитет у Лилу, Педагошки универзитет у Хајделбергу, Универзитет у Бремену, Национални и Каподистријски универзитет у Атини, Универзитет за технологију и економију у Будимпешти, Универзитет у Голвеју, Одељење за нидерландистику, Универзитетска болница Скане, Санктпетербуршки државни педијатријски медицински универзитет, Универзитет Светог Јосифа у Бејруту, Институт за лингвистику и књижевност, Академија албанолошких студија, Универзитет Минесоте, Државни универзитет Аризоне, Универзитет Стеленбош, Универзитет Алберте, Фондација „Промис“

Опис пројекта:

Особе које усвајају други језик често испољавају језичке обрасце сличне онима који се уочавају код деце са специфичним језичким поремећајем (SLI). Преклапање карактеристика двојезичног језичког развоја и језичког поремећаја доводи до методолошких и клиничких недоумица, које је ова Акција настојала да разреши ради унапређења процене језичких способности.

Пројекат је окупио научнике из више од 20 земаља, организоване у четири главне радне групе: РГ1 – синтакса и закључивање у вези са морфологијом и семантиком, РГ2 – наратив и дискурс, РГ3 – лексичка и фонолошка обрада и РГ4 – извршне функције. Један од најзначајнијих резултата сарадње био је развој међујезичких лексичких задатака (LITMUS–CLTs), који су данас доступни на 15 језика.