Пројекти

Европска мрежа за занемарене векторе и векторима преносиве инфекције

Води : Dr Andrei Mihalca

Сарадници на пројекту: Др Снежана Томановић, др Дарко Михаљица, Др Ратко Сукара

Број пројекта: TD1303

Трајање пројекта: 2013-2017

Водећа институција:

Опис пројекта:

Артроподни вектори и векторима преносиве болести су често зоонозе и иако су њихови најзначајнији клинички ефекти у хуманој популацији, главни извори инфекције зависе од вектора, животиња резервоара и фактора околине. Због тога, њихов надзор и контрола захтевају ефикасне и одговарајуће стандардизоване методе, интегрисано знање и свест међу истраживачима, академским едукаторима и креаторима политике, као и добро обученим младим научницима. ЕурНегВец има за циљ промоцију свих наведених вредности и примену истих у области вектора (крпељи, комарци, пешчане мушице, мушице и бухе) и векторима преноисивих патогена (вируси, бактерије, протозое и нематоде). Главни циљеви су: подржати размену знања и методологија, унапредити високо образовање, олакшати обуку стручњака следеће генерације, унапредити европске и националне политике, произвести иновације и дисеминирати сродне научне информације, а све то у оквиру парадигме једног здравља.

Тип пројекта:

COST акције

Епидемиолошки модели ризика за векторски преносиве заразне болести: Студија случаја болести преносивих комарцима и крпељима у различитим условима станишта, окружења и климатских услова

Води : Проф др Душко Ћировић и Др Тицани Паоло

Сарадници на пројекту: Др Снежана Томановић и Др Дарко Михаљица

Број пројекта:

Трајање пројекта: 2013-2015

Водећа институција: Биолошки факултет, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Основни циљ пројекта је да се провери да ли, и у којој мери, антропски утицај и климатске промене утичу на ризик од болести преношеним векторима. Пројекат има за циљ развој епидемиолошког модела у коме је окружење моделовано и по италијанским и по српским карактеристикама, дивља животиња домаћин је црвена лисица, а патогени изазивају векторске болести. Обухваћене болести преносе комарци (Дирофилариа иммитис), крпељи (Бабесиа сп. Ехрлицхиа сп., Анапласма пхагоцитопхилум) и пешчане мушице (Леисхманиа инфантум). Патогени који ће се проучавати су одабрани јер се веома разликују са филогенетског и биолошког становишта и по својим еколошким потребама. На овај начин ће бити могуће проверити велики број механизама преко којих промене животне средине могу утицати на ширење патогена.

Значај дивљих канида као домаћина и резервоара за крпеље и узрочнике болести које преносе крпељи у Аустрији и Србији

Води : Др Снежана Томановић и Др Георг Душер

Сарадници на пројекту: Др Снежана Томановић, др Дарко Михаљица и Др Ратко Сукара

Број пројекта:

Трајање пројекта: 2016-2017

Водећа институција:

Институт за медицинка истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Идентификација крпеља и болести које преносе крпељи је све већи проблем посљедњих деценија и поклапа се са повећањем антропогеног утицаја на биотичке и абиотичке компоненте екосистема. Као резултат директног и индиректног антропогеног утицаја, омогућена је миграција ових патогена на нова подручја. Дивље каниде су важни домаћини иксодидних крпеља и недавно су препознати као потенцијални резервоари неколико зоонозних патогена које преносе крпељи. Врсте као што су лисица (Вулпес вулпес) и златни шакал (Цанис ауреус) такође представљају важан извор инфекције за домаће животиње и људе, углавном због њихове близине насељима и честе изложености различитим врстама вектора. Тренутно , ове популације и даље брзо расту у урбаним подручјима и шире се према средњој и источној Европи повећавајући ризик од изложености људи и животиња патогенима. Међутим , многи аспекти епидемиологије болести које преносе крпељи код дивљих канида, као што су распон домаћина, распон крпеља и њихова географска дистрибуција, још увијек су слабо истражени.

Ензоотски трансмисиони циклуси патогених микроорганизама које преносе крпељи

Води : Др Снежана Томановић

Сарадници на пројекту:

Др Снежана Томановић, др Дарко Михаљица, Др Ратко Сукара, Др Горана Веиновић, и Др Драгана Марковић

Број пројекта: OI173006

Трајање пројекта: 2011-2019

Водећа институција:

Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

У Европи је идентификовано најмање 6 патогена, узрочника зооноза и векторски преносивих болести у експанзији, у чијој трансмисији важну улогу имају крпељи (Рицкеттсиа сп., Анапласма пхагоцyтопхилум, Боррелиа бургдорфери сенсу лато, Франциселла туларенсис, Вирус кримске-конго хеморагичне грознице, Вирус крпељског енцефалитиса). Наша прелиминарна истраживања указују на присуство А. пхагоцyтопхилум, Ф. туларенсис, Рицкеттсиа сп. и пет геноспецијеса Б. бургдорфери комплекса, у иксодидним крпељима у Србији. Према епидемиолошким подацима вируси крпељског енцефалитиса и кримске-конго хеморагичне грознице егзистирају у природним жариштима на територији Србије, али систематске студије њиховог присуства у крпељима до сада нису спроведене. Истраживања у оквиру овог пројекта су обухватала периодично сакупљање материјала (крпељи са вегетације и домаћина, узорци серума и ткива домаћина), молекуларну детекцију патогена у узорцима, као и култивацију, карактеризацију и генотипизацију ових микроорганизама. Истраживање је било фокусирано на потенцијална природна жаришта ових зооноза. Резултати истраживања дали су јаснију слику о дистрибуцији, генетичком диверзитету и патогеном потенцијалу микроорганизама које преносе крпељи.

Тип пројекта:

“Токсоплазмоза код прималаца матичних ћелија хематопоезе: како унапредити превенцију по разумној цени?“

Води :

са српске стране: Др Олгица Ђурковић-Ђаковић, са француске стране: Проф. Флоренце Роберт-Гангнеуx

Сарадници на пројекту:

др Тијана Штајнер, др Јелена Србљановић, Неда Бауман, Александра Узелац

Број пројекта: /

Трајање пројекта:

јануар 2018. – децембар 2019.

Водећа институција: /

Опис пројекта:

Дијагностика и мониторинг реактивиране токсоплазмозе (РТ) код прималаца ХСЦТ уведени су у трансплантационе протоколе у Србији 2013. године као резултат сарадње Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије “Др Вукан Чупић’’ и НРЛ за токсоплазмозу Института за медицинска истраживања. Постојећи приступ спасава животе, али је скуп, а резултате ПЦР је некада тешко интерпретирати јер се циркулишућа ДНК може детектовати и у одсуству клиничке инфекције. Такође, и перформансе qПЦР теста могу варирати у односу на техничке услове, разлике у ХСЦТ протоколима, тип алографта као и особености пацијената (врста хематолошког малигнитета). Отуда је циљ предложеног пројекта да се, након стандардизације и хармонизације qПЦР протокола у лабораторијама оба партнера, преиспита постојећи приступ и идентификују подгрупе пацијената (тип основне болести, врста профилаксе) под посебним ризиком од РТ које би имале највећу корист од систематског qПЦР мониторинга. Крајњи исход би био ефикасан а по цени прихватљив програм превенције токсоплазмозе након ХСЦТ.

Одређивање присуства мутација и клонске структуре и њихове примене у ангиогенези и тромбози код пацијената са МПН

Води : Радек Скода

Сарадници на пројекту:

Координатор из Србије Владан Чокић, учесник Драгана Марковић

Број пројекта: IZ73Z0_152420/1

Трајање пројекта: 2014-2016

Водећа институција: Department of Biomedicine, University of Basel and University Hospital Basel, Switzerland

Опис пројекта:

Унећемо касније

Спектроскопија и нелинеарно осликавање еритроцита и њихових мембрана засновани на хемоглобину као полазница за развој нове дијагностичке методе

Води : Александар Крмпот

Сарадници на пројекту: Ивана Дрвеница

Број пројекта: Нема

Трајање пројекта: 2020-2022

Водећа институција:

Институт за физику, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Унећемо касније

Ензоотски трансмисиони циклуси патогених микроорганизама које преносе крпељи

Води : Снежана Томановић

Сарадници на пројекту:

Драгана Марковић

Број пројекта: ОI173006

Трајање пројекта: 2011-2019

Водећа институција:

Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Унећемо касније

This site is registered on wpml.org as a development site.