Пројекти

COST акција Euro-FBP: Европска мрежа за паразите који се преносе путем хране

Руководилац: Dr. Lucy Robertson

Сарадници на пројекту: др Олгица Ђурковић-Ђаковић, др Бранко Бобић

Број пројекта: FA1408

Трајање пројекта: 2014-2019.

Водећа институција: Norwegian University of Life Sciences

Опис пројекта:

Приоритетни циљ EURO-FBP мреже био је успостављање превентивних и контролних програма за смањење оболевања људи од инфекција паразитима који се преносе храном. Интердисциплинарним One Health приступом, EURO-FBP имо је за циљ да координира истраживања и обједини дијагностичке методе и исплативе контролне алате за контролу инфекција изазваних паразитима који се преносе храном, прати глобалне трендове у појави ових инфекција и дефинише најважније за свако географско подручје.

Тип пројекта:

COST акције

Редефинисање дијагностичког алгоритма и терапијских опција за реактивирану токсоплазмозу (ToxoRETREAT)

Руководилац: др Тијана Штајнер

Сарадници на пројекту: др Јелена Србљановић, др Бранко Бобић, др Владимир Добрић, др Анђелија Илић, др Драгана Вујић, Ђорђе Златковић, Оливера Лијешкић, Јелена Трајковић

Број пројекта: 7328

Трајање пројекта: 2023-2026.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Фармацеутски факултет, Универзитет у Београду, Институт за физику, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Toxoplasma gondii, изазивач токсоплазмозе, је паразитска протозоа којом је инфицирана готово трећина глобалне популације. У случајевима дубоке пролонгиране имуносупресије, код хронично инфицираних особа долази до реактивације инфекције која може угрозити живот. Реактивирана токсоплазмоза (RT) је посебно разорна компликација код прималаца алогених матичних ћелија хематопоезе, који представљају најбрже растућу популацију имуносупримираних пацијената у Европи. Упркос томе, још увек не постоје смернице за дијагностику и лечење RT. Штавише, ограничене терапијске опције за RT нису само неадекватне за примаоце алогених матичних ћелија хематопоезе због изражене мијелотоксичности, већ и неефикасне јер делују само на циркулишуће паразите.

Главни циљ пројекта ToxoRETREAT је решавање проблема RT у популацији прималаца алогених матичних ћелија хематопоезе применом мултидисциплинарног приступа (медицина, фармацеутска анализа и хемијска индустрија, фармацеутска анализа, хемијска индустрија) унапређењем ефикасности и редуковањем нежељених дејстава, те формулисање рационалних смерница за дијагностику и лечење RT. Наиме, молекуларни мониторинг RT, изолација и карактеризација сојева T. gondii, идентификација фактора ризика и процена ефикасности стандардних опција лечења, резултираће формулисањем националних смерница за дијагностику и лечење токсоплазмозе код алогених прималаца матичних ћелија хематопоезе. Активност новосинтетисаних и модификованих деривата акридина и кридона биће испитивана како in vitro, тако и in vivo експерименталним моделима RT. Сојеви T. gondii биће изоловани из пацијената са дијагнозом RT. Наше истраживање ће идентификовати најмање једног кандидата за лек за RT са смањеном токсичношћу и повећаном укупном ефикасношћу на тахизоите и брадизоите T. gondii, у поређењу са стандардном терапијом. Очекујемо да резултати нашег пројекта побуде интересовање фармацеутске индустрије да се ангажује у развоју нових лекова за лечење токсоплазмозе. Одрживом трансферу знања стеченог кроз компјутерски експеримент допринеће примена бесплатно доступног ImageJ софтвера за унапређење аутоматизованог оцењивања резултата експеримената.

Тип пројекта:

National Projects

Токсоплазмоза код прималаца матичних ћелија хематопоезе: како унапредити превенцију по разумној цени?

Руководилац: др Олгица Ђурковић-Ђаковић (Србија), проф. Флоренце Роберт-Гангнеуx (Француска)

Сарадници на пројекту: др Тијана Штајнер, др Јелена Србљановић, др Неда Бауман, др Александра Узелац

Број пројекта:

Трајање пројекта: јануар 2018-децембар 2019.

Водећа институција:

Опис пројекта:

Дијагностика и мониторинг реактивиране токсоплазмозе (RT) код прималаца HSCT уведени су у трансплантационе протоколе у Србији 2013. године као резултат сарадње Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић” и NRL за токсоплазмозу Института за медицинска истраживања. Постојећи приступ спасава животе, али је скуп, а резултате PCR је некада тешко интерпретирати јер се циркулишућа DNK може детектовати и у одсуству клиничке инфекције. Такође, и перформансе qPCR теста могу варирати у односу на техничке услове, разлике у HSCT протоколима, тип алографта као и особености пацијената (врста хематолошког малигнитета). Отуда је циљ предложеног пројекта да се, након стандардизације и хармонизације qPCR протокола у лабораторијама оба партнера, преиспита постојећи приступ и идентификују подгрупе пацијената (тип основне болести, врста профилаксе) под посебним ризиком од RT које би имале највећу корист од систематског qPCR мониторинга. Крајњи исход би био ефикасан а по цени прихватљив програм превенције токсоплазмозе након HSCT.

HORIZON Оквир за поновно коришћење података учесника у клиничким испитивањима за потпуно транспарентан и етичан екосистем

Руководилац: Dr. Luca Pani

Сарадници на пројекту: др Олгица Ђурковић-Ђаковић, др Ивана Клун

Број пројекта: 101 034366

Трајање пројекта: јануар 2022-децембар 2025.

Водећа институција: Università degli Studi di Modena e Reggio Emilia (UNIMORE), Italy

Опис пројекта:

FACILITATE је пројекат изграђен на технолошкој платформи која је усредсређена на пацијенте, заснована на подацима, где динамичка сагласност омогућава враћање података клиничког испитивања учесницима у студији у складу са GDPR-ом и одобреним етичким оквиром. FACILITATE почиње пружањем јасних правила у поузданом етичком, законском и регулаторном екосистему пре него што ангажује пацијенте као генераторе података. Ово избегава тренутну ситуацију у којој су клинички подаци раздвојени у одвојеним репозиторијумима без икакве могућности да се користе изван своје првобитне једностране намене. FACILITATE ће обезбедити технолошка решења за усаглашавање са GDPR-ом у медицинским истраживањима тако што ће се надовезати на спремност овлашћених заинтересованих страна да деле и поново користе своје податке. Конзорцијум FACILITATE је конституисан коришћењем широког спектра капацитета да се ухвати у коштац са амбициозним изазовима везаним за будућа клиничка испитивања, као што су превентивна, дугорочна испитивања и испитивања доказа о реалном окружењу (RWE). Конзорцијум користи иновативан приступ враћању података учесницима студије тако што их пита шта треба да се примени да би се осећали у сигурном окружењу. Ово захтева од свих учесника Конзорцијума да искористе своје постојеће мреже како би окупили заинтересоване стране на свим нивоима у ланцу доношења одлука, укључујући пацијенте, здравствене раднике, дизајнере софтвера, процесоре и контролоре репозиторија клиничких испитивања, етичаре, адвокате и друге регулаторе. Након добијања динамичке сагласности о преносивости података, FACILITATE ће их поново користити и упоредити са онима који се налазе у другим репозиторијумима, укључујући RWE податке снимљене на више начина и уређаја. FACILITATE ће трајати 4 године и учествоваће у просечном пилот-истраживању о откупима истраживачким подацима Horizon 2020. Његова стратегија представља јединствену и иновативну прилику за боље разумевање одговорних развоја и регулације лекова за различите клиничке аспекте болести, као и бољу евалуацију ефикасности производа у здравственом систему.

Повезаност серопреваленције и присуство паразита Toxoplasma gondii у месу најважнијих врста стоке

Руководилац: Dr. Joke van der Giessen

Сарадници на пројекту: др Олгица Ђурковић-Ђаковић, др Ивана Клун, др Александра Николић, др Бранко Бобић, др Александра Узелац, др Ирена Рајнпрехт

Број пројекта: GP EFSA/BIOHAZ/2013/01

Трајање пројекта: новембар 2013-новембар 2015.

Водећа институција: National Institute for Public Health and the Environment (RIVM), The Netherlands

Опис пројекта:

Општи циљ пројекта био је да се добију информације и прошире сазнања о присуству и вијабилности циста T. gondii у месу и другим јестивим ткивима код најважнијих врста домаћих животиња које се гаје ради меса, и испита евентуална корелација са серопреваленцом T. gondii код тих врста, и то путем опсежне претраге литературе и прегледа доступних података о овој теми, као и извођењем експерименталних студија како би се проценио степен слагања између метода директне детекције (детекција антитела) и метода директне детекције (биолошки оглед) инфективних циста у месу и другим јестивим ткивима код животиња за производњу меса у ЕУ.

Паразити коза: од знања до контроле

Руководилац: Dr. Smaragda Sotiraki

Сарадници на пројекту: др Олгица Ђурковић-Ђаковић, др Ивана Клун, др Тијана Штајнер, др Витомир Ђокић

Број пројекта: FA 0805

Трајање пројекта: април 2009-јануар 2014.

Водећа институција: NAGREF Veterinary Research Institute, NAGREF Campus, Thermi 57001, Thessaloniki, Greece

Опис пројекта:

Главни циљ акције био је да унапреди наше знање о различитим аспектима паразитских обољења коза и здравствене заштите животиња ради бољег разумевања различитих чинилаца који објашњавају специфичност интеракције коза–паразит, као и да се развију одрживе стратегије за контролу паразитских болести коза.

Тип пројекта:

COST акције

Контрола инфекција апикомплексним патогенима: од нових места деловања лека до предикције

Руководилац: др Олгица Ђурковић-Ђаковић

Сарадници на пројекту: др Александра Николић, др Бранко Бобић, др Тијана Штајнер, др Ивана Клун, др Јелена Србљановић, др Витомир Ђокић, др Владимир Ивовић, др Марија Вујанић, др Ксенија Славић, др Ирена Рајнпрехт, др Александра Узелац, Владимир Ћирковић, Милена Ступић, др Неда Бауман, Оливера Лијешкић

Број пројекта: III 41019

Трајање пројекта: 2011-2019.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања Универзитет у Београду

Институције учеснице: Институт за хемију, технологију и металургију, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Универзитет у Новом Саду, Факултет ветеринарске медицине, Универзитет у Београду, Хемијски факултет, Универзитет у Београду

Опис пројекта:
Циљ овог мултидисциплинарног пројекта који интегрише базична, примењена и развојна истраживања инфекција изазваних водећим апикомплексним патогенима јесте унапређење контроле токсоплазмозе и маларије, и то унапређењем терапијских опција као и развојем стратегија за превенцију инфекције, чиме ће допринети унапређењу контроле како на клиничком нивоу тако и на нивоу јавног здравља. Мобилизацијом критичне масе људских (17 доктора наука, укључујући двоје иностраних научника водећих у својим областима експертизе, и 7 доктораната) материјалних ресурса (8 академских институција) теме је пројекту на располагању значајна опрема набављена углавном у последњих неколико година, а пројекат ће бити ојачан спајањем обима истраживања чији очекивани резултати бројни и разнолики обухватају распон од академских (научни радови и докторске тезе), резултата директно применљивих у клиничкој и области јавног здравља, до потенцијала за развој нових лекова. Научни значај планираних резултата је у доприносу познавању патогенезе маларије и токсоплазмозе. Базична истраживања метаболичких процеса и транспортних молекула укључених у ове допринеће разумевању комплексног односа који се успоставља између паразита и домаћина, и указују на потенцијална места деловања будућих лекова. Развој нових трансгених линија као и њихова карактеризација увећаће арсенал оруђа расположив за идентификацију даљих терапеутика. Синтеза нових активних супстанци и евентуална идентификација оних са активношћу против P. falciparum и T. gondii представљаће поље простор репертоару хемиотерапеутика, уз огроман развојни потенцијал. Примењена истраживања имају непосредан клинички значај. Увођење нових дијагностичких метода као што је молекуларна дијагностика маларије представљаће допринос клиничком збрињавању ових болесника у Србији. Такође, у истом смислу ће корисно познавање генетичке варијабилности сојева T. gondii и P. falciparum који се изолују у Србији јер ће допринети лечењу адекватнијим избором лекова, али ће имати и шири значај јер доприносе познавању молекуларне мапе ових организама на нивоу региона, Европе и света. На крају, на основу познавања епидемиолошких параметара токсоплазмозе у Србији, укључујући локалне факторе ризика, и увида у инциденцу KT у Србији, као резултат пројекта биће израђена стратегија националног програма превенције KT као и Vodič dobre prakse за клинички менаџмент токсоплазмозе, који представљају директне развојне резултате у области јавног здравља. Добијени епизоотиолошки подаци указаће на путеве редукције анималних резервоара токсоплазмозе. Уз помоћно, очекује резултате пројекта чини седам планираних докторских дисертација, чији број указује на величину обима истраживања, као и на улогу коју подносилац пријаве и цео истраживачки тим пројекта имају у образовању младих истраживача.
This site is registered on wpml.org as a development site.