Пројекти

Овај интердисциплинарни пројекат имао је за циљ развој новог система нискотемпературне атмосферске плазме за примену у биомедицини, заштити животне средине и нанотехнологијама, а састојао се од четири подпројекта: 1) Атмосферска пражњења, 2) Примена плазме у биологији и медицини, 3) Примена плазме у дијагностици позитрона, нанотехнологији и функционализацији материјала и 4) Мерења биогених испарљивих органских једињења. ИМИ је учествовао у другом потпројекту, који је водио проф. Павле Миленковић. У оквиру овог подпројекта, на ИМИ је испитиван утицај нискотемпературне атмосферске плазме на регенеративна својства хуманих мезенхимских стромалних ћелија денталног порекла у условима ин витро и ин виво (модел критичног оштећења калварије кунића). Резултат овог потпројекта било је објављивање неколико радова у угледним научним часописима и саопштења на бројним међународних конгреса.

Ова ЦОСТ акција има за циљ да уједини тренутно распарчану критичну масу академске, клиничке и индустријске струке како би се унапредило основно разумевање и транслациони потенцијал перинаталних деривата. У њу су укључени учесници са опсежним знањем у области основних истраживања, клиничких испитивања, регулаторних послова и биомедицинске индустрије. СПРИНТ удружује снаге како би ојачао знање у овој области и превазишао препреке у транслацији, како би се обезбедиле иновативне терапијске примене ткива, ћелија и фактора перинаталног порекла. У оквиру Радне групе 2 ове акције, тим из ИМИ је радио на прегледу преклиничких студија на животињским моделима ради оцене ефикасности терапијских интервенција и идентификовања недостатака у истраживању, што је резултирало објављивањем три рада чији су ко-аутори сарадници из ИМИ.

ФАЦИЛИТАТЕ је пројекат изграђен на технолошкој платформи која је усредсређена на пацијенте, заснована на подацима, где динамичка сагласност омогућава враћање података клиничког испитивања учесницима у студији у складу са ГДПР-ом и одобреним етичким оквиром. ФАЦИЛИТАТЕ почиње пружањем јасних правила у поузданом етичком, законском и регулаторном екосистему пре него што ангажује пацијенте као генераторе података. Ово избегава тренутну ситуацију у којој су клинички подаци раздвојени у одвојеним репозиторијумима без икакве могућности да се користе изван своје првобитне једностране намене. ФАЦИЛИТАТЕ ће обезбедити технолошка решења за усаглашавање са ГДПР-ом у медицинским истраживањима тако што ће се надовезати на спремност овлашћених заинтересованих страна да деле и поново користе своје податке. Конзорцијум ФАЦИЛИТАТЕ је конституисан коришћењем широког спектра капацитета да се ухвати у коштац са амбициозним изазовима везаним за будућа клиничка испитивања, као што су превентивна, дугорочна испитивања и испитивања доказа у реалном окружењу (РWЕ). Конзорцијум користи иновативан приступ враћању података учесницима студије тако што их пита шта треба да се примени да би се осећали у сигурном окружењу. Ово захтева од свих учесника Конзорцијума да искористе своје постојеће мреже како би окупили заинтересоване стране на свим нивоима у ланцу доношења одлука, укључујући пацијенте, здравствене раднике, дизајнере софтвера, процесоре и контролоре репозиторија клиничких испитивања, етичаре, адвокате и друге активне регулаторе. Након добијања динамичке сагласности о преносивости података, ФАЦИЛИТАТЕ ће их поново користити и упоредити са онима који се налазе у другим репозиторијумима, укључујући РWЕ податке снимљене на више начина и уређаја. ФАЦИЛИТАТЕ ће трајати 4 године и учествоваће у проширеном пилот истраживању о отвореним истраживачким подацима Хоризонта 2020. Његова стратегија представља јединствену и иновативну прилику за боље разумевање одговорних за развој и регулацију лекова за различите клиничке аспекте болести, као и бољу евалуацију ефикасности производа у здравственом систему.

Олгица Ђурковић-Ђаковић, Ивана Клун, Александра Николић, Бранко Бобић, Александра Узелац, Ирена Рајнпрехт

Општи циљ пројекта био је да се добију информације и прошире сазнања о присуству (и вијабилности) циста Т. гондии у месу и другим јестивим ткивима код најважнијих врста домаћих животиња које се гаји ради меса, и испита евентуална корелација са серопреваленцом Т. гондии код тих врста, и то путем опсежне претраге литературе и прегледа доступних података о овој теми, као и извођењем експерименталних студија како би се проценио степен слагања између метода индиректне детекције (детекција антитела) и метода директне детекције (биолошки оглед) инфективних циста у месу и другим јестивим ткивима код животиња за производњу меса у ЕУ.

Члан Комитета за менаџмент акције др Весна Вучић, заменик члана др сци мед Данијела Ристић-Медић

ЕВБРЕС је успоставио међународну европску мрежу са циљем подизања свести о потреби употребе систематске претраге лиетратуре (СР) приликом планирања нових студија и када се нови резултати стављају у контекст. Потребе студената докторских студија и виших клиничких истраживача да науче како да пронађу, критички процене и ажурирају СР, одговарајући на исто клиничко питање на које нова студија планира да одговори. Уско повезано са овим је укључивање и свест сродних заинтересованих страна, укључујући пацијенте, етичке комитете, финансијске агенције и научне часописе, да се ослоне на СР пре одобрења нових клиничких студија. Посебне обуке и тренинзи наших учесника на пројекту помогле су да дизајнирање сваког новог пројекта сада поћиње систематском претрагом литературе. Публикован је и рад у часопису изузетне вредности М 21а

Олгица Дјурковић-Дјаковић (члан менаџмент комитета акције), Ивана Клун, Тијана Штајнер, Витомир Дјокић

Главни циљ акције је био да унапреди наше знање о различитим аспектима паразитских обољења коза и здравствене заштите животиња ради бољег разумевања различитих чиниоца који објашњавају специфичности интеракције коза-паразит, као и да се развију одрживе стратегије за контролу паразитских болести коза.