Projekti

Rukovodilac: dr Tijana Štajner

Saradnici na projektu: dr Jelena Srbljanović, dr Branko Bobić, dr Vladimir Dobrić, dr Anđelija Ilić, dr Dragana Vujić, Đorđe Zlatković, Olivera Liješkić, Jelena Trajković

Broj projekta: 7328

Trajanje projekta: 2023-2026.

Vodeća institucija: Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu

Institucije učesnice: Farmaceutski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Institut za fiziku, Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Opis projekta:

Toxoplasma gondii, izazivač toksoplazmoze, je parazitska protozoa kojom je inficirana gotovo trećina globalne populacije. U slučajevima duboke prolongirane imunosupresije, kod hronično inficiranih osoba dolazi do reaktivacije infekcije koja može ugroziti život. Reaktivirana toksoplazmoza (RT) je posebno razorna komplikacija kod primalaca alogenih matičnih ćelija hematopoeze, koji predstavljaju najbrže rastuću populaciju imunosuprimiranih pacijenata u Evropi. Uprkos tome, još uvek ne postoje smernice za dijagnostiku i lečenje RT. Štaviše, ograničene terapijske opcije za RT nisu samo neadekvatne za primaoce alogenih matičnih ćelija hematopoeze zbog izražene mijelotoksičnosti, već i neefikasne jer deluju samo na cirkulišuće parazite.

Glavni cilj projekta ToxoRETREAT je rešavanje problema RT u populaciji primalaca alogenih matičnih ćelija hematopoeze primenom multidisciplinarnog pristupa (medicina, farmaceutska analiza i hemijska industrija, farmaceutska analiza, hemijska industrija) unapređenjem efikasnosti i redukovanjem neželjenih dejstava, te formulisanje racionalnih smernica za dijagnostiku i lečenje RT. Naime, molekularni monitoring RT, izolacija i karakterizacija sojeva T. gondii, identifikacija faktora rizika i procena efikasnosti standardnih opcija lečenja, rezultiraće formulisanjem nacionalnih smernica za dijagnostiku i lečenje toksoplazmoze kod alogenih primalaca matičnih ćelija hematopoeze. Aktivnost novosintetisanih i modifikovanih derivata akridina i kridona biće ispitivana kako in vitro, tako i in vivo eksperimentalnim modelima RT. Sojevi T. gondii biće izolovani iz pacijenata sa dijagnozom RT. Naše istraživanje će identifikovati najmanje jednog kandidata za lek za RT sa smanjenom toksičnošću i povećanom ukupnom efikasnošću na tahizoite i bradizoite T. gondii, u poređenju sa standardnom terapijom. Očekujemo da rezultati našeg projekta pobude interesovanje farmaceutske industrije da se angažuje u razvoju novih lekova za lečenje toksoplazmoze. Održivom transferu znanja stečenog kroz kompjuterski eksperiment doprineće primena besplatno dostupnog ImageJ softvera za unapređenje automatizovanog ocenjivanja rezultata eksperimenata.

Rukovodilac: dr Aleksandra Jauković

Saradnici na projektu: dr Drenka Trivanović, dr Hristina Obradović, dr Slavko Mojsilović, Dragana Aleksandrović, Milica Karahasan

Broj projekta: 19

Trajanje projekta: 2025-2026.

Vodeća institucija: Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu

Institucije učesnice: Francuski institut za krv, nova aktivnost u Bordou UMR1211, Laboratorija za retke bolesti, genetiku i metabolizam, Univerzitet u Bordou

Opis projekta:

Mezenhimske stromalne ćelije (MStroC) predstavljaju jedan od najperspektivnijih alata regenerativne medicine zahvaljujući svojim regenerativnim i imunomodulatornim osobinama. Međutim, njihova klinička primena je ograničena značajno smanjenim preživljavanjem i funkcionalnošću nakon kriooprezervacije, što naglašava potrebu za unapređenjem strategija njihovog čuvanja pre transplantacije. Glavni cilj ovog projekta je razvoj inovativne, nekriogene metode očuvanja MStroC korišćenjem donora sumporvodonika (H₂S) za indukciju stanja niske metaboličke aktivnosti sličnog hibernaciji, čime se ćelije štite od hladnog stresa tokom kratkotrajnog skladištenja na 4°C, uz očuvanje vijabilnosti, regenerativnog i imunomodulatornog potencijala nakon ponovnog zagrevanja. Kroz saradnju srpskog i francuskog tima, projekat ima za cilj da stvori novu i efikasnu platformu za kratkotrajo čuvanje MStroC na 4°C. Ovaj pristup bi omogućio bolju pripremu, transport i kliničku primenu MStroC kao naprednih terapijskih proizvoda (ATMP) u regenerativnoj medicini i savremenim ćelijskim terapijama.

Rukovodilac: dr Drenka Trivanović

Saradnici na projektu: dr Slavko Mojsilović, dr Ivana Okić Đorđević, dr Aleksandra Jauković, dr Sanja Momčilović, dr Anđelija Petrović, dr Jovana Kovačević (Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu)

Broj projekta: 14851

Trajanje projekta: 2024-2025.

Vodeća institucija: Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu

Institucije učesnice: Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu

Opis projekta:

Multipli mijelom (MM) je neizlečivi kancer plazma ćelija koštane srži i drugi je hematološki malignitet po učestalosti. Uprkos rastućem broju odobrenih lekova, proliferativne klonske mijelomske plazma ćelije (MPĆ) opstaju u koštanoj srži, čak i kod pacijenata koji nemaju minimalnu rezidualnu bolest (MRB). Postojeće opcije lečenja su nespecifične, često neefikasne i visoko toksične, što zahteva hitan razvoj personalizovanih sistema za opsežnu procenu in vitro efekata lekova na ćelijama koštane srži pacijenata. Naš projekat teži da uspostavi minijaturnu platformu, bez produkata životinjskog porekla (xeno-free), koja rekapitulira mikrosredinu mijelomske koštane srži, omogućavajući rast MPĆ specifičnih za pacijenta, upotrebom faktora oslobođenih iz humanih trombocita, prilagođenih koncentracija kiseonika i mezenhimskih stromalnih ćelija od pacijenta. Kvalitet i očuvanost MPC pacijenata prati se kroz matematičke analize imunofenotipa, proliferacije, klonalnosti i DNK indeksa. Platforma je namenjena visokoopsežnom, jeftinom skriningu antimijelomskih lekova i predikciji odgovora konkretnog pacijenta, sa definisanom strategijom komercijalizacije na lokalnom i globalnom nivou.

Rukovodilac: dr Tatjana Zorčec

Saradnici na projektu: dr Vesna Vučić, dr sci. med. Danijela Ristić-Medić

Broj projekta: KA220-ADU-AB287E78

Trajanje projekta: decembar 2022-novembar 2024.

Vodeća institucija: Makedonska asocijacija za primenjenu psihologiju-MAAP, Severna Makedonija, Hrvatsko katoličko sveučilište, Hrvatska, Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu

Opis projekta:

Projekat ima za cilj da osnaži roditelje dece sa posebnim potrebama u svakodnevnom životu, unapredi njihove roditeljske veštine i socijalnu inkluziju, zdravlje i kvalitet života. Ciljevi projekta su korišćenje inovativnog obrazovnog pristupa za unapređenje roditeljskih veština u radu sa decom sa posebnim potrebama sa novostvorenim sveobuhvatnim nastavnim programom i materijalima za obuku i njegovom on-lajn platformom za kontinuirano e-učenje, u skladu sa individualnim potrebama i očekivanjima roditelja.

SMERNICE ZA RODITELJSTVO DECE SA TEŠKOĆAMA/SMETNJAMA U RAZVOJU

Definisanje i terminološki aspekti teškoća u razvoju
Alternativna medicina nudi rešenja koja Vam neće pomoći
Karakteristike razvojnih teškoća/smetnji
Karakteristike intelektualnih smetnji u razvoju
Karakteristike kognitivnih smetnji u razvoju
Karakteristike dece sa neurološkim poremećajima
Karakteristike dece sa cerebralnom paralizom (CP)
Karakteristike fizičkih smetnji kod dece
Seksualno i reproduktivno zdravlje osoba sa teškoćama
Pridružene bolesti kod dece za smetnjama u razvoju
Karakteristike problematike senzorne obrade kod dece sa smetnjama u razvoju
Bol i ublažavanje bola
Lečenje bola kod dece sa teškoćama u razvoju
Izazovna ponašanja dece sa teškoćama u razvoju
Emocionalna regulacija kod dece sa smetnjama u razvoju
Nasilje (engl. bullying) i deca sa teškoćama u razvoju
Fizička aktivnost kod dece sa teškoćama u razvoju
Fizička aktivnost kod dece sa teškoćama u razvoju
Zlostavljanje dece sa teškoćama u razvoju
Regulisanje stresa u porodicama dece sa smetnjama u razvoju
Intervencije za podršku roditeljima dece sa teškoćama u razvoju
Autori priručnika

Rukovodilac: dr Marija Glibetić

Saradnici na projektu: dr Marija Takić, dr Milica Zeković, dr Biljana Pokimica, dr Tamara Popović, dr Gordana Petrović-Ogiano, dr Jelena Milešević, dr Jasmina Martačić-Debeljak, dr Marija Knez, dr Marija Ranić, dr Irena Krga, dr Vuk Stevanović, dr Nevena Kardum, dr Mirjana Gurinović, dr Marija Martić, Marta Despotović

Broj projekta: OC/EFSA/DATA/2016/02

Trajanje projekta: 2016-2022.

Opis projekta:

Rukovodilac: dr Mirjana Gurinović

Saradnici na projektu: dr Marija Takić, dr Milica Zeković, dr Biljana Pokimica, dr Tamara Popović, dr Gordana Petrović-Ogiano, dr Jelena Milešević, dr Jasmina Martačić-Debeljak, dr Marija Knez, dr Marija Ranić, dr Irena Krga, dr Vuk Stevanović, dr Nevena Kardum, dr Mirjana Gurinović, dr Marija Martić, Marta Despotović

Broj projekta: OC/EFSA/DATA/2016/03

Trajanje projekta: 2016-2022.

Opis projekta:

Rukovodilac: dr Hristina Obradović

Saradnici na projektu: dr Ivana Okić Đorđević, dr Sanja Momčilović, dr Ivana Gazikalović (IC Tehnološko-Metalurški fakultet), dr Nikola Jeftić (Institut za onkologiju i radiologiju Srbije), Dragana Aleksandrović

Broj projekta: 11073

Trajanje projekta: 2024-2026.

Vodeća institucija: Institut za medicinska istraživanja, Univerztet u Beogradu

Institucije učesnice: Inovacioni centar Tehnološko-metalurškog fakulteta, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije

Opis projekta:

Postojeće tehnike rekonstrukcije dojke nakon mastektomije, uprkos njihovoj bezbednosti i izvodljivosti za pacijente, nose rizik od potencijalnih komplikacija i ne menjaju značajno verovatnoću pojave recidiva bolesti u poređenju sa samo mastektomijom. Stoga se ovi faktori moraju uzeti u obzir kada se procenjuju dostupne opcije rekonstrukcije dojke nakon mastektomije. Oblast tkivnog inženjeringa intenzivno raste i prvenstveno se fokusira na izradu različitih nosača koji deluju kao šabloni za regeneraciju tkiva. Amnionska membrana (AM) placente se skoro čitav vek, koristi u regeneraciji kože i rožnjače, a brojne studije su pokazale njena antitumorska, antifibrotička, antiinflamatorna i imunomodulatorna svojstva. AmnioPrintCare ima za cilj da razvije biomaterijal za nosače koristeći homogenat humane AM koji će sačuvati i pokazati svoje regenerativne i antitumorske efekte tokom dužeg perioda primene. Uspostavljanjem naprednih tehnika 3D bioprintinga za izradu nosača, AmnioPrintCare će omogućiti pristupačnije i personalizovanije prakse regenerativne medicine u rekonstrukciji dojke. Da bismo to postigli, koristeći različite tehnološke metode i napredni 3D softver i bioprinter, uspostavićemo 3D štampani bionosač baziran na hAM. Takođe, potvrdićemo njegovu biokompatibilnost sa ćelijama niše tkiva dojke i regenerativni potencijal in vitro vezan za adipogenezu i angiogenezu zajedno sa antitumorskim dejstvom prema ćelijskim linijama raka dojke. Dalje ćemo proceniti njegov regenerativni i antitumorski efekat nakon transplantacije kod miševa. Ovaj interdisciplinarni projekat doneće napredak u biotehnologiji koji će dovesti do poboljšanja u biomedicini i obezbediti osnovu za bolju zdravstvenu zaštitu i stopu preživljavanja pacijenata, novine u medicinskom i biotehnološkom obrazovanju, kao i unapređenje biotehnološke industrije u Srbiji jer bi mogla da patentira novi “bioink“ za komercijalno dostupne bioštampače.

Rukovodilac: dr Ivana Okić Đorđević

Saradnici na projektu: dr Hristina Obradović. dr Drenka Trivanović, dr Sanja Momčilović, dr Ivana Drvenica

Broj projekta: 337-00-110/023-05/36

Trajanje projekta: jul 2023-jun 2025.

Vodeća institucija: Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu

Institucije učesnice: Medicinski fakultet, Univerzitet u Ljubljani

Opis projekta:

Humana amnionska membrana (hAM) je dostupan, ekonomičan i biokompatibilan ekstraćelijski matriks ćelija poreklom od placente, na bazi kolagena, i zajedno sasvojim derivatima poseduje antiinflamatorna i regenerativna svojstva. U praksi, hAM je do sada korišćena u lečenju posttraumatskih defekata kože, intraoralnoj i genitalnoj rekonstrukciji kao i kod oftalmoloških poremećaja. Tokom poslednjih nekoliko decenija, regenerativna i modulatorna svojstva matičnih ćelija (MĆ) privlače pažnju naučnika ukazujući na mogućnost njihove potencijalne primene u ćelijskoj terapiji. Jedan od nedavno otkrivenih izvora oralnih MĆ je periodoncijum (PD), tkivo dobijeno nakon vađenja zuba iz ortodontskih razloga. PDMĆ su rezidentne adultne ćelije peridoncijuma i imaju ključnu ulogu u homeostazi i samoregulaciji oralnih tkiva. S obzirom da su ishodi trenutno dostupnih pristupa lečenju oralnih tkiva često nepredvidivi a sama terapija ekonomski neisplativa, potraga za novim modalitetima lečenja predstavlja glavni cilj u regenerativnoj stomatologiji. U tu svrhu, ciljevi ovog projekta uključuju uticaj hAM na proces zarastanja rana i regenerativna svojstva PDMĆ.