Пројекти

Руководилац: др Инга Гришкова Буланова, др Милица Зековић

Сарадници на пројекту: др Јована Бјекић, др Урош Константиновић, Бојана Ђукић, Марија Станковић, Милена Споа, Драгана Стојић, Константин Томић

Трајање пројекта: 2027-2031.

Водећа институција: Универзитет у Вилњусу (Литванија), Институт за фармакологију „Јежи Мај“ Пољске академије наука (Пољска), Медицински факултет, Универзитет у Лисабону (Португалија), Барселонска фондација за клиничка истраживања – Институт за биомедицинска истраживања „Август Пи и Суњер“ (Шпанија), Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду (Србија), Каролински институт (Шведска), SKEIN-Ukraine (Украјина), UAB „Orientos“ (Литванија), Масариков универзитет (Чешка)

Опис пројекта:

Пројекат BRAINFRAME има за циљ модернизацију и јачање истраживачке и иновационе димензије Института за медицинска истраживања (ИМИ) кроз успостављање одрживог и међусобно повезаног оквира за изврсност у транслационој неуронауци. Пројекат обухвата целокупан транслациони континуум, од молекуларних и ћелијских открића, преко органоидних модела и модела на нивоу система, до валидације на људима и примене у клиничкој пракси.

У оквиру овог интегрисаног истраживачког окружења, ИМИ руководи специјализованим истраживањима механизама деловања транскранијалне електричне стимулације у комбинацији са електроенцефалографијом (TES-EEG), применом напредних техника неуромодулације и електрофизиолошких метода ради испитивања основних динамичких процеса који одређују здравље мозга.

BRAINFRAME подстиче културу сарадње, са посебним фокусом на развој заједничких протокола усклађених са FAIR принципима и аналитичких процеса заснованих на вештачкој интелигенцији, како би се унапредили репродуктивност истраживања и међународна конкурентност. Пројекат истовремено представља оквир за координацију и подршку који ће омогућити да се транслациона неуронаука на ИМИ-ју унапреди кроз партнерство са водећим европским истраживачким институцијама.

Пројекат ће реализовати свеобухватан скуп активности сарадње усмерених на јачање научних и административних капацитета, укључујући структурисане програме мобилности истраживача, прекограничне обуке које воде стручњаци и радионице посвећене управљању вештачком интелигенцијом. Интеграцијом молекуларних података са неурофизиолошким подацима добијеним код људи, конзорцијум ствара окружење у којем истраживачи могу да развијају напредне дигиталне компетенције и примењују одговорна решења заснована на вештачкој интелигенцији.

Очекује се да ће BRAINFRAME остварити значајан научни и друштвени утицај, допринети развоју истраживачких каријера и обезбедити дугорочну институционалну одрживост кроз примену принципа отворене науке и различите моделе валоризације знања.

Руководилац: др Џонатан Репле, др Јована Бјекић

Сарадници на пројекту: др Урош Константиновић, Бојана Ђукић, Марија Станковић, Милена Споа, Драгана Стојић, Константин Томић

Трајање пројекта: 2026-2031.

Водећа институција: Гетеов универзитет у Франкфурту, Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду, Charité, Универзитетска медицина Берлин, Универзитетски медицински центар Амстердам (Amsterdam UMC), Универзитет Париз-Сите, Универзитет у Хајделбергу, Универзитет у Мелбурну, Универзитет у Ханоју

Опис пројекта:

Пројекат FUTURE-D има за циљ да редефинише стратегије раног откривања и интервенције код особа изложених ризику од развоја тешке и перзистентне депресије, позиционирајући Институт за медицинска истраживања (ИМИ) као водећи истраживачки центар у оквиру престижног међународног конзорцијума. Превазилазећи традиционални, реактивни приступ заснован на симптомима, пројекат примењује оквир превенције заснован на механизмима болести, утемељен на науци о мрежама, теорији динамичких система и теорији управљања.

У оквиру овог иновативног програма, ИМИ руководи спровођењем прецизне транскранијалне магнетне стимулације (TMS) у лечењу депресије, применом напредне теорије управљања мрежама за израчунавање индивидуализованих циљева стимулације, специфичних за сваког пацијента. Овај приступ омогућава прелазак са протокола заснованих на принципу „један циљ за све“ на високопрецизну терапију усмерену на преобликовање маладаптивних образаца мождане повезаности и њихово усмеравање ка резилијентнијим функционалним конфигурацијама.

FUTURE-D представља важан механизам координације и подршке који ће ИМИ-ју омогућити да унапреди своја транслациона истраживања у области менталног здравља кроз сарадњу са водећим институцијама из Немачке, Холандије, Француске и Аустралије. Пројекат ће подржати развој скалабилних алата за клиничко одлучивање и стандардизованих протокола неуростимулације посредством свеобухватног скупа активности сарадње, укључујући структурисану мобилност истраживача, стручне радионице и интензивне програме изградње капацитета.

Очекује се да ће ове активности остварити значајан научни, технолошки и друштвени утицај и допринети успостављању јединственог, праведног и применљивог модела за увођење прецизне психијатрије у срединама са ограниченим ресурсима. Ради остваривања пуног потенцијала пројекта, биће спроведен широк спектар комуникационих, дисеминационих и мера отворене науке, чиме ће се обезбедити дугорочна одрживост резултата и њихово преношење у политике и праксу у области заштите менталног здравља.

Руководилац: др Јована Бјекић

Сарадници на пројекту: др Љиљана Лазаревић, др Марко Живановић, др Горан Кнежевић

Трајање пројекта: 2011-2012.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Руководилац: др Саша Филиповић

Сарадници на пројекту: др Јована Бјекић, др Милан Јелић, др Катарина Вулић, др Урош Константиновић, др Јасмина Вуксановић, Дуња Пауновић

Број пројекта: ON175012

Трајање пројекта: 2011-2019.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Руководилац: др Ивана Дрвеница

Сарадници на пројекту: др Весна Илић, др Дренка Тривановић, др Биљана Ристић, др Маријана Ковачић

Трајање пројекта: 1.10.2025-31.5.2026.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Недостатак гвожђа и даље представља најраспрострањенији нутритивни поремећај у свету, што указује на потребу за иновативним, ефикасним и одрживим стратегијама суплементације гвожђем. Циљ овог пројекта био је да се нуспроизвод месне индустрије – кланичка крв – трансформише у високовредну, одрживу и потрошачима прихватљиву сировину, ревалоризацијом хемоглобина у иновативну формулацију дијететских суплемента заснованих на хемског гвожђу. Развијена технологија обезбеђује дугорочно стабилан, биорасположив протеински комплекс хемског гвожђа, супериорне нутритивне вредности, са побољшаним укусом и бојом, чиме се повећава прихватљивост код потрошача и омогућава његова примена у широком спектру прехрамбених производа.

Технологија се заснива на двоструком природном пореклу (говеђем и свињском), што омогућава њено прилагођавање различитим прехрамбеним и културолошким преференцијама и ширу применљивост на тржишту. Истовремено, омогућава претварање нуспроизвода у одрживе биоактивне састојке, подржавајући принципе циркуларне биоекономије и смањујући отпад месне индустрије.

Током реализације пројекта, технологија је успешно унапређена са нивоа технолошке спремности TRL 4 на TRL 6, што је обухватило оптимизацију формулације, валидацију безбедности и функционалности, испитивања прихватљивости код потрошача, анализу тржишта и планирање комерцијализације. Пројекат је поставио чврсте основе за заштиту интелектуалне својине, успостављање индустријских партнерстава и излазак на тржиште, показујући потенцијал да премости јаз између научних истраживања и индустрије, уз истовремено пружање иновативних решења за унапређење исхране и одрживо коришћење ресурса.

Руководилац: др Ивана Дрвеница

Сарадници на пројекту: др Весна Илић, др Стева Левић

Трајање пројекта: 1.6.2024-31.5.2025.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институција учесница: Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Кланича крв настаје у веома великим количинама широм света. У месној индустрији Европске уније, кланиčка крв је класификована као животињски нуспроизвод треће категорије, који је оцењен као погодан за исхрану људи, али није намењен за конзумацију јер се традиционално не користи у исхрани или нема комерцијалну вредност. Нажалост, у земљама Западног Балкана она се најчешће третира као отпад и у потпуности занемарује, што, уколико се њоме не управља на одговарајући начин, доводи до озбиљних еколошких проблема због њеног високог загађујућег потенцијала. Са друге стране, наша истраживања су показала да кланиčка крв, уз адекватно управљање, може представљати одржив извор биомолекула и биоматеријала са значајном нутритивном и функционалном вредношћу.

Развили смо технологију за добијање у потпуности очуваног хемоглобина високе чистоће из кланичне крви, који представља вредан извор хемског гвожђа, најбиорасположивијег облика гвожђа. Имајући у виду да је анемија услед недостатка гвожђа најраспрострањенији нутритивни дефицит, развијамо нове дугорочно стабилне комплексе у чврстом стању, добијене комбинацијом јефтиних шећера и биолошки активног хемоглобина изолованог из говеђе и свињске кланичне крви, као потенцијалне дијететске суплементе. Наш циљ био је да се постигне ефикасност тренутног индустријског стандарда за стабилизацију протеина применом економски прихватљивих шећера, у комбинацији са оптимизованим параметрима процеса две методе сушења изолованог хемоглобина. Од одабраних сушених хемоглобина, који показују повољан однос трошкова и користи, као и одговарајуће технолошко-функционалне особине, развијена су два производа као извори хемског гвожђа, која ће бити испитана у погледу њихових сензорних и технолошких карактеристика.

Захваљујући скалабилним и преносивим технологијама развијеним у оквиру пројекта M2BoostHEM, производња оваквих дијететских суплемената са додатом вредношћу може се реализовати у било ком географском подручју света. На тај начин, пројекат M2BoostHEM има потенцијал да унапреди одрживост прехрамбене индустрије и смањи њен негативан утицај на животну средину.

Руководилац: др Александар Крмпот

Сарадници на пројекту: др Ивана Дрвеница, др Дренка Тривановић, др Михајло Радмиловић, др Станко Николић, др Даница Павловић

Трајање пројекта: 1.9.2020–31.8.2022.

Водећа институција: Институт за физику, Универзитет у Београду

Институција учесница: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Циљ овог пројекта био је примена најсавременијих техника оптичке микроскопије и проширење њихове примене на снимање еритроцита и њихових деривата као потенцијалне дијагностичке методе за болести савременог доба, попут карцинома, дијабетеса и других инфламаторних и аутоимуних обољења. Истраживање се првенствено заснива на двофотонској флуоресцентној микроскопији (TPEF) и недавно откривеној особини хемоглобина да, након двофотонске ексцитације ултракратким ласерским импулсима, постаје флуоресцентна молекулска мета.

Наше знање и искуство у области TPEF микроскопије обједињени су са снимањем трећег хармоника (THG) еритроцита и допуњени квантитативним подацима добијеним спектроскопијом корелације флуоресценције (FCS). Последње две наведено методе развијене су у оквиру овог пројекта. Коришћењем еритроцита као осетљивих биомаркера показано је како комбинација података добијених новоразвијеним техникама и постојећим протоколима за in vitro и ex vivo снимање засновано на хемоглобину може допринети бољем разумевању биолошке основе различитих обољења. Ово представља први корак ка развоју нових метода за дијагностику и процену ризика од развоја болести.

Пројекат је такође унапредио започета истраживања двофотонске флуоресцентне микроскопије као ефикасног алата за снимање еритроцита и њихових мембрана на нивоу појединачне ћелије, без употребе флуоресцентних маркера и фиксације. Истраживања су открила повезаност између просторне расподеле хемоглобина унутар еритроцита и њихове морфологије, указујући да ова повезаност представља показатељ функционалног стања еритроцита.

Активности на пројекту реализовало је шест истраживача из две водеће научне институције у Србији, који долазе из различитих, међусобно комплементарних научних области (физика, биологија, биофотоника и фармација). Рад је био организован кроз седам радних пакета, са тринаест планираних резултата, међу којима је и развој две нове методе – снимања трећег хармоника (THG) и спектроскопије корелације флуоресценције (FCS), које представљају значајан допринос домаћој и међународној научној заједници.

Пројекат HEMMAGINERO реализован је уз подршку истраживачких институција DESY (Немачка) и Каролинска института (Шведска), кроз формалну сарадњу и омогућен приступ врхунској истраживачкој опреми. Реализација пројекта трајала је две године, уз буџет од приближно 200.000 евра, а омогућила је запошљавање младих истраживача, унапређење највредније научне опреме у Србији и спровођење свих активности у складу са највишим безбедносним и етичким стандардима.

Руководилац: др Јeлeна М. Алeксић

Сарадници на пројекту: др Нeвeна Михаиловић-Станојeвић, др Зоран Милорадовић, др Милан Иванов, др Уна-Јована Вајић, др Данијeла Карановић, др Јасмина Милeнковић, др Ивана Живковић

Трајање пројекта: 27.06.2024-26.02.2025.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Институт за крмно биље, Крушевац, Институт за мултидисциплинарна истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Недостатак допамина је кључни фактор код неуродегенеративних и поремећаја кретања попут Паркинсонове болести и синдрома немирних ногу, као и код депресије. У конвенционалним третманима наведених стања користи се синтетичка Л-допа, која изазива бројне нежељене ефекте. Природна Л-допа, која је пристуна у појединим биљним врстама укључујући и боб, представља погодну алтернативу. Са друге стране, у индустрији нутрицеутика и функционалне хране, нагло расте потреба за природним, биоактивним једињењима која имају позитивне ефекте на људско здравље, посебно антиоксидансима попут полифенола.

У оквиру пројекта доказан је концепт да се локалне популације боба са подручја Републике Србије разликују по садржају Л-допа, полифенола и других биоактивних једињења, као и да се садржај пожељних биоактивних једињења може повећати у екстрактима сувог семена боба применом исплативе и скалабилне технологије која, поред тога, омогућава моделовање састава екстраката у циљу оптимизације за различите примене у здравству и потребе тржишта.

Екстракти боба у којима је природним путем повећан садржај пожељних биоактивних једињења представњају природне дијететске суплементе који имају позитивне ефекте за неуролошко здравље, регулацију допамина и опште благостање, а који се могу користити и за повећање нутритивне вредности прехрамбених производа путем обогаћивања природним биоактивним једињењима и производњу функционалне хране. Поред повољних ефеката природних дијетеских производа за неуролошка и хронична стања људи, додатне предности њихове производње обухватају органски узгој боба уз унапређење здравља земљишта и смањење хемијских уноса, као и нижу емисија CO₂ и смањено загађење земљишта, ваздуха и воде кроз еколошки прихватљиве пољопривредне праксе.