Пројекти

Интегрална студија идентификације регионалних генетских фактора ризика и фактора ризика животне средине за масовне незаразне болести хумане популације у Србији

Руководилац: др Драган Алавантић

Сарадници на пројекту: др Мирјана Гуриновић, др Марија Глибетић, др Јасмина Мартачић-Дебељак, др Марија Такић

Број пројекта: III 41028

Трајање пројекта: 2011-2020.

Водећа институција: Институт за нуклеарне науке ”Винча”, Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Сарадници из ИМИ-ја били су ангажовани за области истраживања нутрагеномике и генске регулације кардиоваскуларних болести.

Метаболички ефекти масног ткива коштане сржи на мултипли мијелом

Руководилац: др Дренка Тривановић

Сарадници на пројекту: др Ивана Окић Ђорђевић, др Александра Јауковић, др Маријана Ковачић, др Сања Момчиловић, др Милена Живановић

Број пројекта:

Трајање пројекта: 2023-2024.

Водећа институција: Одељење за регенерацију мишићно-скелетног ткива, Универзитет „Јулијус Максимилијан“ у Вирцбургу, Немачка, Институт за ортопедију „Бањица“, Србија

Опис пројекта:

Мултипли мијелом (ММ) је хематолошко малигно обољење и неизлечива клонска болест плазма ћелија костне сржи (KС) која узрокује деструктивне коштане лезије. Kао болест старијих особа, ММ је повезан са повећањем масног ткива костне сржи (KСАТ) које може пружити одговарајуће микроокружење за раст и преживљавање ММ ћелија, као и њихову резистентност на терапију. Будући да је показано да адипоцити подржавају раст канцерских ћелија утичући на активност митохондрија и метаболизам липида, овај пројекат има за циљ да разјасни да ли популација БМ адипоцита (KСАд) представља један од кључних регулатора одржавања ММ у KС путем регулације оксидације масних киселина (ФАО) у ММ ћелијама. У те сврхе одређиваће се липидни профил костне сржи фемура, као и метаболички статус плазма и KСАТ ћелија код ММ пацијената. Паралелно ће се анализирати размена липида и митохондрија на нивоу појединачних ћелија у културама KСАТ и ММ ћелија, а посебно ће се испитати улога сигнализације рецептора за Kisspeptin-1 у комуникацији KСАТ И ММ ћелија путем размене масних киселина.

Биолошки механизми, нутритивни унос и статус полинезасићених масних киселина и фолата: Унапређење исxране у Србији

Руководилац: др Марија Глибетић

Сарадници на пројекту: др Марија Такић, др Милица Зековић, др Биљана Покимица, др Тамара Поповић, др Гордана Петровић-Огиано, др Јелена Милешевић, др Јасмина Мартачић-Дебељак, др Марија Кнез, др Марија Ранић, др Ирена Крга, др Вук Стевановић, др Невена Кардум, др Мирјана Гуриновић, др Весна Вучић, др Александра Арсић, др Данијела Ристић-Медић, др Милица Кодиновић, др Марја Пајуновић, Марта Деспотовић

Број пројекта: III 41030

Трајање пројекта: 2011-2020.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду, Економски факултет, Универзитет у Београду, Клинички болнички центар, Прва хируршка клиника, Београд

Опис пројекта:

Предмет пројекта је истраживање о увожењу и статусу фулатних и полиунсатурираних масних киселина (ПУФА) у становништву Србије, које нуде 1. ревизија литературе за идентификацију група у ризицима са ниским утиском фолата и ПУФА, 2. успостављање и валидација метода за утврђивање уноса и статуса , 3. Интервенцијске студије на ћивотињском моделу, 4. решеност етиопатогенетичких, терапеутске и профилактичких ефеката ПУФА и солити у хроничним болестима на људском моделу, 5. истраживања тржишта, произвођача и потрошача перцепције према храни обогаћена фолатима и ПУФА, 6. расејавање резултата научне и опште популације.

Поyитивни ефекти дијетарних биоактивних пептида и полифенола на здравствено стање кардиоваскуларног система код људи (BACCHUS)

Руководилац: др Марија Глибетић

Сарадници на пројекту: др Невена Кардум, др Славица Ранковић, др Милица Којадиновић, др Марија Такић, др Јасмина Мартачић-Дебељак, др Александра Конић-Ристић, др Мања Зец

Број пројекта: 312090

Трајање пројекта: октобар 2012-септембар 2016.

Водећа институција: Институт за бионауке Квадрам, Уједињено Краљевство, Универзитет у Лидсу, Уједињено Краљевство, Савет за научна и технолошка истраживања Турске (TÜBİTAK), Турска, Државна агенција – Виши савет за научна истраживања (CSIC), Шпанија, Nofima AS, Норвешка, Универзитетски колеџ Корк, Национални универзитет Ирске, Корк, Ирска, Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду, Алма матер студиорум – Универзитет у Болоњи, Италија, Универзитет у Генту, Белгија, Фламански институт за технолошка истраживања (VITO NV), Белгија, LGC Limited, Уједињено Краљевство, Универзитет у Хелсинкију, Финска, Британска фондација за исхрану, Уједињено Краљевство, Европски ресурс за информације о храни (EuroFIR AISBL), Белгија, Pamida International s.r.o., Словачка, CREME Software Ltd, Ирска, Valdycomer SA, Шпанија, Industrias Cárnicas Vaquero, Шпанија, Wagralim AISBL, Белгија, Critical Processes Ltd, Уједињено Краљевство, Coressence Limited, Уједињено Краљевство, Laboratorios Admira SL, Шпанија, Bioaesis s.r.l., Италија, Kamut Enterprises of Europe BVBA, Белгија, BioActor BV, Холандија, ProDigest, Белгија, Нутрика д.о.о., Србија, Универзитетска фондација Сан Антонио, Шпанија

Опис пројекта:

Главни циљ пројекта BACCHUS био је да се развију алати и ресурси који ће олакшати генерацију робусних и експлоатативних научних доказа који се могу користити за подршку тврдњама везаним за узрок и ефекат односа између конзумирања биоактивних пептида и полифенола и корисних физиолошких ефеката везаних за кардиоваскуларно здравље у људским бићима. ИМИ тим је примарно истражио ефекте трошења агрегације и активације тромбоцита у абдоминално гојазним субјектима.

Проналажење решења да би се дијетарним уносом намирница обезбедио оптималног статуса витамина Д и здравља током свих фаза животног циклуса (ODIN)

Руководилац: др Марија Глибетић

Сарадници на пројекту: др Веља Вучић, др Данијела Ристић-Медић, др Александра Арсић, др Јелена Милешевић, др Мања Зец, др Мирјана Гуриновић, др Марија Ранић

Број пројекта: 613977

Трајање пројекта: новембар 2013-октобар 2017.

Водећа институција: Универзитет у Хелсинкију, Финска, Технички универзитет Данске, Данска, Универзитет у Сарију, Уједињено Краљевство, Универзитет у Тромсеу – Арктички универзитет Норвешке, Норвешка, Универзитетска болница у Архусу, Универзитет у Архусу, Данска, Универзитет у Копенхагену, Данска, Савет за медицинска истраживања (MRC), Уједињено Краљевство, Универзитетски колеџ Даблин, Национални универзитет Ирске, Даблин, Ирска, Универзитет у Саутемптону, Уједињено Краљевство, Медицински центар Универзитета у Фрајбургу, Немачка, Харокопио универзитет у Атини, Грчка, Универзитет у Манчестеру, Уједињено Краљевство, Слободни универзитет у Амстердаму, Холандија, Медицински универзитет у Грацу, Аустрија, Политехнички универзитет у Мадриду, Шпанија, Институт „Роберт Кох“, Немачка, Исландско удружење за срце (Hjartavernd ses), Исланд, Доњецки национални медицински универзитет „Максим Горки“, Украјина, Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду, Србија, Pamida International s.r.o., Словачка, Европски ресурс за информације о храни (EuroFIR AISBL), Белгија, CREME Software Ltd, Ирска, SPAROS Lda, Португалија, Морска истраживачка станица Бантри, Ирска, DSM Nutritional Products Ltd, Швајцарска, Monaghan Mushrooms Ireland, Ирска, FrieslandCampina Nederland Holding B.V., Холандија, Nutricia Research B.V., Холандија, Министарство здравља и социјалних услуга Сједињених Америчких Држава, Сједињене Америчке Државе, Lallemand S.A.S., Француска, Универзитетски медицински центар VU, Слободни универзитет у Амстердаму, Холандија

Опис пројекта:

Пројекат ODIN обезбедио је доказе за спречавање мањак витамина Д у Европи и унапређивање исхране и јавног здравља кроз храну. Успостављањем међународно стандардизоване аналитичких платформи за 25ОХД, ODIN је мерио расподелу циркулације 25ОХД и описао превласт мањак витамина Д у Европи. Коришћењем доступних биобанкса и база података из Националних истраживања исхране ODIN-а, одложени су релативни доприноси сунчивих и исхранних извора витамина Д на 25ОХД. У подршци препорукама витамина Д, ODIN је извео три РЦТ-а код трудница, деце и тинејџера и четвртог РЦТ-а у етничким имигрантских групама како би пружио експерименталне податке за одређивање услова за унос витамина Д.

Примена технолигија које не захтевају велика финансијска улагања и традициолалних намирница за производњу приступачне и нутритивно вредне хране за групу становника који живе у уловима на граници сиромаштва

Руководилац: др Марија Глибетић

Сарадници на пројекту: др Романа Новаковић, др Данијела Ристић-Медић, др Морана Гуриновић, др Јелена Милешевић, др Невена Кардум

Број пројекта:  266331

Трајање пројекта: 2011-2014.

Водећа институција: Технички истраживачки центар Финске VTT, Финска, Универзитет у Лидсу, Уједињено Краљевство, Научни институт за прехрамбене технологије у Новом Саду, Универзитет у Новом Саду, Србија, Универзитет у Копенхагену, Данска, Универзитет у Вилњусу, Литванија, Универзитет за технологију и економију у Будимпешти, Мађарска, Институт за бионауке „Квадрам“, Уједињено Краљевство, Међууниверзитетски конзорцијум за магнетну резонанцу металопротеина (CIRMMP), Италија, Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду, Србија, Европски савет за информације о храни (EUFIC), Белгија, Европски комитет за стандардизацију (CEN), Белгија, Valio Oy, Финска, Здраво Органик д.о.о., Србија, Proteus Gold Kft., Мађарска, Lietpak UAB, Литванија, Странд д.о.о., Србија, Универзитет у Манчестеру, Уједињено Краљевство

Опис пројекта:

Пројекат ЧАНС дефинисао је иновативну стратегију засновану на социоекономском студији састава најзначајније популације ЕУ која је у опасности од сиромаштва и верификовала релативну постојећу мањак исхране путем холистичког приступа обезбеђеног истрагом метаболологије која је у корелацији нездраве дијете са реалистичким метаболизмом. ЦХАНЦЕ је усвојио нови мултидисциплинарни приступ, што је довело до нутриционих стратегија за спречавање неухрањености у групама становништва у опасности од сиромаштва. ЧЕНС је имао за циљ да се размотри нова дијета са додатном здравственом вредношћу као целина развијањем прехрамбених производа који би могли да делују у житу. Синергијска сарадња нутрициониста, хемииара хране, економиста и технолољких технологија омогужила је робустну стратегију тако љто је све баријере пренела на здраву исхрану лабораторијским развојем приступаиних, али исхранних прехрамбених производа, нове амбалаће и порције.

ЕуроФИР платформа за храну: Даља интеграција, усавршавање и експлоатација за њену дугорочну самоодрживост

Руководилац: др Марија Глибетић

Сарадници на пројекту: др Мирјана Гуриновић, др Јелена Милешевић, др Јасмина Мартачић-Дебељак, др Марија Такић

Број пројекта: 265967

Трајање пројекта: април 2011-март 2013.

Водећа институција: Национални истраживачки институт за храну и исхрану (INRAN), Италија, Европски ресурс за информације о храни (EuroFIR AISBL), Белгија, FoodCon SPRL, Белгија, Универзитетски колеџ Корк, Национални универзитет Ирске, Корк, Ирска, Универзитет Вагенинген, Холандија, Британска фондација за исхрану, Уједињено Краљевство, Danish Food Information, Данска, Швајцарски федерални институт за технологију у Цириху (ETH Zürich), Швајцарска, Технички универзитет Данске, Данска, Шведска агенција за храну, Шведска, Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду, Србија, Шведски универзитет пољопривредних наука, Шведска, Истраживачки институт за храну, Словачка, Француска агенција за храну, животну средину и здравље и безбедност на раду (ANSES), Француска, Национални институт за здравље „Др Рикардо Жорже“, Португалија, Фински институт за здравље и социјалну заштиту, Финска, Савет за пољопривредна истраживања и анализу аграрне економије (CREA), Италија, Међународна агенција за истраживање рака (IARC), Француска, Topshare International B.V., Холандија

Опис пројекта:

Циљ овог пројекта био је да се додатно интегрише/пречисти ЕуроФИР платформа за храну, да се побољша/подржи начин на који се истраживање предузима у односима између хране, исхране и здравља у Европи. Фокус је био на продужењу примене и експлоатацији проверених података и алата за паневропске студије исхране и коришћење мреже, имплементацију стандарда и најбољу праксу. То заједно формира основу дугорочне одрживости кроз ново успостављени правни ентитет ЕуроФИР АИСБЛ.

Одржива искоришљивост биоактивних компоненти традиционалне хране региона око Црног мора

Руководилац: др Марија Глибетић

Сарадници на пројекту: др Александра-Конић Ристић, др Невена Кардум

Број пројекта: 227118

Трајање пројекта: април 2009- октобар 2012.

Водећа институција:

Опис пројекта: Алма матер студиорум – Универзитет у Болоњи, Научно-наставни центар у Ћезени, Италија, Институт за истраживање хране, Норич, Уједињено Краљевство, Хеленска фондација за здравље, Атина, Грчка, Национални институт за здравље „Др Рикардо Жорже“, Лисабон, Португалија, Национална академија прехрамбених технологија у Одеси, Одеса, Украјина, Национални универзитет у Ужгороду, Ужгород, Украјина, Московски државни универзитет за производњу хране, Москва, Руска Федерација, Spread European Safety – Европска економска интересна групација, Рим, Италија, Универзитет економских студија у Букурешту, Букурешт, Румунија, Удружење за органску пољопривреду ELKANA, Тбилиси, Грузија, Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду, Београд, Србија, Универзитет прехрамбених технологија, Пловдив, Бугарска, Универзитет Једитепе, Истанбул, Турска

This site is registered on wpml.org as a development site.