Пројекти

Руководилац: др Тамара Кукољ

Сарадници на пројекту: др Јасмина Лазаревић, др Урош Ралевић, др Ненад Лазаревић (Институт за физику, Универзитет у Београду)

Број пројекта: „Покрени се за науку 2019/2020.“, финансиран од стране компаније Филип Морис

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Анализа карактеристика мезенхимских матичних ћелија (ММЋ) на нивоу појединачних ћелија применом Раман спектроскопије са циљем развоја Раман спектроскопије као брзе, једноставне и недеструктивне Single Cell методе за процену регенеративног потенцијала ММЋ. Већина биохемијских промена, изазваних физиолошким или патолошким променама, уочавају се у Рамановом спектру под одговарајућим условима, као промена интензитета и/или положаја Раман мода. Стога ће се испитивати се одлике ММћ пореклом из различитих ткива и донора, као и промене карактеристика повезаних са старошћу у популацијама ММЋ. Пратиће се промене Рамановог спектра које настају услед репликативног узраста, односно продужене култивације in vitro, као и промене у спектру изазване одређеним фармаколошким супстанцама које се користе у терапији различитих болести, који убрзавају процес старења. На основу добијених резултата утврдиће се корелација између вибрационог спектра и регенеративног потенцијала примарних ММЋ, што ће омогућити успостављање Раманове спектроскопије као брзе, једноставне и неинвазивне методе за квалитативну анализу регенеративног потенцијала одређену популацију ММЋ. Овај пројекат ће допринети детаљној карактеризацији ММЋ, како би се значајно убрзала и олакшала њихову даља примена у ћелијској терапији и ткивном инжењерству.

Руководилац: др Тијана Штајнер

Сарадници на пројекту: др Јелена Србљановић, др Бранко Бобић, др Владимир Добрић, др Анђелија Илић, др Драгана Вујић, Ђорђе Златковић, Оливера Лијешкић, Јелена Трајковић

Број пројекта: 7328

Трајање пројекта: 2023-2026.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Фармацеутски факултет, Универзитет у Београду, Институт за физику, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Toxoplasma gondii, изазивач токсоплазмозе, је паразитска протозоа којом је инфицирана готово трећина глобалне популације. У случајевима дубоке пролонгиране имуносупресије, код хронично инфицираних особа долази до реактивације инфекције која може угрозити живот. Реактивирана токсоплазмоза (RT) је посебно разорна компликација код прималаца алогених матичних ћелија хематопоезе, који представљају најбрже растућу популацију имуносупримираних пацијената у Европи. Упркос томе, још увек не постоје смернице за дијагностику и лечење RT. Штавише, ограничене терапијске опције за RT нису само неадекватне за примаоце алогених матичних ћелија хематопоезе због изражене мијелотоксичности, већ и неефикасне јер делују само на циркулишуће паразите.

Главни циљ пројекта ToxoRETREAT је решавање проблема RT у популацији прималаца алогених матичних ћелија хематопоезе применом мултидисциплинарног приступа (медицина, фармацеутска анализа и хемијска индустрија, фармацеутска анализа, хемијска индустрија) унапређењем ефикасности и редуковањем нежељених дејстава, те формулисање рационалних смерница за дијагностику и лечење RT. Наиме, молекуларни мониторинг RT, изолација и карактеризација сојева T. gondii, идентификација фактора ризика и процена ефикасности стандардних опција лечења, резултираће формулисањем националних смерница за дијагностику и лечење токсоплазмозе код алогених прималаца матичних ћелија хематопоезе. Активност новосинтетисаних и модификованих деривата акридина и кридона биће испитивана како in vitro, тако и in vivo експерименталним моделима RT. Сојеви T. gondii биће изоловани из пацијената са дијагнозом RT. Наше истраживање ће идентификовати најмање једног кандидата за лек за RT са смањеном токсичношћу и повећаном укупном ефикасношћу на тахизоите и брадизоите T. gondii, у поређењу са стандардном терапијом. Очекујемо да резултати нашег пројекта побуде интересовање фармацеутске индустрије да се ангажује у развоју нових лекова за лечење токсоплазмозе. Одрживом трансферу знања стеченог кроз компјутерски експеримент допринеће примена бесплатно доступног ImageJ софтвера за унапређење аутоматизованог оцењивања резултата експеримената.

Руководилац: др Христина Обрадовић

Сарадници на пројекту: др Ивана Окић Ђорђевић, др Сања Момчиловић, др Ивана Газикаловић (ИЦ Технолошко-Металуршки факултет), др Никола Јефтић (Институт за онкологију и радиологију Србије), Драгана Александровић

Број пројекта: 11073

Трајање пројекта: 2024-2026.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзтет у Београду

Институције учеснице: Иновациони центар Технолошко-металуршког факултета, Институт за онкологију и радиологију Србије

Опис пројекта:

Постојеће технике реконструкције дојке након мастектомије, упркос њиховој безбедности и изводљивости за пацијенте, носе ризик од потенцијалних компликација и не мењају значајно вероватноћу појаве рецидива болести у поређењу са само мастектомијом. Стога се ови фактори морају узети у обзир када се процењују доступне опције реконструкције дојке након мастектомије. Област ткивног инжењеринга интензивно расте и првенствено се фокусира на израду различитих носача који делују као шаблони за регенерацију ткива. Амнионска мембрана (АМ) плаценте се скоро читав век, користи у регенерацији коже и рожњаче, а бројне студије су показале њена антитуморска, антифибротичка, антиинфламаторна и имуномодулаторна својства. AmnioPrintCare има за циљ да развије биоматеријал за носаче користећи хомогенат хумане АМ који ће сачувати и показати своје регенеративне и антитуморске ефекте током дужег периода примене. Успостављањем напредних техника 3Д биопринтинга за израду носача, AmnioPrintCare ће омогућити приступачније и персонализованије праксе регенеративне медицине у реконструкцији дојке. Да бисмо то постигли, користећи различите технолошке методе и напредни 3Д софтвер и биопринтер, успоставићемо 3Д штампани бионосач базиран на хАМ. Такође, потврдићемо његову биокомпатибилност са ћелијама нише ткива дојке и регенеративни потенцијал ин витро везан за адипогенезу и ангиогенезу заједно са антитуморским дејством према ћелијским линијама рака дојке. Даље ћемо проценити његов регенеративни и антитуморски ефекат након трансплантације код мишева. Овај интердисциплинарни пројекат донеће напредак у биотехнологији који ће довести до побољшања у биомедицини и обезбедити основу за бољу здравствену заштиту и стопу преживљавања пацијената, новине у медицинском и биотехнолошком образовању, као и унапређење биотехнолошке индустрије у Србији јер би могла да патентира нови “биоинк“ за комерцијално доступне биоштампаче.