Пројекти

Руководилац: др Ивана Дрвеница

Сарадници на пројекту: др Весна Илић, др Дренка Тривановић, др Биљана Ристић, др Маријана Ковачић

Трајање пројекта: 1.10.2025-31.5.2026.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Недостатак гвожђа и даље представља најраспрострањенији нутритивни поремећај у свету, што указује на потребу за иновативним, ефикасним и одрживим стратегијама суплементације гвожђем. Циљ овог пројекта био је да се нуспроизвод месне индустрије – кланичка крв – трансформише у високовредну, одрживу и потрошачима прихватљиву сировину, ревалоризацијом хемоглобина у иновативну формулацију дијететских суплемента заснованих на хемског гвожђу. Развијена технологија обезбеђује дугорочно стабилан, биорасположив протеински комплекс хемског гвожђа, супериорне нутритивне вредности, са побољшаним укусом и бојом, чиме се повећава прихватљивост код потрошача и омогућава његова примена у широком спектру прехрамбених производа.

Технологија се заснива на двоструком природном пореклу (говеђем и свињском), што омогућава њено прилагођавање различитим прехрамбеним и културолошким преференцијама и ширу применљивост на тржишту. Истовремено, омогућава претварање нуспроизвода у одрживе биоактивне састојке, подржавајући принципе циркуларне биоекономије и смањујући отпад месне индустрије.

Током реализације пројекта, технологија је успешно унапређена са нивоа технолошке спремности TRL 4 на TRL 6, што је обухватило оптимизацију формулације, валидацију безбедности и функционалности, испитивања прихватљивости код потрошача, анализу тржишта и планирање комерцијализације. Пројекат је поставио чврсте основе за заштиту интелектуалне својине, успостављање индустријских партнерстава и излазак на тржиште, показујући потенцијал да премости јаз између научних истраживања и индустрије, уз истовремено пружање иновативних решења за унапређење исхране и одрживо коришћење ресурса.

Руководилац: др Ивана Дрвеница

Сарадници на пројекту: др Весна Илић, др Стева Левић

Трајање пројекта: 1.6.2024-31.5.2025.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институција учесница: Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Кланича крв настаје у веома великим количинама широм света. У месној индустрији Европске уније, кланиčка крв је класификована као животињски нуспроизвод треће категорије, који је оцењен као погодан за исхрану људи, али није намењен за конзумацију јер се традиционално не користи у исхрани или нема комерцијалну вредност. Нажалост, у земљама Западног Балкана она се најчешће третира као отпад и у потпуности занемарује, што, уколико се њоме не управља на одговарајући начин, доводи до озбиљних еколошких проблема због њеног високог загађујућег потенцијала. Са друге стране, наша истраживања су показала да кланиčка крв, уз адекватно управљање, може представљати одржив извор биомолекула и биоматеријала са значајном нутритивном и функционалном вредношћу.

Развили смо технологију за добијање у потпуности очуваног хемоглобина високе чистоће из кланичне крви, који представља вредан извор хемског гвожђа, најбиорасположивијег облика гвожђа. Имајући у виду да је анемија услед недостатка гвожђа најраспрострањенији нутритивни дефицит, развијамо нове дугорочно стабилне комплексе у чврстом стању, добијене комбинацијом јефтиних шећера и биолошки активног хемоглобина изолованог из говеђе и свињске кланичне крви, као потенцијалне дијететске суплементе. Наш циљ био је да се постигне ефикасност тренутног индустријског стандарда за стабилизацију протеина применом економски прихватљивих шећера, у комбинацији са оптимизованим параметрима процеса две методе сушења изолованог хемоглобина. Од одабраних сушених хемоглобина, који показују повољан однос трошкова и користи, као и одговарајуће технолошко-функционалне особине, развијена су два производа као извори хемског гвожђа, која ће бити испитана у погледу њихових сензорних и технолошких карактеристика.

Захваљујући скалабилним и преносивим технологијама развијеним у оквиру пројекта M2BoostHEM, производња оваквих дијететских суплемената са додатом вредношћу може се реализовати у било ком географском подручју света. На тај начин, пројекат M2BoostHEM има потенцијал да унапреди одрживост прехрамбене индустрије и смањи њен негативан утицај на животну средину.

Руководилац: др Александар Крмпот

Сарадници на пројекту: др Ивана Дрвеница, др Дренка Тривановић, др Михајло Радмиловић, др Станко Николић, др Даница Павловић

Трајање пројекта: 1.9.2020–31.8.2022.

Водећа институција: Институт за физику, Универзитет у Београду

Институција учесница: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Циљ овог пројекта био је примена најсавременијих техника оптичке микроскопије и проширење њихове примене на снимање еритроцита и њихових деривата као потенцијалне дијагностичке методе за болести савременог доба, попут карцинома, дијабетеса и других инфламаторних и аутоимуних обољења. Истраживање се првенствено заснива на двофотонској флуоресцентној микроскопији (TPEF) и недавно откривеној особини хемоглобина да, након двофотонске ексцитације ултракратким ласерским импулсима, постаје флуоресцентна молекулска мета.

Наше знање и искуство у области TPEF микроскопије обједињени су са снимањем трећег хармоника (THG) еритроцита и допуњени квантитативним подацима добијеним спектроскопијом корелације флуоресценције (FCS). Последње две наведено методе развијене су у оквиру овог пројекта. Коришћењем еритроцита као осетљивих биомаркера показано је како комбинација података добијених новоразвијеним техникама и постојећим протоколима за in vitro и ex vivo снимање засновано на хемоглобину може допринети бољем разумевању биолошке основе различитих обољења. Ово представља први корак ка развоју нових метода за дијагностику и процену ризика од развоја болести.

Пројекат је такође унапредио започета истраживања двофотонске флуоресцентне микроскопије као ефикасног алата за снимање еритроцита и њихових мембрана на нивоу појединачне ћелије, без употребе флуоресцентних маркера и фиксације. Истраживања су открила повезаност између просторне расподеле хемоглобина унутар еритроцита и њихове морфологије, указујући да ова повезаност представља показатељ функционалног стања еритроцита.

Активности на пројекту реализовало је шест истраживача из две водеће научне институције у Србији, који долазе из различитих, међусобно комплементарних научних области (физика, биологија, биофотоника и фармација). Рад је био организован кроз седам радних пакета, са тринаест планираних резултата, међу којима је и развој две нове методе – снимања трећег хармоника (THG) и спектроскопије корелације флуоресценције (FCS), које представљају значајан допринос домаћој и међународној научној заједници.

Пројекат HEMMAGINERO реализован је уз подршку истраживачких институција DESY (Немачка) и Каролинска института (Шведска), кроз формалну сарадњу и омогућен приступ врхунској истраживачкој опреми. Реализација пројекта трајала је две године, уз буџет од приближно 200.000 евра, а омогућила је запошљавање младих истраживача, унапређење највредније научне опреме у Србији и спровођење свих активности у складу са највишим безбедносним и етичким стандардима.

Руководилац: др Душан Божанић

Сарадници на пројекту: др Тијана Мишељић, др Јелена Пајовић, др Биљана Ристић, Анамарија Абу ел Руб, др Владимир Ђоковић

Број пројекта: 275

Трајање пројекта: 2025-2026.

Водећа институција: Институт за нуклеарна науке „Винча“, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Физички факултет, Универзитет у Београду, Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду, Центар Фондације за национална истраживања Данске и Фондације Вилум за интелигентну испоруку лекова и детекцију применом микроконтејнера и наномеханике, Одсек за здравствене технологије, Технички универзитет Данске

Опис пројекта:

Пројекат је посвећен развоју балистичког метода за транспорт медикамената кроз мембране површинских ћелија, који заобилази стандардни процес ендоцитозе. Методологија се заснива на употреби наномотора који се активирају и покрећу дејством светлости у блиској инфрацрвеној области спектра, што дозвољава прецизну контролу опсега расположивих енергија наномотора контролом интензитета светлости. Очекивани резултати пројекта допринеће развоју напредних технологија за испоруку лекова или генетског материјала кроз ћелијске мембране уз минимално нарушавање ћелијске структуре, чиме се отварају нове могућности за унапређење третмана малигних обољења коже.

Руководилац: др Биљана Ристић

Сарадници на пројекту: др Ивана Дрвеница, др Маријана Ковачић, др Ирина Масловарић, др Тамара Ђукић, др Верица Пауновић, др Атила Бота, др Золтан Варга, др Јудит Михаили

Број пројекта: 001908878 2025 13440 003 000 000 001 02 010

Трајање пројекта: 2025-2027.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Институције учеснице: Медицински факултет, Универзитет у Београду, Институт за материјале и хемију животне средине Мађарске академије наука

Опис пројекта:

Пројекат је усмерен на развој и унапређење производње наноеритрозома заснованих на мембранама хуманих еритроцита, са циљем добијања безбедних и ефикасних носача за циљану испоруку лекова. Његов значај огледа се у развоју иновативних биомиметичких наноплатформи које, захваљујући очуваним структурним и функционалним својствима еритроцитне мембране, омогућавају продужену циркулацију лекова, избегавање имунског одговора и потенцијално превазилажење крвно-мождане баријере. Очекује се да ће резултати пројекта допринети развоју наноеритрозома са унапређеним функционалним и биолошким карактеристикама, чиме ће се дати значајан допринос савременој наномедицини и створити основа за примену нових биоинспирисаних платформи за испоруку лекова. Пројекат се реализује кроз билатералну сарадњу истраживачких тимова из Србије и Мађарске, уз интеграцију комплементарних знања, савремених метода и напредне аналитичке инфраструктуре, што омогућава ефикасан трансфер знања и развој иновативних решења у области наномедицине.

Руководилац: др Александар Крмпот

Сарадници на пројекту: др Ивана Дрвеница

Трајање пројекта: 2020-2021.

Водећа институција: Институт за физику, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Руководилац: др Александар Крмпот

Сарадници на пројекту: др Ивана Дрвеница

Трајање пројекта: 2020-2021.

Водећа институција: Институт за физику, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Руководилац: др Ивана Дрвеница, др Теа Билушић

Сарадници на пројекту:

Број пројекта: 451-03-40/2016-09/17

Трајање пројекта: 2016-2017.

Водећа институција:

Опис пројекта: