Руководилац: др Ивана Дрвеница

Сарадници на пројекту: др Весна Илић, др Стева Левић

Трајање пројекта: 1.6.2024-31.5.2025.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институција учесница: Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Кланича крв настаје у веома великим количинама широм света. У месној индустрији Европске уније, кланиčка крв је класификована као животињски нуспроизвод треће категорије, који је оцењен као погодан за исхрану људи, али није намењен за конзумацију јер се традиционално не користи у исхрани или нема комерцијалну вредност. Нажалост, у земљама Западног Балкана она се најчешће третира као отпад и у потпуности занемарује, што, уколико се њоме не управља на одговарајући начин, доводи до озбиљних еколошких проблема због њеног високог загађујућег потенцијала. Са друге стране, наша истраживања су показала да кланиčка крв, уз адекватно управљање, може представљати одржив извор биомолекула и биоматеријала са значајном нутритивном и функционалном вредношћу.

Развили смо технологију за добијање у потпуности очуваног хемоглобина високе чистоће из кланичне крви, који представља вредан извор хемског гвожђа, најбиорасположивијег облика гвожђа. Имајући у виду да је анемија услед недостатка гвожђа најраспрострањенији нутритивни дефицит, развијамо нове дугорочно стабилне комплексе у чврстом стању, добијене комбинацијом јефтиних шећера и биолошки активног хемоглобина изолованог из говеђе и свињске кланичне крви, као потенцијалне дијететске суплементе. Наш циљ био је да се постигне ефикасност тренутног индустријског стандарда за стабилизацију протеина применом економски прихватљивих шећера, у комбинацији са оптимизованим параметрима процеса две методе сушења изолованог хемоглобина. Од одабраних сушених хемоглобина, који показују повољан однос трошкова и користи, као и одговарајуће технолошко-функционалне особине, развијена су два производа као извори хемског гвожђа, која ће бити испитана у погледу њихових сензорних и технолошких карактеристика.

Захваљујући скалабилним и преносивим технологијама развијеним у оквиру пројекта M2BoostHEM, производња оваквих дијететских суплемената са додатом вредношћу може се реализовати у било ком географском подручју света. На тај начин, пројекат M2BoostHEM има потенцијал да унапреди одрживост прехрамбене индустрије и смањи њен негативан утицај на животну средину.

Руководилац: др Јeлeна М. Алeксић

Сарадници на пројекту: др Нeвeна Михаиловић-Станојeвић, др Зоран Милорадовић, др Милан Иванов, др Уна-Јована Вајић, др Данијeла Карановић, др Јасмина Милeнковић, др Ивана Живковић

Трајање пројекта: 27.06.2024-26.02.2025.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Институт за крмно биље, Крушевац, Институт за мултидисциплинарна истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Недостатак допамина је кључни фактор код неуродегенеративних и поремећаја кретања попут Паркинсонове болести и синдрома немирних ногу, као и код депресије. У конвенционалним третманима наведених стања користи се синтетичка Л-допа, која изазива бројне нежељене ефекте. Природна Л-допа, која је пристуна у појединим биљним врстама укључујући и боб, представља погодну алтернативу. Са друге стране, у индустрији нутрицеутика и функционалне хране, нагло расте потреба за природним, биоактивним једињењима која имају позитивне ефекте на људско здравље, посебно антиоксидансима попут полифенола.

У оквиру пројекта доказан је концепт да се локалне популације боба са подручја Републике Србије разликују по садржају Л-допа, полифенола и других биоактивних једињења, као и да се садржај пожељних биоактивних једињења може повећати у екстрактима сувог семена боба применом исплативе и скалабилне технологије која, поред тога, омогућава моделовање састава екстраката у циљу оптимизације за различите примене у здравству и потребе тржишта.

Екстракти боба у којима је природним путем повећан садржај пожељних биоактивних једињења представњају природне дијететске суплементе који имају позитивне ефекте за неуролошко здравље, регулацију допамина и опште благостање, а који се могу користити и за повећање нутритивне вредности прехрамбених производа путем обогаћивања природним биоактивним једињењима и производњу функционалне хране. Поред повољних ефеката природних дијетеских производа за неуролошка и хронична стања људи, додатне предности њихове производње обухватају органски узгој боба уз унапређење здравља земљишта и смањење хемијских уноса, као и нижу емисија CO₂ и смањено загађење земљишта, ваздуха и воде кроз еколошки прихватљиве пољопривредне праксе.

Руководилац: др Дренка Тривановић

Сарадници на пројекту: др Славко Мојсиловић, др Ивана Окић Ђорђевић, др Александра Јауковић, др Сања Момчиловић, др Анђелија Петровић, др Јована Ковачевић (Математички факултет, Универзитет у Београду)

Број пројекта: 14851

Трајање пројекта: 2024-2025.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Математички факултет, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Мултипли мијелом (ММ) је неизлечиви канцер плазма ћелија коштане сржи и други је хематолошки малигнитет по учесталости. Упркос растућем броју одобрених лекова, пролиферативне клонске мијеломске плазма ћелије (МПЋ) опстају у коштаној сржи, чак и код пацијената који немају минималну резидуалну болест (МРБ). Постојеће опције лечења су неспецифичне, често неефикасне и високо токсичне, што захтева хитан развој персонализованих система за опсежну процену in vitro ефеката лекова на ћелијама коштане сржи пацијената. Наш пројекат тежи да успостави минијатурну платформу, без продуката животињског порекла (xeno-free), која рекапитулира микрoсредину мијеломске коштане сржи, омогућавајући раст МПЋ специфичних за пацијента, употребом фактора ослобођених из хуманих тромбоцита, прилагођених концентрација кисеоника и мезенхимских стромалних ћелија од пацијента. Квалитет и очуваност МПЦ пацијената прати се кроз математичке анализе имунофенотипа, пролиферације, клоналности и ДНК индекса. Платформа је намењена високоопсежном, јефтином скринингу антимијеломских лекова и предикцији одговора конкретног пацијента, са дефинисаном стратегијом комерцијализације на локалном и глобалном нивоу.