Пројекти

Мониторинг паразита преношених храном и водом у животној средини (PARASITE_HUNTER)

Води: Ивана Клун

 

Сарадници на пројекту:

Душко Ћировић, Оливер Тошковић, Александра Пенезић, Станислав Симин, Александра Узелац, Владимир Ћирковић, Драгана Миличић, Никола Бетић, Неда Богдановић, Илија Пантелић

Број пројекта: 2424

Трајање пројекта: 2024-2026

 

Водећа институција:
Институт за медицинска истраживања Универзитета у Београду

Остале институције:
Биолошки факултет Универзитета у Београду, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду, Институт за хигијену и технологију меса

 

Опис пројекта:

Растућа преваленца паразитоза које се преносе храном и водом код људи и животиња у Европи захтева свеобухватан надзор како би се откриле претње у настајању и идентификовали резервоари инфекције, ради благовременог упозоравања свих учесника у области јавног здравља. Програми систематског праћења већине паразита који узрокују ове болести не постоје, многе паразитозе не подлежу обавези пријављивања, тако да је на научној заједници да прикупи доказе о овим тихим епидемијама, подигне свест и залаже се за иновативне и побољшане мере безбедности хране ради смањења оптерећења болешћу.

PARASITE_HUNTER ће имплементирати принципе Једног здравља у области контроле безбедности хране, са посебним нагласком на матриксе пореклом из животне средине, с обзиром на то да XXI век карактеришу антропогеним утицајем знатно нарушени екосистеми. Утицај здравља екосистема и дивљих животиња на безбедност хране ће бити процењен и биће успостављена комуникација са заинтересованим странама.

Стандардизоване паразитолошке методе [седиментација, (Mini)FLOTAC] и валидиране молекуларне технике (multiplex qPCR, nested PCR) биће примењене за откривање, квантификацију и процену вијабилности (бојење и култивација in vitro) паразита који се преносе храном и водом (ПХВ) од јавноздравственог значаја у храни и животињским хранивима, води и земљишту на коме се храна производи.

Овај пројекат има за циљ успостављање оквира за надзор заснованог на валидним подацима о присуству ПХВ како би методологија контроле безбедности хране превазишла тренутно важеће стандарде, укључујући праћење рањивих група (људи и животиња) које нису обухваћене важећим законодавством о безбедности хране. Заинтересоване стране ће бити укључене посредством упитника како би се проценио ниво свести о ПХВ и како би учесници могли да допринесу изради беле књиге са предлозима за смањење односно контролисање ПХВ.

Као резултат пројекта очекује се одржив, најсавременији програм надзора ПХВ ради правовремене идентификације новонасталих претњи јавном здрављу, као и од стране заинтересованих страна одобрене мере које би допринеле побољшању безбедности хране.

Worm Profiler: Надзор и популациона генетика рода Echinococcus у Србији

Води: Александра Узелац

Сарадници на пројекту:

Катарина Брека, Јелена Карановић, Никола Бетић, Милица Куручки, Тијана Кукурић

Број пројекта: 10841

Трајање пројекта: 2024-2026

Водећа институција:
Институт за медицинска истраживања Универзитета у Београду

Остале институције:
Биолошки факултет Универзитета у Београду, Институт за молекуларну гентику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду, Институт за хигијену и технологију меса, Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду

Опис пројекта:
Популациона генетика рода Echinococcus се увелико анализира и делимично је већ истражена у неким деловима Европе, док су подаци за земље Балкана упадљиво непотпуни. Овај пројекат ће спровести свеобухватно истраживање комплетног циклуса трансмисије који укључује животињске врсте као сталне и прелазне домаћине паразита и животну средину, и то путем на Европском нивоу стандардизованих, валидираних и уједначених аналитичких метода које омогућавају добијање високо квалитетних података о популационој генетици паразита на подручју Србије. Анализе ће укључивати секвенцирање гена митохондријалног генома (cox1 и nad1) као и карактеризацију EmsB микросателита у геному појединачних јаја, ларви као и адулта паразита. Овај приступ омогућава преглед недовољно истражених резервоара у животној средини, који имају висок потенцијал за пренос паразита на човека. Подаци о популационој генетици као и  координате идентификованих инфицираних домаћина ће бити систематизовани и графички приказани кроз интерактивну биоинформатичку базу, WormProfiler, да би се идентификовала подручја која представљају фокусе трансмисије и коначно, да би се начинио модел динамике трансмисије. Кориснички интерфејс WormProfiler базе ће бити прилагођен ветеринарима и лекарима који имају кључну улогу у превенцији трансмисије паразита и подстицању ширења знања као и подизању свести о ехинококози. Коначни циљ пројекта је добијање софтверски подржаног оквира за систематски надзор паразита рода Echinococcus који ће допринети увођењу и развоју циљаних акција за контролу трансмисије паразита као и последичном смањењу појаве ехинококозе код животиња и људи.

Токсоплазмоза код прималаца матичних ћелија хематопоезе: како унапредити превенцију по разумној цени?’

Води : са српске стране: Др Олгица Ђурковић-Ђаковић, са француске стране: Проф. Флоренце Роберт-Гангнеуx

Сарадници на пројекту: др Тијана Штајнер, др Јелена Србљановић, Неда Бауман, Александра Узелац

Број пројекта:

Трајање пројекта: јануар 2018. – децембар 2019.

Водећа институција:

Опис пројекта:

Дијагностика и мониторинг реактивиране токсоплазмозе (РТ) код прималаца ХСЦТ уведени су у трансплантационе протоколе у Србији 2013. године као резултат сарадње Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије “Др Вукан Чупић’’ и НРЛ за токсоплазмозу Института за медицинска истраживања. Постојећи приступ спасава животе, али је скуп, а резултате ПЦР је некада тешко интерпретирати јер се циркулишућа ДНК може детектовати и у одсуству клиничке инфекције. Такође, и перформансе qПЦР теста могу варирати у односу на техничке услове, разлике у ХСЦТ протоколима, тип алографта као и особености пацијената (врста хематолошког малигнитета). Отуда је циљ предложеног пројекта да се, након стандардизације и хармонизације qПЦР протокола у лабораторијама оба партнера, преиспита постојећи приступ и идентификују подгрупе пацијената (тип основне болести, врста профилаксе) под посебним ризиком од РТ које би имале највећу корист од систематског qПЦР мониторинга. Крајњи исход би био ефикасан а по цени прихватљив програм превенције токсоплазмозе након ХСЦТ.

Хоризонт оквир за поновно коришћење података учесника у клиничким испитивањима за потпуно транспарентан и етичан екосистем

Води : Dr Luca Pani

Сарадници на пројекту: Олгица Ђурковић-Ђаковић, Ивана Клун

Број пројекта: 101034366

Трајање пројекта: јануар 2022. – децембар 2025.

Водећа институција: Università degli Studi di Modena e Reggio Emilia (UNIMORE), Italy

Опис пројекта:

ФАЦИЛИТАТЕ је пројекат изграђен на технолошкој платформи која је усредсређена на пацијенте, заснована на подацима, где динамичка сагласност омогућава враћање података клиничког испитивања учесницима у студији у складу са ГДПР-ом и одобреним етичким оквиром. ФАЦИЛИТАТЕ почиње пружањем јасних правила у поузданом етичком, законском и регулаторном екосистему пре него што ангажује пацијенте као генераторе података. Ово избегава тренутну ситуацију у којој су клинички подаци раздвојени у одвојеним репозиторијумима без икакве могућности да се користе изван своје првобитне једностране намене. ФАЦИЛИТАТЕ ће обезбедити технолошка решења за усаглашавање са ГДПР-ом у медицинским истраживањима тако што ће се надовезати на спремност овлашћених заинтересованих страна да деле и поново користе своје податке. Конзорцијум ФАЦИЛИТАТЕ је конституисан коришћењем широког спектра капацитета да се ухвати у коштац са амбициозним изазовима везаним за будућа клиничка испитивања, као што су превентивна, дугорочна испитивања и испитивања доказа у реалном окружењу (РWЕ). Конзорцијум користи иновативан приступ враћању података учесницима студије тако што их пита шта треба да се примени да би се осећали у сигурном окружењу. Ово захтева од свих учесника Конзорцијума да искористе своје постојеће мреже како би окупили заинтересоване стране на свим нивоима у ланцу доношења одлука, укључујући пацијенте, здравствене раднике, дизајнере софтвера, процесоре и контролоре репозиторија клиничких испитивања, етичаре, адвокате и друге активне регулаторе. Након добијања динамичке сагласности о преносивости података, ФАЦИЛИТАТЕ ће их поново користити и упоредити са онима који се налазе у другим репозиторијумима, укључујући РWЕ податке снимљене на више начина и уређаја. ФАЦИЛИТАТЕ ће трајати 4 године и учествоваће у проширеном пилот истраживању о отвореним истраживачким подацима Хоризонта 2020. Његова стратегија представља јединствену и иновативну прилику за боље разумевање одговорних за развој и регулацију лекова за различите клиничке аспекте болести, као и бољу евалуацију ефикасности производа у здравственом систему.

Повезаност серопреваленције и присуство паразита токсоплазма гонди у месу најважнијих врста стоке

Води : Dr Joke van der Giessen

Сарадници на пројекту:

Олгица Ђурковић-Ђаковић, Ивана Клун, Александра Николић, Бранко Бобић, Александра Узелац, Ирена Рајнпрехт

Број пројекта: GP/EFSA/BIOHAZ/2013/01

Трајање пројекта: новембар 2013. – новембар 2015.

Водећа институција: National Institute for Public Health and the Environment (RIVM), The Netherlands

Опис пројекта:

Општи циљ пројекта био је да се добију информације и прошире сазнања о присуству (и вијабилности) циста Т. гондии у месу и другим јестивим ткивима код најважнијих врста домаћих животиња које се гаји ради меса, и испита евентуална корелација са серопреваленцом Т. гондии код тих врста, и то путем опсежне претраге литературе и прегледа доступних података о овој теми, као и извођењем експерименталних студија како би се проценио степен слагања између метода индиректне детекције (детекција антитела) и метода директне детекције (биолошки оглед) инфективних циста у месу и другим јестивим ткивима код животиња за производњу меса у ЕУ.

Паразити коза: од знања до контроле

Води : Dr Smaragda Sotiraki

Сарадници на пројекту:

Олгица Дјурковић-Дјаковић (члан менаџмент комитета акције), Ивана Клун, Тијана Штајнер, Витомир Дјокић

Број пројекта: FA0805

Трајање пројекта: Април 2009 – Јануар 2014.

Водећа институција: NAGREF Veterinary Research Institute, NAGREF Campus, Thermi 57001, Thessaloniki, Greece

Опис пројекта:

Главни циљ акције је био да унапреди наше знање о различитим аспектима паразитских обољења коза и здравствене заштите животиња ради бољег разумевања различитих чиниоца који објашњавају специфичности интеракције коза-паразит, као и да се развију одрживе стратегије за контролу паразитских болести коза.

Тип пројекта:

COST акције

“Токсоплазмоза код прималаца матичних ћелија хематопоезе: како унапредити превенцију по разумној цени?“

Води :

са српске стране: Др Олгица Ђурковић-Ђаковић, са француске стране: Проф. Флоренце Роберт-Гангнеуx

Сарадници на пројекту:

др Тијана Штајнер, др Јелена Србљановић, Неда Бауман, Александра Узелац

Број пројекта: /

Трајање пројекта:

јануар 2018. – децембар 2019.

Водећа институција: /

Опис пројекта:

Дијагностика и мониторинг реактивиране токсоплазмозе (РТ) код прималаца ХСЦТ уведени су у трансплантационе протоколе у Србији 2013. године као резултат сарадње Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије “Др Вукан Чупић’’ и НРЛ за токсоплазмозу Института за медицинска истраживања. Постојећи приступ спасава животе, али је скуп, а резултате ПЦР је некада тешко интерпретирати јер се циркулишућа ДНК може детектовати и у одсуству клиничке инфекције. Такође, и перформансе qПЦР теста могу варирати у односу на техничке услове, разлике у ХСЦТ протоколима, тип алографта као и особености пацијената (врста хематолошког малигнитета). Отуда је циљ предложеног пројекта да се, након стандардизације и хармонизације qПЦР протокола у лабораторијама оба партнера, преиспита постојећи приступ и идентификују подгрупе пацијената (тип основне болести, врста профилаксе) под посебним ризиком од РТ које би имале највећу корист од систематског qПЦР мониторинга. Крајњи исход би био ефикасан а по цени прихватљив програм превенције токсоплазмозе након ХСЦТ.
This site is registered on wpml.org as a development site.