Projekti

Rukovodilac: dr Inga Griškova Bulanova, dr Milica Zeković

Saradnici na projektu: dr Jovana Bjekić, dr Uroš Konstantinović, Bojana Đukić, Marija Stanković, Milena Spoa, Dragana Stojić, Konstantin Tomić

Trajanje projekta: 2027-2031.

Vodeća institucija: Univerzitet u Vilnjusu (Litvanija), Institut za farmakologiju „Ježi Maj“ Poljske akademije nauka (Poljska), Medicinski fakultet, Univerzitet u Lisabonu (Portugalija), Barselonska fondacija za klinička istraživanja – Institut za biomedicinska istraživanja „Avgust Pi i Sunjer“ (Španija), Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu (Srbija), Karolinski institut (Švedska), SKEIN-Ukraine (Ukrajina), UAB „Orientos“ (Litvanija), Masarikov univerzitet (Češka)

Opis projekta:

Projekat BRAINFRAME ima za cilj modernizaciju i jačanje istraživačke i inovacione dimenzije Instituta za medicinska istraživanja (IMI) kroz uspostavljanje održivog i međusobno povezanog okvira za izvrsnost u translacionoj neuronauci. Projekat obuhvata celokupan translacioni kontinuum, od molekularnih i ćelijskih otkrića, preko organoidnih modela i modela na nivou sistema, do validacije na ljudima i primene u kliničkoj praksi.

U okviru ovog integrisanog istraživačkog okruženja, IMI rukovodi specijalizovanim istraživanjima mehanizama delovanja transkranijalne električne stimulacije u kombinaciji sa elektroencefalografijom (TES-EEG), primenom naprednih tehnika neuromodulacije i elektrofizioloških metoda radi ispitivanja osnovnih dinamičkih procesa koji određuju zdravlje mozga.

BRAINFRAME podstiče kulturu saradnje, sa posebnim fokusom na razvoj zajedničkih protokola usklađenih sa FAIR principima i analitičkih procesa zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, kako bi se unapredili reproduktivnost istraživanja i međunarodna konkurentnost. Projekat istovremeno predstavlja okvir za koordinaciju i podršku koji će omogućiti da se translaciona neuronauka na IMI-ju unapredi kroz partnerstvo sa vodećim evropskim istraživačkim institucijama.

Projekat će realizovati sveobuhvatan skup aktivnosti saradnje usmerenih na jačanje naučnih i administrativnih kapaciteta, uključujući strukturisane programe mobilnosti istraživača, prekogranične obuke koje vode stručnjaci i radionice posvećene upravljanju veštačkom inteligencijom. Integracijom molekularnih podataka sa neurofiziološkim podacima dobijenim kod ljudi, konzorcijum stvara okruženje u kojem istraživači mogu da razvijaju napredne digitalne kompetencije i primenjuju odgovorna rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji.

Očekuje se da će BRAINFRAME ostvariti značajan naučni i društveni uticaj, doprineti razvoju istraživačkih karijera i obezbediti dugoročnu institucionalnu održivost kroz primenu principa otvorene nauke i različite modele valorizacije znanja.

Rukovodilac: dr Džonatan Reple, dr Jovana Bjekić

Saradnici na projektu: dr Uroš Konstantinović, Bojana Đukić, Marija Stanković, Milena Spoa, Dragana Stojić, Konstantin Tomić

Trajanje projekta: 2026-2031.

Vodeća institucija: Geteov univerzitet u Frankfurtu, Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu, Charité, Univerzitetska medicina Berlin, Univerzitetski medicinski centar Amsterdam (Amsterdam UMC), Univerzitet Pariz-Site, Univerzitet u Hajdelbergu, Univerzitet u Melburnu, Univerzitet u Hanoju

Opis projekta:

Projekat FUTURE-D ima za cilj da redefiniše strategije ranog otkrivanja i intervencije kod osoba izloženih riziku od razvoja teške i perzistentne depresije, pozicionirajući Institut za medicinska istraživanja (IMI) kao vodeći istraživački centar u okviru prestižnog međunarodnog konzorcijuma. Prevazilazeći tradicionalni, reaktivni pristup zasnovan na simptomima, projekat primenjuje okvir prevencije zasnovan na mehanizmima bolesti, utemeljen na nauci o mrežama, teoriji dinamičkih sistema i teoriji upravljanja.

U okviru ovog inovativnog programa, IMI rukovodi sprovođenjem precizne transkranijalne magnetne stimulacije (TMS) u lečenju depresije, primenom napredne teorije upravljanja mrežama za izračunavanje individualizovanih ciljeva stimulacije, specifičnih za svakog pacijenta. Ovaj pristup omogućava prelazak sa protokola zasnovanih na principu „jedan cilj za sve“ na visokopreciznu terapiju usmerenu na preoblikovanje maladaptivnih obrazaca moždane povezanosti i njihovo usmeravanje ka rezilijentnijim funkcionalnim konfiguracijama.

FUTURE-D predstavlja važan mehanizam koordinacije i podrške koji će IMI-ju omogućiti da unapredi svoja translaciona istraživanja u oblasti mentalnog zdravlja kroz saradnju sa vodećim institucijama iz Nemačke, Holandije, Francuske i Australije. Projekat će podržati razvoj skalabilnih alata za kliničko odlučivanje i standardizovanih protokola neurostimulacije posredstvom sveobuhvatnog skupa aktivnosti saradnje, uključujući strukturisanu mobilnost istraživača, stručne radionice i intenzivne programe izgradnje kapaciteta.

Očekuje se da će ove aktivnosti ostvariti značajan naučni, tehnološki i društveni uticaj i doprineti uspostavljanju jedinstvenog, pravednog i primenljivog modela za uvođenje precizne psihijatrije u sredinama sa ograničenim resursima. Radi ostvarivanja punog potencijala projekta, biće sproveden širok spektar komunikacionih, diseminacionih i mera otvorene nauke, čime će se obezbediti dugoročna održivost rezultata i njihovo prenošenje u politike i praksu u oblasti zaštite mentalnog zdravlja.

Rukovodilac: dr Jovana Bjekić

Saradnici na projektu: dr Ljiljana Lazarević, dr Marko Živanović, dr Goran Knežević

Trajanje projekta: 2011-2012.

Vodeća institucija: Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu

Opis projekta:

Rukovodilac: dr Saša Filipović

Saradnici na projektu: dr Jovana Bjekić, dr Milan Jelić, dr Katarina Vulić, dr Uroš Konstantinović, dr Jasmina Vuksanović, Dunja Paunović

Broj projekta: ON175012

Trajanje projekta: 2011-2019.

Vodeća institucija: Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu

Opis projekta:

Rukovodilac: dr Ivana Drvenica

Saradnici na projektu: dr Vesna Ilić, dr Drenka Trivanović, dr Biljana Ristić, dr Marijana Kovačić

Trajanje projekta: 1.10.2025-31.5.2026.

Vodeća institucija: Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu

Opis projekta:

Nedostatak gvožđa i dalje predstavlja najrasprostranjeniji nutritivni poremećaj u svetu, što ukazuje na potrebu za inovativnim, efikasnim i održivim strategijama suplementacije gvožđem. Cilj ovog projekta bio je da se nusproizvod mesne industrije – klanička krv – transformiše u visokovrednu, održivu i potrošačima prihvatljivu sirovinu, revalorizacijom hemoglobina u inovativnu formulaciju dijetetskih suplementa zasnovanih na hemskog gvožđu. Razvijena tehnologija obezbeđuje dugoročno stabilan, bioraspoloživ proteinski kompleks hemskog gvožđa, superiorne nutritivne vrednosti, sa poboljšanim ukusom i bojom, čime se povećava prihvatljivost kod potrošača i omogućava njegova primena u širokom spektru prehrambenih proizvoda.

Tehnologija se zasniva na dvostrukom prirodnom poreklu (goveđem i svinjskom), što omogućava njeno prilagođavanje različitim prehrambenim i kulturološkim preferencijama i širu primenljivost na tržištu. Istovremeno, omogućava pretvaranje nusproizvoda u održive bioaktivne sastojke, podržavajući principe cirkularne bioekonomije i smanjujući otpad mesne industrije.

Tokom realizacije projekta, tehnologija je uspešno unapređena sa nivoa tehnološke spremnosti TRL 4 na TRL 6, što je obuhvatilo optimizaciju formulacije, validaciju bezbednosti i funkcionalnosti, ispitivanja prihvatljivosti kod potrošača, analizu tržišta i planiranje komercijalizacije. Projekat je postavio čvrste osnove za zaštitu intelektualne svojine, uspostavljanje industrijskih partnerstava i izlazak na tržište, pokazujući potencijal da premosti jaz između naučnih istraživanja i industrije, uz istovremeno pružanje inovativnih rešenja za unapređenje ishrane i održivo korišćenje resursa.

Rukovodilac: dr Ivana Drvenica

Saradnici na projektu: dr Vesna Ilić, dr Steva Lević

Trajanje projekta: 1.6.2024-31.5.2025.

Vodeća institucija: Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu

Institucija učesnica: Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu

Opis projekta:

Klaniča krv nastaje u veoma velikim količinama širom sveta. U mesnoj industriji Evropske unije, klanička krv je klasifikovana kao životinjski nusproizvod treće kategorije, koji je ocenjen kao pogodan za ishranu ljudi, ali nije namenjen za konzumaciju jer se tradicionalno ne koristi u ishrani ili nema komercijalnu vrednost. Nažalost, u zemljama Zapadnog Balkana ona se najčešće tretira kao otpad i u potpunosti zanemaruje, što, ukoliko se njome ne upravlja na odgovarajući način, dovodi do ozbiljnih ekoloških problema zbog njenog visokog zagađujućeg potencijala. Sa druge strane, naša istraživanja su pokazala da klanička krv, uz adekvatno upravljanje, može predstavljati održiv izvor biomolekula i biomaterijala sa značajnom nutritivnom i funkcionalnom vrednošću.

Razvili smo tehnologiju za dobijanje u potpunosti očuvanog hemoglobina visoke čistoće iz klanične krvi, koji predstavlja vredan izvor hemskog gvožđa, najbioraspoloživijeg oblika gvožđa. Imajući u vidu da je anemija usled nedostatka gvožđa najrasprostranjeniji nutritivni deficit, razvijamo nove dugoročno stabilne komplekse u čvrstom stanju, dobijene kombinacijom jeftinih šećera i biološki aktivnog hemoglobina izolovanog iz goveđe i svinjske klanične krvi, kao potencijalne dijetetske suplemente. Naš cilj bio je da se postigne efikasnost trenutnog industrijskog standarda za stabilizaciju proteina primenom ekonomski prihvatljivih šećera, u kombinaciji sa optimizovanim parametrima procesa dve metode sušenja izolovanog hemoglobina. Od odabranih sušenih hemoglobina, koji pokazuju povoljan odnos troškova i koristi, kao i odgovarajuće tehnološko-funkcionalne osobine, razvijena su dva proizvoda kao izvori hemskog gvožđa, koja će biti ispitana u pogledu njihovih senzornih i tehnoloških karakteristika.

Zahvaljujući skalabilnim i prenosivim tehnologijama razvijenim u okviru projekta M2BoostHEM, proizvodnja ovakvih dijetetskih suplemenata sa dodatom vrednošću može se realizovati u bilo kom geografskom području sveta. Na taj način, projekat M2BoostHEM ima potencijal da unapredi održivost prehrambene industrije i smanji njen negativan uticaj na životnu sredinu.

Rukovodilac: dr Aleksandar Krmpot

Saradnici na projektu: dr Ivana Drvenica, dr Drenka Trivanović, dr Mihajlo Radmilović, dr Stanko Nikolić, dr Danica Pavlović

Trajanje projekta: 1.9.2020–31.8.2022.

Vodeća institucija: Institut za fiziku, Univerzitet u Beogradu

Institucija učesnica: Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu

Opis projekta:

Cilj ovog projekta bio je primena najsavremenijih tehnika optičke mikroskopije i proširenje njihove primene na snimanje eritrocita i njihovih derivata kao potencijalne dijagnostičke metode za bolesti savremenog doba, poput karcinoma, dijabetesa i drugih inflamatornih i autoimunih oboljenja. Istraživanje se prvenstveno zasniva na dvofotonskoj fluorescentnoj mikroskopiji (TPEF) i nedavno otkrivenoj osobini hemoglobina da, nakon dvofotonske ekscitacije ultrakratkim laserskim impulsima, postaje fluorescentna molekulska meta.

Naše znanje i iskustvo u oblasti TPEF mikroskopije objedinjeni su sa snimanjem trećeg harmonika (THG) eritrocita i dopunjeni kvantitativnim podacima dobijenim spektroskopijom korelacije fluorescencije (FCS). Poslednje dve navedeno metode razvijene su u okviru ovog projekta. Korišćenjem eritrocita kao osetljivih biomarkera pokazano je kako kombinacija podataka dobijenih novorazvijenim tehnikama i postojećim protokolima za in vitro i ex vivo snimanje zasnovano na hemoglobinu može doprineti boljem razumevanju biološke osnove različitih oboljenja. Ovo predstavlja prvi korak ka razvoju novih metoda za dijagnostiku i procenu rizika od razvoja bolesti.

Projekat je takođe unapredio započeta istraživanja dvofotonske fluorescentne mikroskopije kao efikasnog alata za snimanje eritrocita i njihovih membrana na nivou pojedinačne ćelije, bez upotrebe fluorescentnih markera i fiksacije. Istraživanja su otkrila povezanost između prostorne raspodele hemoglobina unutar eritrocita i njihove morfologije, ukazujući da ova povezanost predstavlja pokazatelj funkcionalnog stanja eritrocita.

Aktivnosti na projektu realizovalo je šest istraživača iz dve vodeće naučne institucije u Srbiji, koji dolaze iz različitih, međusobno komplementarnih naučnih oblasti (fizika, biologija, biofotonika i farmacija). Rad je bio organizovan kroz sedam radnih paketa, sa trinaest planiranih rezultata, među kojima je i razvoj dve nove metode – snimanja trećeg harmonika (THG) i spektroskopije korelacije fluorescencije (FCS), koje predstavljaju značajan doprinos domaćoj i međunarodnoj naučnoj zajednici.

Projekat HEMMAGINERO realizovan je uz podršku istraživačkih institucija DESY (Nemačka) i Karolinska instituta (Švedska), kroz formalnu saradnju i omogućen pristup vrhunskoj istraživačkoj opremi. Realizacija projekta trajala je dve godine, uz budžet od približno 200.000 evra, a omogućila je zapošljavanje mladih istraživača, unapređenje najvrednije naučne opreme u Srbiji i sprovođenje svih aktivnosti u skladu sa najvišim bezbednosnim i etičkim standardima.

Rukovodilac: dr Jelena M. Aleksić

Saradnici na projektu: dr Nevena Mihailović-Stanojević, dr Zoran Miloradović, dr Milan Ivanov, dr Una-Jovana Vajić, dr Danijela Karanović, dr Jasmina Milenković, dr Ivana Živković

Trajanje projekta: 27.06.2024-26.02.2025.

Vodeća institucija: Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu

Institucije učesnice: Institut za krmno bilje, Kruševac, Institut za multidisciplinarna istraživanja, Univerzitet u Beogradu

Opis projekta:

Nedostatak dopamina je ključni faktor kod neurodegenerativnih i poremećaja kretanja poput Parkinsonove bolesti i sindroma nemirnih nogu, kao i kod depresije. U konvencionalnim tretmanima navedenih stanja koristi se sintetička L-dopa, koja izaziva brojne neželjene efekte. Prirodna L-dopa, koja je pristuna u pojedinim biljnim vrstama uključujući i bob, predstavlja pogodnu alternativu. Sa druge strane, u industriji nutriceutika i funkcionalne hrane, naglo raste potreba za prirodnim, bioaktivnim jedinjenjima koja imaju pozitivne efekte na ljudsko zdravlje, posebno antioksidansima poput polifenola.

U okviru projekta dokazan je koncept da se lokalne populacije boba sa područja Republike Srbije razlikuju po sadržaju L-dopa, polifenola i drugih bioaktivnih jedinjenja, kao i da se sadržaj poželjnih bioaktivnih jedinjenja može povećati u ekstraktima suvog semena boba primenom isplative i skalabilne tehnologije koja, pored toga, omogućava modelovanje sastava ekstrakata u cilju optimizacije za različite primene u zdravstvu i potrebe tržišta.

Ekstrakti boba u kojima je prirodnim putem povećan sadržaj poželjnih bioaktivnih jedinjenja predstavnjaju prirodne dijetetske suplemente koji imaju pozitivne efekte za neurološko zdravlje, regulaciju dopamina i opšte blagostanje, a koji se mogu koristiti i za povećanje nutritivne vrednosti prehrambenih proizvoda putem obogaćivanja prirodnim bioaktivnim jedinjenjima i proizvodnju funkcionalne hrane. Pored povoljnih efekata prirodnih dijeteskih proizvoda za neurološka i hronična stanja ljudi, dodatne prednosti njihove proizvodnje obuhvataju organski uzgoj boba uz unapređenje zdravlja zemljišta i smanjenje hemijskih unosa, kao i nižu emisija CO₂ i smanjeno zagađenje zemljišta, vazduha i vode kroz ekološki prihvatljive poljoprivredne prakse.