Пројекти

Примена H2S за индукцију стања мезенхималних стромалних ћелија сличног хибернацији као стратегија за ефикасно очување ћелија без замрзавања

Трајање пројекта: 2025-2026.

Опис пројекта:

Мезенхимске стромалне ћелије (МСтроЦ) представљају један од најперспективнијих алата регенеративне медицине захваљујући својим регенеративним и имуномодулаторним особинама. Међутим, њихова клиничка примена је ограничена значајнo смањeним преживљавањем и функционалношћу након криоопрезервације, што наглашава потребу за унапређењем стратегија њиховог чувања пре трансплантације. Главни циљ овог пројекта је развој иновативне, некриогене методе очувања МСтроЦ коришћењем донора сумпорводоника (H₂S) за индукцију стања ниске метаболичке активности сличног хибернацији, чиме се ћелије штите од хладног стреса током краткотрајног складиштења на 4°C, уз очување вијабилности, регенеративног и имуномодулаторног потенцијала након поновног загревања. Кроз сарадњу српског и француског тима, пројекат има за циљ да створи нову и ефикасну платформу за краткотрајо чување МСтроЦ на 4°C. Овај приступ би омогућио бољу припрему, транспорт и клиничку примену МСтроЦ као напредних терапијских производа (ATMP) у регенеративној медицини и савременим ћелијским терапијама.

 

Платформа за раст ћелија пациjената са мултиплим мијеломом у природном микроокружењу: могућност услужног „xeno-free“ умножавања (PERSONAE)

Опис пројекта:

Мултипли мијелом (ММ) је неизлечиви канцер плазма ћелија коштане сржи и други је хематолошки малигнитет по учесталости. Упркос растућем броју одобрених лекова, пролиферативне клонске мијеломске плазма ћелије (МПЋ) опстају у коштаној сржи, чак и код пацијената који немају минималну резидуалну болест (МРБ). Постојеће опције лечења су неспецифичне, често неефикасне и високо токсичне, што захтева хитан развој персонализованих система за опсежну процену in vitro ефеката лекова на ћелијама коштане сржи пацијената. Наш пројекат тежи да успостави минијатурну платформу, без продуката животињског порекла (xeno-free), која рекапитулира микрoсредину мијеломске коштане сржи, омогућавајући раст МПЋ специфичних за пацијента, употребом фактора ослобођених из хуманих тромбоцита, прилагођених концентрација кисеоника и мезенхимских стромалних ћелија од пацијента. Квалитет и очуваност МПЦ пацијената прати се кроз математичке анализе имунофенотипа, пролиферације, клоналности и ДНК индекса. Платформа је намењена високоопсежном, јефтином скринингу антимијеломских лекова и предикцији одговора конкретног пацијента, са дефинисаном стратегијом комерцијализације на локалном и глобалном нивоу.

Тип пројекта:

Доказ концепта

Одређивање потенцијала деривата ткива плаценте за примену у реконструкцији дојке након мастектомије: развој 3Д штампаног бионосача (AmnioPrintCare)

Руководилац: др Христина Обрадовић

Сарадници на пројекту: др Ивана Окић Ђорђевић, др Сања Момчиловић, др Ивана Газикаловић (ИЦ Технолошко-Металуршки факултет), др Никола Јефтић (Институт за онкологију и радиологију Србије), Драгана Александровић

Број пројекта: 11073

Трајање пројекта: 2024-2026.

Водећа инстситуција: Институт за медицинска истраживања, Универзтет у Београду

Институције учеснице: Иновациони центар Технолошко-металуршког факултета, Институт за онкологију и радиологију Србије

Опис пројекта:

Постојеће технике реконструкције дојке након мастектомије, упркос њиховој безбедности и изводљивости за пацијенте, носе ризик од потенцијалних компликација и не мењају значајно вероватноћу појаве рецидива болести у поређењу са само мастектомијом. Стога се ови фактори морају узети у обзир када се процењују доступне опције реконструкције дојке након мастектомије. Област ткивног инжењеринга интензивно расте и првенствено се фокусира на израду различитих носача који делују као шаблони за регенерацију ткива. Амнионска мембрана (АМ) плаценте се скоро читав век, користи у регенерацији коже и рожњаче, а бројне студије су показале њена антитуморска, антифибротичка, антиинфламаторна и имуномодулаторна својства. AmnioPrintCare има за циљ да развије биоматеријал за носаче користећи хомогенат хумане АМ који ће сачувати и показати своје регенеративне и антитуморске ефекте током дужег периода примене. Успостављањем напредних техника 3Д биопринтинга за израду носача, AmnioPrintCare ће омогућити приступачније и персонализованије праксе регенеративне медицине у реконструкцији дојке. Да бисмо то постигли, користећи различите технолошке методе и напредни 3Д софтвер и биопринтер, успоставићемо 3Д штампани бионосач базиран на хАМ. Такође, потврдићемо његову биокомпатибилност са ћелијама нише ткива дојке и регенеративни потенцијал ин витро везан за адипогенезу и ангиогенезу заједно са антитуморским дејством према ћелијским линијама рака дојке. Даље ћемо проценити његов регенеративни и антитуморски ефекат након трансплантације код мишева. Овај интердисциплинарни пројекат донеће напредак у биотехнологији који ће довести до побољшања у биомедицини и обезбедити основу за бољу здравствену заштиту и стопу преживљавања пацијената, новине у медицинском и биотехнолошком образовању, као и унапређење биотехнолошке индустрије у Србији јер би могла да патентира нови “биоинк“ за комерцијално доступне биоштампаче.

Тип пројекта:

National Projects

Развој мукоадхезивних филмова са хомогенатом aмнионске мембране за потенцијалну примену у регенерацији оралних ткива

Руководиоц: др Ивана Окић Ђорђевић

Сарадници на пројекту: др Христина Обрадовић. др Дренка Тривановић, др Сања Момчиловић, др Ивана Дрвеница

Број пројекта: 337-00-110/023-05/36

Трајање пројекта: јул 2023-јун 2025.

Водећа инстситуција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Хумана амнионска мембрана (хАМ) је доступан, економичан и биокомпатибилан екстраћелијски матрикс ћелија пореклом од плаценте, на бази колагена, и заједно сасвојим дериватима поседује антиинфламаторна и регенеративна својства. У пракси, хАМ је до сада коришћена у лечењу посттрауматских дефеката коже, интраоралној и гениталној реконструкцији као и код офталмолошких поремећаја. Током последњих неколико деценија, регенеративна и модулаторна својства матичних ћелија (МЋ) привлаче пажњу научника указујући на могућност њихове потенцијалне примене у ћелијској терапији. Један од недавно откривених извора оралних МЋ је периодонцијум (ПД), ткиво добијено након вађења зуба из ортодонтских разлога. ПДМЋ су резидентне адултне ћелије перидонцијума и имају кључну улогу у хомеостази и саморегулацији оралних ткива. С обзиром да су исходи тренутно доступних приступа лечењу оралних ткива често непредвидиви а сама терапија економски неисплатива, потрага за новим модалитетима лечења представља главни циљ у регенеративној стоматологији. У ту сврху, циљеви овог пројекта укључују утицај хАМ на процес зарастања рана и регенеративна својства ПДМЋ.

Развој метода – Раманове спектроскопије за процену регенеративног потенцијала мезенхимских матичних ћелија на нивоу појединачне ћелије

Руководилац: др Тамара Кукољ

Сарадници на пројекту: др Јасмина Лазаревић, др Урош Ралевић, др Ненад Лазаревић из Института за физику, Универзитет у Београду

Број пројекта: „Покрени се за науку 2019/2020.“, финансиран од стране компаније Филип Морис

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Анализа карактеристика мезенхимских матичних ћелија (ММЋ) на нивоу појединачних ћелија применом Раман спектроскопије са циљем развоја Раман спектроскопије као брзе, једноставне и недеструктивне Single Cell методе за процену регенеративног потенцијала ММЋ. Већина биохемијских промена, изазваних физиолошким или патолошким променама, уочавају се у Рамановом спектру под одговарајућим условима, као промена интензитета и/или положаја Раман мода. Стога ће се испитивати се одлике ММћ пореклом из различитих ткива и донора, као и промене карактеристика повезаних са старошћу у популацијама ММЋ. Пратиће се промене Рамановог спектра које настају услед репликативног узраста, односно продужене култивације in vitro, као и промене у спектру изазване одређеним фармаколошким супстанцама које се користе у терапији различитих болести, који убрзавају процес старења. На основу добијених резултата утврдиће се корелација између вибрационог спектра и регенеративног потенцијала примарних ММЋ, што ће омогућити успостављање Раманове спектроскопије као брзе, једноставне и неинвазивне методе за квалитативну анализу регенеративног потенцијала одређену популацију ММЋ. Овај пројекат ће допринети детаљној карактеризацији ММЋ, како би се значајно убрзала и олакшала њихову даља примена у ћелијској терапији и ткивном инжењерству.

Тип пројекта:

National Projects

Успостављање ћелијске линије пацијената са недостатком Алпл гена за испитивање метаболичке регулације остеоартритиса кука

Руководилац: др Дренка Тривановић

Сарадници на пројекту: др Славко Мојсиловић, др Ивана Окић Ђорђевић, др Александра Јауковић, др Тамара Кукољ, др Христина Обрадовић, др Анђелија Петровић, Милена Живановић

Број пројекта: Q422RSV70

Трајање пројекта: јануар 2023-децембар 2023.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду, Институт за ортопедију „Бањица“

Опис пројекта:

Улога ткивно неспецифичне алкалне фосфатазе (ТНАП) у остеоартритису (ОА) није у потпуности разјашњена. Висока експресија ТНАП-а као ектонуклеотидазе повезана је са деградацијом АТП-а и производњом аденозина, што стимулише инфламаторна стања приликом калцификације, али и смањује минерализацију субхондралне кости у ОА. Наша претпоставка је да ТНАП поред своје добро познате улоге у минерализацији, учествује и у профилисању ћелијског метаболизма. Да бисмо потврдили ову претпоставку да ТНАП контролише метаболизам ћелија пацијената са ОА, применићемо технике едитовања генома да бисмо утишали и искључили Алпл ген у мезенхимским стромалним ћелијама пацијената са ОА. У току пројекта, примениће се техника утишавања Алпл гена (уз помоћ комерцијално доступне siRNA) и CRISPR/Cas9 техника за едитовање генома ћелијских линија (клонова) добијених од пацијената са ОА за истраживање метаболичке улоге ТНАП у овом обољењу.

Метаболички ефекти масног ткива коштане сржи на мултипли мијелом

Руководилац: др Дренка Тривановић

Сарадници на пројекту: др Ивана Окић Ђорђевић, др Александра Јауковић, др Маријана Ковачић, др Сања Момчиловић, др Милена Живановић

Број пројекта:

Трајање пројекта: 2023-2024.

Водећа институција: Julius-Maximilians-Universität Würzburg – Department for Musculoskeletal Tissue Regeneration, Институт за ортопедију „Бањица“

Опис пројекта:

Мултипли мијелом (ММ) је хематолошко малигно обољење и неизлечива клонска болест плазма ћелија костне сржи (KС) која узрокује деструктивне коштане лезије. Kао болест старијих особа, ММ је повезан са повећањем масног ткива костне сржи (KСАТ) које може пружити одговарајуће микроокружење за раст и преживљавање ММ ћелија, као и њихову резистентност на терапију. Будући да је показано да адипоцити подржавају раст канцерских ћелија утичући на активност митохондрија и метаболизам липида, овај пројекат има за циљ да разјасни да ли популација БМ адипоцита (KСАд) представља један од кључних регулатора одржавања ММ у KС путем регулације оксидације масних киселина (ФАО) у ММ ћелијама. У те сврхе одређиваће се липидни профил костне сржи фемура, као и метаболички статус плазма и KСАТ ћелија код ММ пацијената. Паралелно ће се анализирати размена липида и митохондрија на нивоу појединачних ћелија у културама KСАТ и ММ ћелија, а посебно ће се испитати улога сигнализације рецептора за Kisspeptin-1 у комуникацији KСАТ И ММ ћелија путем размене масних киселина.

Интеракција транскрипционог фактора p53 и Wнт сигналног пута у одржању матичности мезенхимских матичних ћелија

Руководилац: др Јелена Крстић

Сарадници на пројекту: др Дренка Тривановић, др Христина Обрадовић, др Тамара Кукољ, др Ивана Окић Ђорђевић

Број пројекта: 451-03-01039/2015-09/31

Трајање пројекта: 2016-2017.

Водећа институција:

Опис пројекта:

Самообнава и диференцијација матичних ћелија су строго контролисани процеси који доприносе одржању хомеостазе ткива. Познато је да транскрипциони фактор p53 регулише ове процесе у ембрионалним и адултним матичним ћелијама на двојак начин путем Wнт сигналног пута. У склопу овог пројекта испитивана је улога p53 и Wнт сигнализације у регулацији самообнове и диференцијације мезенхимских матичних ћелија перинаталних ткива (пупчане врпце и амниона). У те сврхе анализирана је експресија маркера плурипотентности (Наног, Sox2, Oct4) и маркера адипогеног/остеогеног диференцијационог потенцијала (ППАРγ, адипонектин, Runx2, остеокалцин) у мезенхимским матичним ћелијама перинаталних ткива. Услови индуковане или супримиране експресије p53 у овим ћелијама успостављени су методама генске трансфекције или применом специфичних фармаколошких активатора/инхибитора (нутлин, пифитрин).
This site is registered on wpml.org as a development site.