Projekti

Projekat je uspostavljen sa ciljem da podrži razvoj sveobuhvatnog i međunarodno usaglašenog skupa instrumenata za procenu starijih osoba, usmerenog na različite podtipove demencije i različite aspekte bola, uključujući dijagnostiku bola, procenu kognitivnih funkcija i smernice za pravilno sprovođenje procene. U okviru saradnje razvijen je klinički instrument za procenu bola uz bolesnički krevet kod pacijenata sa demencijom i kognitivnim oštećenjima (PAIC). Predviđeno je da se PAIC instrument prilagodi i validira za primenu širom Evrope, kako bi se omogućilo sprovođenje uporedivih istraživanja i njegova upotreba u kliničkim uslovima i sistemu zdravstvene zaštite.

Projekat ima za cilj da unapredi razumevanje afazije u pogledu prediktora i prognoze, efikasnosti intervencija, kao i njenog društvenog uticaja i ponovne integracije osoba sa afazijom u zajednicu. Poseban fokus je na povećanju dostupnosti i validnosti višejezičnih instrumenata za procenu afazije i mera ishoda. Na taj način, saradnja podržava međunarodne istraživačke aktivnosti i doprinosi većoj dostupnosti kliničkih instrumenata za osobe sa afazijom koje ne govore engleski jezik, kao i za zdravstvene radnike koji učestvuju u njihovom lečenju i rehabilitaciji.

Projekat je okupio naučnike iz više od 30 zemalja, organizovane u šest glavnih radnih grupa: RG1 – skupovi podataka o afaziji, RG2 – procena afazije i ishoda, RG3 – prognoza i prediktori oporavka, RG4 – efikasnost intervencija, RG5 – društveni uticaj i RG6 – kognitivne funkcije.

Jedan od najznačajnijih dosadašnjih rezultata projekta jeste razvoj višejezičnih instrumenata za procenu afazije, kao i preporuka za merenje ishoda kod odraslih osoba sa afazijom nakon moždanog udara u okviru istraživanja terapijskih intervencija za afaziju (ROMA).

Projekat je usmeren na istraživanje neuronskih osnova svesti kroz velike multicentrične studije koje obuhvataju prikupljanje podataka magnetne rezonance (MRI), zajedno sa širokim spektrom bihevioralnih pokazatelja, radi razvoja prediktivnih modela normalnog i patološkog kognitivnog funkcionisanja. Saradnja je organizovana u sedam radnih grupa: RG1 – mapiranje neuroarhitekture, RG2 – statističke metode, RG3 – svesna percepcija, RG4 – metakognicija, RG5 – svest, učenje i pamćenje, RG6 – kliničke mere svesti i RG7 – prikupljanje podataka velikih razmera, zadužena za koordinaciju istraživačkih centara u Arhusu (Danska), Krakovu (Poljska), Brnu (Češka), Čibi (Japan) i Kardifu (Ujedinjeno Kraljevstvo).

Projekat ima za cilj da unapredi efekte transkranijalne stimulacije jednosmernom strujom (tDCS) na pamćenje kroz personalizaciju i optimizaciju protokola stimulacije parijeto-hipokampalne neuronske mreže. U okviru projekta razvijen je metod pozicioniranja elektroda usmeren na modulaciju asocijativnog pamćenja, odnosno sposobnosti pamćenja i povezivanja međusobno srodnih informacija. Ova kognitivna funkcija opada tokom starenja i često je narušena kod osoba sa neurodegenerativnim oboljenjima. Projekat je obuhvatio i razvoj novih protokola stimulacije zasnovanih na specifičnim frekvencijama, kao i procenu njihovih neurofizioloških i bihevioralnih efekata. Radi dodatnog unapređenja efikasnosti stimulacije, protokoli su personalizovani u skladu sa individualnom frekvencijom teta ritma. Teta ritam predstavlja važan neurofiziološki korelat procesa pamćenja i može se registrovati u elektroencefalografskom zapisu tokom kodiranja i prisećanja informacija. Krajnji cilj projekta je poboljšanje ishoda u domenu pamćenja primenom personalizovanih i optimizovanih tDCS protokola usmerenih na parijeto-hipokampalnu neuronsku mrežu.

Uloga tkivno nespecifične alkalne fosfataze (TNAP) u osteoartritisu (OA) nije u potpunosti razjašnjena. Visoka ekspresija TNAP-a kao ektonukleotidaze povezana je sa degradacijom ATP-a i proizvodnjom adenozina, što stimuliše inflamatorna stanja prilikom kalcifikacije, ali i smanjuje mineralizaciju subhondralne kosti u OA. Naša pretpostavka je da TNAP pored svoje dobro poznate uloge u mineralizaciji, učestvuje i u profilisanju ćelijskog metabolizma. Da bismo potvrdili ovu pretpostavku da TNAP kontroliše metabolizam ćelija pacijenata sa OA, primenićemo tehnike editovanja genoma da bismo utišali i isključili Alpl gen u mezenhimskim stromalnim ćelijama pacijenata sa OA. U toku projekta, primeniće se tehnika utišavanja Alpl gena (uz pomoć komercijalno dostupne siRNA) i CRISPR/Cas9 tehnika za editovanje genoma ćelijskih linija (klonova) dobijenih od pacijenata sa OA za istraživanje metaboličke uloge TNAP u ovom oboljenju.

Projekat TWINNIBS ima za cilj da ojača istraživačke i inovacione kapacitete Instituta za medicinska istraživanja (IMI), kao i njegove kapacitete za upravljanje istraživanjima i administraciju, i da ga razvije u perspektivnog vodećeg partnera u međunarodnim konzorcijumima, sposobnog da privuče strateške investicije i sredstva za istraživanje i inovacije.

TWINNIBS će podstaći interesovanje za istraživanja u oblasti neuronauke u Srbiji i regionu i doprineti njihovom unapređenju, sa fokusom na multidisciplinarnu oblast neinvazivne stimulacije mozga (NIBS). NIBS obuhvata skup tehnika za transkranijalnu, odnosno neinvazivnu, modulaciju aktivnosti u specifičnim moždanim regionima i velikim moždanim mrežama čiji su oni deo. Ovaj pristup predstavlja inovativan pravac u neuronaučnim istraživanjima i, dugoročno, u kliničkom lečenju širokog spektra neuropsihijatrijskih poremećaja.

TWINNIBS će predstavljati mehanizam koordinacije i podrške koji će omogućiti IMI-ju da istraživanja neinvazivne stimulacije mozga u Srbiji podigne na viši nivo kroz partnerstvo sa vodećim evropskim institucijama za istraživanje i inovacije iz Danske, Italije, Nemačke i Austrije.

Projekat će obuhvatiti sveobuhvatan skup aktivnosti saradnje i koordinacije usmerenih na jačanje naučnih i tehnoloških kapaciteta IMI-ja, uključujući kratkoročnu mobilnost, kratkoročne virtuelne i neposredne posete stručnjaka, radionice i intenzivne programe obuke. Biće realizovan niz zajedničkih projekata manjeg obima, objedinjenih temom personalizacije neinvazivne stimulacije mozga.

TWINNIBS će takođe ojačati kapacitete IMI-ja za upravljanje istraživanjima i administrativne poslove i podstaći organizacione promene. U okviru IMI-ja biće osnovani Centar za neinvazivnu stimulaciju mozga i Jedinica za upravljanje istraživačkim i inovacionim projektima.

Očekuje se da će TWINNIBS ostvariti značajan naučni, ekonomski, tehnološki i društveni uticaj, doprineti ostvarivanju rezultata definisanih ovom tematskom oblašću i imati dugoročan uticaj na istraživanje i inovacije u evropskom istraživačkom prostoru, sa posebnim fokusom na region Zapadnog Balkana.

Radi ostvarivanja punog potencijala projekta TWINNIBS biće sproveden sveobuhvatan skup mera komunikacije, diseminacije i eksploatacije rezultata.