Пројекти

Руководилац: др Ивана Клун 

Сарадници на пројекту: др Душко Ћировић, др Оливер Тошковић, др Александра Пенезић, др Станислав Симињ, др Александра Узелац, др Владимир Ћирковић, др Драгана Миличић, др Никола Бетић, др Неда Богдановић, др Илија Пантелић

Број пројекта: 2424

Трајање пројекта: 2024-2026.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду, Институт за хигијену и технологију меса

Опис пројекта:

Растућа преваленца паразитоза које се преносе храном и водом код људи и животиња у Европи захтева свеобухватан надзор како би се откриле претње у настајању и идентификовали резервоари инфекције, ради благовременог упозоравања свих учесника у области јавног здравља. Програми систематског праћења већине паразита који циркулишу ове болести не постоје, многе паразитозе не подлежу обавези пријављивања, тако да је на научној заједници да прикупи доказе о овим тихим епидемијама, подигне свест и залаже се за иновативне и побољшане мере безбедности хране ради смањења оптерећења болешћу.

PARASITE HUNTER ће имплементирати принципе Једног здравља у области контроле безбедности хране, са посебним нагласком на матриксе пореклом из животне средине, с обзиром на то да XXI век карактерише антропогени утицај значајно нарушеног екосистема. Утицај здравља екосистема и дивљих животиња на безбедност хране ће бити процењен и биће успостављена комуникација са заинтересованим странама. Стандардизоване паразитолошке методе [седиментација, (Mini)FLOTAC] и валидиране молекуларне технике (multiplex PCR, nested PCR) биће примењене за откривање, квантификацију и процену вијабилности (бројне и кључне in vitro) паразита који се преносе храном и водом (PHV) од узорака животињског значаја у хигијенским границама, води и земљишту на коме се храна производи.

Овај пројекат има за циљ успостављање оквира за надзор заснованог на валидним подацима о присуству PHV како би методологија контроле безбедности хране превазишла тренутно важеће стандарде, укључујући праћење ранијих групација и животиња које нису обухваћене важећим законодавством о безбедности хране. Заинтересоване стране ће бити укључене посредством упитника како би се проценило њихово разумевање PHV и како би учесници могли да допринесу изради беле књиге са предлозима за смањење, односно контролисање PHV. Као резултат пројекта очекује се одржив, најсавременији програм надзора PHV ради правовремене идентификације иновативних претњи јавном здрављу, као и од стране заинтересованих страна одобрене мере које би допринеле побољшању безбедности хране.

Руководилац: др Александра Узелац

Сарадници на пројекту: др Катарина Брека, др Јелена Карановић, др Никола Бетић, др Милица Курућки, др Тијана Кукурић

Број пројекта: 10841

Трајање пројекта: 2024-2026.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитет у Београду, Институт за хигијену и технологију меса, Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду

Опис пројекта:

Популациона генетика рода Echinococcus се велико анализира и делимично је већ истражена у неким деловима Европе, док су подаци за земље Балкана упадљиво непотпуни. Овај пројекат ће спровести свеобухватно истраживање комплетног циклуса трансмисије који укључује животињске врсте као сталне и прелазне домаћине паразита, животну средину, и то путем на европском нивоу стандардизованих, валидираних и уједначених аналитичких метода које омогућавају добијање висококвалитетних података о популационој генетици паразита на подручју Србије. Анализе ће укључивати секвенцирање генa митохондријалног генома (cox1 и nad1) као и карактеризацију EmsB микросателита у геному појединачних јаја, ларви и одраслих паразита. Овај приступ омогућава преглед недовољно истражених резервоара у животној средини, који имају висок потенцијал за пренос паразита на човека. Подаци о популационој генетици као и координате инфицираних животиња биће систематизовани и графички приказани кроз интерактивну биоинформатичку базу, WormProfiler, би се идентификовала подручја која представљају фокусе трансмисије и коначно, да би се начинио модел динамике трансмисије. Кориснички интерфејс WormProfiler базе ће бити прилагођен ветеринарима и лекарима који имају кључну улогу у превенцији трансмисије паразита и подстицању ширења знања као и подизању свести о ехинококози. Коначни циљ пројекта је добијање софтверски подржаног оквира за систематски надзор паразита рода Echinococcus који ће допринети увођењу и развоју циљаних акција за контролу трансмисије паразита као и последичном смањењу појаве ехинококозе код животиња и људи.