Пројекти

Руководилац: др Тијана Штајнер

Сарадници на пројекту: др Јелена Србљановић, др Бранко Бобић, др Владимир Добрић, др Анђелија Илић, др Драгана Вујић, Ђорђе Златковић, Оливера Лијешкић, Јелена Трајковић

Број пројекта: 7328

Трајање пројекта: 2023-2026.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Фармацеутски факултет, Универзитет у Београду, Институт за физику, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Toxoplasma gondii, изазивач токсоплазмозе, је паразитска протозоа којом је инфицирана готово трећина глобалне популације. У случајевима дубоке пролонгиране имуносупресије, код хронично инфицираних особа долази до реактивације инфекције која може угрозити живот. Реактивирана токсоплазмоза (RT) је посебно разорна компликација код прималаца алогених матичних ћелија хематопоезе, који представљају најбрже растућу популацију имуносупримираних пацијената у Европи. Упркос томе, још увек не постоје смернице за дијагностику и лечење RT. Штавише, ограничене терапијске опције за RT нису само неадекватне за примаоце алогених матичних ћелија хематопоезе због изражене мијелотоксичности, већ и неефикасне јер делују само на циркулишуће паразите.

Главни циљ пројекта ToxoRETREAT је решавање проблема RT у популацији прималаца алогених матичних ћелија хематопоезе применом мултидисциплинарног приступа (медицина, фармацеутска анализа и хемијска индустрија, фармацеутска анализа, хемијска индустрија) унапређењем ефикасности и редуковањем нежељених дејстава, те формулисање рационалних смерница за дијагностику и лечење RT. Наиме, молекуларни мониторинг RT, изолација и карактеризација сојева T. gondii, идентификација фактора ризика и процена ефикасности стандардних опција лечења, резултираће формулисањем националних смерница за дијагностику и лечење токсоплазмозе код алогених прималаца матичних ћелија хематопоезе. Активност новосинтетисаних и модификованих деривата акридина и кридона биће испитивана како in vitro, тако и in vivo експерименталним моделима RT. Сојеви T. gondii биће изоловани из пацијената са дијагнозом RT. Наше истраживање ће идентификовати најмање једног кандидата за лек за RT са смањеном токсичношћу и повећаном укупном ефикасношћу на тахизоите и брадизоите T. gondii, у поређењу са стандардном терапијом. Очекујемо да резултати нашег пројекта побуде интересовање фармацеутске индустрије да се ангажује у развоју нових лекова за лечење токсоплазмозе. Одрживом трансферу знања стеченог кроз компјутерски експеримент допринеће примена бесплатно доступног ImageJ софтвера за унапређење аутоматизованог оцењивања резултата експеримената.

Руководилац: др Александра Јауковић

Сарадници на пројекту: др Дренка Тривановић, др Христина Обрадовић, др Славко Мојсиловић, Драгана Александровић, Милица Карахасан

Број пројекта: 19

Трајање пројекта: 2025-2026.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Француски институт за крв, нова активност у Бордоу УМР1211, Лабораторија за ретке болести, генетику и метаболизам, Универзитет у Бордоу

Опис пројекта:

Мезенхимске стромалне ћелије (МСтроЦ) представљају један од најперспективнијих алата регенеративне медицине захваљујући својим регенеративним и имуномодулаторним особинама. Међутим, њихова клиничка примена је ограничена значајнo смањeним преживљавањем и функционалношћу након криоопрезервације, што наглашава потребу за унапређењем стратегија њиховог чувања пре трансплантације. Главни циљ овог пројекта је развој иновативне, некриогене методе очувања МСтроЦ коришћењем донора сумпорводоника (H₂S) за индукцију стања ниске метаболичке активности сличног хибернацији, чиме се ћелије штите од хладног стреса током краткотрајног складиштења на 4°C, уз очување вијабилности, регенеративног и имуномодулаторног потенцијала након поновног загревања. Кроз сарадњу српског и француског тима, пројекат има за циљ да створи нову и ефикасну платформу за краткотрајо чување МСтроЦ на 4°C. Овај приступ би омогућио бољу припрему, транспорт и клиничку примену МСтроЦ као напредних терапијских производа (ATMP) у регенеративној медицини и савременим ћелијским терапијама.

Руководилац: др Дренка Тривановић

Сарадници на пројекту: др Славко Мојсиловић, др Ивана Окић Ђорђевић, др Александра Јауковић, др Сања Момчиловић, др Анђелија Петровић, др Јована Ковачевић (Математички факултет, Универзитет у Београду)

Број пројекта: 14851

Трајање пројекта: 2024-2025.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Математички факултет, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Мултипли мијелом (ММ) је неизлечиви канцер плазма ћелија коштане сржи и други је хематолошки малигнитет по учесталости. Упркос растућем броју одобрених лекова, пролиферативне клонске мијеломске плазма ћелије (МПЋ) опстају у коштаној сржи, чак и код пацијената који немају минималну резидуалну болест (МРБ). Постојеће опције лечења су неспецифичне, често неефикасне и високо токсичне, што захтева хитан развој персонализованих система за опсежну процену in vitro ефеката лекова на ћелијама коштане сржи пацијената. Наш пројекат тежи да успостави минијатурну платформу, без продуката животињског порекла (xeno-free), која рекапитулира микрoсредину мијеломске коштане сржи, омогућавајући раст МПЋ специфичних за пацијента, употребом фактора ослобођених из хуманих тромбоцита, прилагођених концентрација кисеоника и мезенхимских стромалних ћелија од пацијента. Квалитет и очуваност МПЦ пацијената прати се кроз математичке анализе имунофенотипа, пролиферације, клоналности и ДНК индекса. Платформа је намењена високоопсежном, јефтином скринингу антимијеломских лекова и предикцији одговора конкретног пацијента, са дефинисаном стратегијом комерцијализације на локалном и глобалном нивоу.

Руководилац: др Татјана Зорчец

Сарадници на пројекту: др Весна Вучић, др сци. мед. Данијела Ристић-Медић

Број пројекта: KA220-ADU-AB287E78

Трајање пројекта: децембар 2022-новембар 2024.

Водећа институција: Македонска асоцијација за примењену психологију-МААП, Северна Македонија, Хрватско католичко свеучилиште, Хрватска, Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Пројекат има за циљ да оснажи родитеље деце са посебним потребама у свакодневном животу, унапреди њихове родитељске вештине и социјалну инклузију, здравље и квалитет живота. Циљеви пројекта су коришћење иновативног образовног приступа за унапређење родитељских вештина у раду са децом са посебним потребама са новоствореним свеобухватним наставним програмом и материјалима за обуку и његовом он-лајн платформом за континуирано е-учење, у складу са индивидуалним потребама и очекивањима родитеља.

SMERNICE ZA RODITELJSTVO DECE SA TEŠKOĆAMA/SMETNJAMA U RAZVOJU

Definisanje i terminološki aspekti teškoća u razvoju
Alternativna medicina nudi rešenja koja Vam neće pomoći
Karakteristike razvojnih teškoća/smetnji
Karakteristike intelektualnih smetnji u razvoju
Karakteristike kognitivnih smetnji u razvoju
Karakteristike dece sa neurološkim poremećajima
Karakteristike dece sa cerebralnom paralizom (CP)
Karakteristike fizičkih smetnji kod dece
Seksualno i reproduktivno zdravlje osoba sa teškoćama
Pridružene bolesti kod dece za smetnjama u razvoju
Karakteristike problematike senzorne obrade kod dece sa smetnjama u razvoju
Bol i ublažavanje bola
Lečenje bola kod dece sa teškoćama u razvoju
Izazovna ponašanja dece sa teškoćama u razvoju
Emocionalna regulacija kod dece sa smetnjama u razvoju
Nasilje (engl. bullying) i deca sa teškoćama u razvoju
Fizička aktivnost kod dece sa teškoćama u razvoju
Fizička aktivnost kod dece sa teškoćama u razvoju
Zlostavljanje dece sa teškoćama u razvoju
Regulisanje stresa u porodicama dece sa smetnjama u razvoju
Intervencije za podršku roditeljima dece sа teškoćama u razvoju
Autori priručnika

Руководилац: др Марија Глибетић

Сарадници на пројекту: др Марија Такић, др Милица Зековић, др Биљана Покимица, др Тамара Поповић, др Гордана Петровић-Огиано, др Јелена Милешевић, др Јасмина Мартачић-Дебељак, др Марија Кнез, др Марија Ранић, др Ирена Крга, др Вук Стевановић, др Невена Кардум, др Мирјана Гуриновић, др Марија Мартић, Марта Деспотовић

Број пројекта: ОЦ/ЕФСА/ДАТА/2016/02

Трајање пројекта: 2016-2022.

Опис пројекта:

Руководилац: др Мирјана Гуриновић

Сарадници на пројекту: др Марија Такић, др Милица Зековић, др Биљана Покимица, др Тамара Поповић, др Гордана Петровић-Огиано, др Јелена Милешевић, др Јасмина Мартачић-Дебељак, др Марија Кнез, др Марија Ранић, др Ирена Крга, др Вук Стевановић, др Невена Кардум, др Мирјана Гуриновић, др Марија Мартић, Марта Деспотовић

Број пројекта: OC/EFSA/DATA/2016/03

Трајање пројекта: 2016-2022.

Опис пројекта:

Руководилац: др Христина Обрадовић

Сарадници на пројекту: др Ивана Окић Ђорђевић, др Сања Момчиловић, др Ивана Газикаловић (ИЦ Технолошко-Металуршки факултет), др Никола Јефтић (Институт за онкологију и радиологију Србије), Драгана Александровић

Број пројекта: 11073

Трајање пројекта: 2024-2026.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзтет у Београду

Институције учеснице: Иновациони центар Технолошко-металуршког факултета, Институт за онкологију и радиологију Србије

Опис пројекта:

Постојеће технике реконструкције дојке након мастектомије, упркос њиховој безбедности и изводљивости за пацијенте, носе ризик од потенцијалних компликација и не мењају значајно вероватноћу појаве рецидива болести у поређењу са само мастектомијом. Стога се ови фактори морају узети у обзир када се процењују доступне опције реконструкције дојке након мастектомије. Област ткивног инжењеринга интензивно расте и првенствено се фокусира на израду различитих носача који делују као шаблони за регенерацију ткива. Амнионска мембрана (АМ) плаценте се скоро читав век, користи у регенерацији коже и рожњаче, а бројне студије су показале њена антитуморска, антифибротичка, антиинфламаторна и имуномодулаторна својства. AmnioPrintCare има за циљ да развије биоматеријал за носаче користећи хомогенат хумане АМ који ће сачувати и показати своје регенеративне и антитуморске ефекте током дужег периода примене. Успостављањем напредних техника 3Д биопринтинга за израду носача, AmnioPrintCare ће омогућити приступачније и персонализованије праксе регенеративне медицине у реконструкцији дојке. Да бисмо то постигли, користећи различите технолошке методе и напредни 3Д софтвер и биопринтер, успоставићемо 3Д штампани бионосач базиран на хАМ. Такође, потврдићемо његову биокомпатибилност са ћелијама нише ткива дојке и регенеративни потенцијал ин витро везан за адипогенезу и ангиогенезу заједно са антитуморским дејством према ћелијским линијама рака дојке. Даље ћемо проценити његов регенеративни и антитуморски ефекат након трансплантације код мишева. Овај интердисциплинарни пројекат донеће напредак у биотехнологији који ће довести до побољшања у биомедицини и обезбедити основу за бољу здравствену заштиту и стопу преживљавања пацијената, новине у медицинском и биотехнолошком образовању, као и унапређење биотехнолошке индустрије у Србији јер би могла да патентира нови “биоинк“ за комерцијално доступне биоштампаче.

Руководилац: др Ивана Окић Ђорђевић

Сарадници на пројекту: др Христина Обрадовић. др Дренка Тривановић, др Сања Момчиловић, др Ивана Дрвеница

Број пројекта: 337-00-110/023-05/36

Трајање пројекта: јул 2023-јун 2025.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Медицински факултет, Универзитет у Љубљани

Опис пројекта:

Хумана амнионска мембрана (хАМ) је доступан, економичан и биокомпатибилан екстраћелијски матрикс ћелија пореклом од плаценте, на бази колагена, и заједно сасвојим дериватима поседује антиинфламаторна и регенеративна својства. У пракси, хАМ је до сада коришћена у лечењу посттрауматских дефеката коже, интраоралној и гениталној реконструкцији као и код офталмолошких поремећаја. Током последњих неколико деценија, регенеративна и модулаторна својства матичних ћелија (МЋ) привлаче пажњу научника указујући на могућност њихове потенцијалне примене у ћелијској терапији. Један од недавно откривених извора оралних МЋ је периодонцијум (ПД), ткиво добијено након вађења зуба из ортодонтских разлога. ПДМЋ су резидентне адултне ћелије перидонцијума и имају кључну улогу у хомеостази и саморегулацији оралних ткива. С обзиром да су исходи тренутно доступних приступа лечењу оралних ткива често непредвидиви а сама терапија економски неисплатива, потрага за новим модалитетима лечења представља главни циљ у регенеративној стоматологији. У ту сврху, циљеви овог пројекта укључују утицај хАМ на процес зарастања рана и регенеративна својства ПДМЋ.