Projekti

Rukovodilac: dr Ivana Klun 

Saradnici na projektu: dr Duško Ćirović, dr Oliver Tošković, dr Aleksandra Penezić, dr Stanislav Siminj, dr Aleksandra Uzelac, dr Vladimir Ćirković, dr Dragana Miličić, dr Nikola Betić, dr Neda Bogdanović, dr Ilija Pantelić

Broj projekta: 2424

Trajanje projekta: 2024-2026.

Vodeća institucija: Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu

Institucije učesnice: Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Institut za higijenu i tehnologiju mesa

Opis projekta:

Rastuća prevalenca parazitoza koje se prenose hranom i vodom kod ljudi i životinja u Evropi zahteva sveobuhvatan nadzor kako bi se otkrile pretnje u nastajanju i identifikovali rezervoari infekcije, radi blagovremenog upozoravanja svih učesnika u oblasti javnog zdravlja. Programi sistematskog praćenja većine parazita koji cirkulišu ove bolesti ne postoje, mnoge parazitoze ne podležu obavezi prijavljivanja, tako da je na naučnoj zajednici da prikupi dokaze o ovim tihim epidemijama, podigne svest i zalaže se za inovativne i poboljšane mere bezbednosti hrane radi smanjenja opterećenja bolešću.

PARASITE HUNTER će implementirati principe Jednog zdravlja u oblasti kontrole bezbednosti hrane, sa posebnim naglaskom na matrikse poreklom iz životne sredine, s obzirom na to da XXI vek karakteriše antropogeni uticaj značajno narušenog ekosistema. Uticaj zdravlja ekosistema i divljih životinja na bezbednost hrane će biti procenjen i biće uspostavljena komunikacija sa zainteresovanim stranama. Standardizovane parazitološke metode [sedimentacija, (Mini)FLOTAC] i validirane molekularne tehnike (multiplex PCR, nested PCR) biće primenjene za otkrivanje, kvantifikaciju i procenu vijabilnosti (brojne i ključne in vitro) parazita koji se prenose hranom i vodom (PHV) od uzoraka životinjskog značaja u higijenskim granicama, vodi i zemljištu na kome se hrana proizvodi.

Ovaj projekat ima za cilj uspostavljanje okvira za nadzor zasnovanog na validnim podacima o prisustvu PHV kako bi metodologija kontrole bezbednosti hrane prevazišla trenutno važeće standarde, uključujući praćenje ranijih grupacija i životinja koje nisu obuhvaćene važećim zakonodavstvom o bezbednosti hrane. Zainteresovane strane će biti uključene posredstvom upitnika kako bi se procenilo njihovo razumevanje PHV i kako bi učesnici mogli da doprinesu izradi bele knjige sa predlozima za smanjenje, odnosno kontrolisanje PHV. Kao rezultat projekta očekuje se održiv, najsavremeniji program nadzora PHV radi pravovremene identifikacije inovativnih pretnji javnom zdravlju, kao i od strane zainteresovanih strana odobrene mere koje bi doprinele poboljšanju bezbednosti hrane.

Rukovodilac: dr Aleksandra Uzelac

Saradnici na projektu: dr Katarina Breka, dr Jelena Karanović, dr Nikola Betić, dr Milica Kurućki, dr Tijana Kukurić

Broj projekta: 10841

Trajanje projekta: 2024-2026.

Vodeća institucija: Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu

Institucije učesnice: Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Univerzitet u Beogradu, Institut za higijenu i tehnologiju mesa, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Opis projekta:

Populaciona genetika roda Echinococcus se veliko analizira i delimično je već istražena u nekim delovima Evrope, dok su podaci za zemlje Balkana upadljivo nepotpuni. Ovaj projekat će sprovesti sveobuhvatno istraživanje kompletnog ciklusa transmisije koji uključuje životinjske vrste kao stalne i prelazne domaćine parazita, životnu sredinu, i to putem na evropskom nivou standardizovanih, validiranih i ujednačenih analitičkih metoda koje omogućavaju dobijanje visokokvalitetnih podataka o populacionoj genetici parazita na području Srbije. Analize će uključivati sekvenciranje gena mitohondrijalnog genoma (cox1 i nad1) kao i karakterizaciju EmsB mikrosatelita u genomu pojedinačnih jaja, larvi i odraslih parazita. Ovaj pristup omogućava pregled nedovoljno istraženih rezervoara u životnoj sredini, koji imaju visok potencijal za prenos parazita na čoveka. Podaci o populacionoj genetici kao i koordinate inficiranih životinja biće sistematizovani i grafički prikazani kroz interaktivnu bioinformatičku bazu, WormProfiler, bi se identifikovala područja koja predstavljaju fokuse transmisije i konačno, da bi se načinio model dinamike transmisije. Korisnički interfejs WormProfiler baze će biti prilagođen veterinarima i lekarima koji imaju ključnu ulogu u prevenciji transmisije parazita i podsticanju širenja znanja kao i podizanju svesti o ehinokokozi. Konačni cilj projekta je dobijanje softverski podržanog okvira za sistematski nadzor parazita roda Echinococcus koji će doprineti uvođenju i razvoju ciljanih akcija za kontrolu transmisije parazita kao i posledičnom smanjenju pojave ehinokokoze kod životinja i ljudi.

Rukovodilac: dr Marija Knez

Saradnici na projektu: dr Jelena Milešević, Petar Jovanović

Broj projekta: KA22146

Trajanje projekta: oktobar 2023-septembar 2027.

Vodeća institucija: Univerzitetski koledž Dublin, Irska

Opis projekta:

Sa naglim rastom stanovništva i u kontekstu agro-klimatskih promena, povećana je potražnja za održivom proizvodnjom hranljive hrane. U Evropi, mnoge hranljive namirnice nisu široko uzgajane i konzumirane, uprkos njihovoj prikladnosti evropskim klimatskim uslovima i okruženjima, kao i održivosti za održivu proizvodnju sa manjim unosima. Nedovoljno iskorišćeni usevi koji su otporni na stres kao što su raž i leguminoze, imaju potencijal da snabdevaju ključne hranljive materije i poboljšavaju ishranu i rizik od bolesti povezanih sa ishranom. Takvi usevi imaju dugu istoriju uzgajanja širom kontinenta i deo su nacionalnog istorijskog identiteta hrane različitih evropskih zemalja, ali su nedovoljno iskorišćeni iz nekoliko složenih razloga. DIVERSICROP se bavi ovim izazovima koristeći inovativan, međusektorski i multidisciplinarni pristup analizom daleke istorije nedovoljno iskorišćenih useva u Evropi, razumevanjem genetske raznolikosti i prilagođavanjem klimatskim promenama germplazma useva, analizom aktuelnih regionalnih trendova u potrošnji prehrambenih proizvoda i uključivanjem nacionalnih i EU kreatora politike i ključnih aktera. DIVERSICROP ima za cilj usklađivanje fragmentiranih podataka i razvoj strategija održivog uzgoja ciljnih useva, balansa između poljoprivredne održivosti i ljudske nutritivne vrednosti. DIVERSICROP okuplja iskusnu i interdisciplinarnu mrežu za identifikaciju klimatski otpornih linija useva, kao i potencijalne nutritivne i zdravstvene prednosti njihove potrošnje kako bi ponovo razmislili o našim prehrambenim sistemima. DIVERSICROP će ojačati Strategiju “ Od farme do viljuške” i strategije biodiverziteta u okviru Evropskog zelenog sporazuma kako bi doprineo ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja UN.

Rukovodilac: dr Jelena Milešević

Stručni savetnik: dr med. sci. Mirjana Gurinović

Broj projekta: 101136361

Trajanje projekta: 2024-2026.

Vodeća institucija: Nacionalna agencija za istraživanje, Pariz, Francuska

Opis projekta:

Vizija FutureFoodS je da kolektivno ostvari ekološki prihvatljive, socijalno sigurne, pravedne i ekonomski održive zdrave i bezbedne sisteme hrane (FS) za Evropu. FutureFoodS okuplja 87 partnera iz 22 zemlje članice EU, šest pridruženih zemalja i jednu zemlju u razvoju. FutureFoodS uključuje javne i privatne aktere, kreatore politike, fondacije, lokalne, pod-nacionalne, nacionalne organizacije širom EU. Svi ovi partneri su u potpunosti usklađeni sa vizijom partnerstva i metodologijom za njegovu implementaciju u skladu sa SDG17 i komponentama Evropskog Zelenog dogovora. Ova vizija sastoji se od 4 opšta (GO), specifična (SO) i operativnih (OO) ciljeva koji se primenjuju na 4 istraživačke i inovacione oblasti i 4 transverzalne aktivnosti koje je identifikovao konzorcijum FutureFoodS u svom stabilnom nacrtu Strateške istraživačko-inovacione agende (SRIA) koji predstavlja stratešku kičmu projekta. Postoje četiri glavna cilja: GO1 – Functioning of FS; GO2 – Sistem se približava; GO3 – Inkluzivna vlada; GO4 – Slučajevi zajedničkog stvaranja. Ovi GO su potom prevedeni u SO prioritete u skladu sa vremenskom skalom i resursima Partnerstva: SO1 – Promena načina ishrane; SO2- Promena načina na koji obrađujemo i snabdevamo hranu, SO3 – Promena načina povezivanja sa prehrambenim sistemima i SO4 – Promena načina na koji vladamo prehrambenim sistemima. Pored toga, postavljeno je 6 međusobno povezanih OO: OO1- Pooling R&I resursi i programiranje; OO2 – Operativna FS opservatorija; OO3 – Aktivno FS čvorište znanja FS Labs; OO4 – Funkcionalni mehanizmi deljenja znanja i skaliranja; OO5- Ponovno razmatranje SRIA; OO6 – Promovisanje, podrška, širenje & okupljanje FS raznih zajednica. Ciljevi sprovedeni u 8 WP FutureFoodS vršiće uticaj direktno ili indirektno na većinu destinacija Horizont Europe’s Cluster 6 2023-2024 radnog programa a posebno za temu destinacije ‘Pravičan, zdrav i ekološki pogodan prehrambeni sistem od primarne proizvodnje do potrošnje’ od‌jekuje glavnom politikomi strategijom EU i Svetskih prehrambenih Sistema.

Rukovodilac: dr Jelena Milešević

Saradnici na projektu: dr Marija Knez, dr Ivana Šarac

Broj projekta: 101137127

Trajanje projekta: januar 2024-decembar 2028.

Vodeća institucija: Univerzitetski Koledž Kork, Irska

Opis projekta:

Nedostatak mikronutrijenta (MN) je oblik neuhranjenosti koji se javlja usled niskog unosa i/ili apsorpcije minerala i vitamina, sa nepovoljnim posledicama po ljudski razvoj i zdravlje. Deca, adolescenti, žene reproduktivnog uzrasta (uključujući trudnoću) i starije odrasle osobe (koje predstavljaju ~70% evropskog društva) kao i imigrantske/etničke manjinske grupe i one pogođene socijalnom nejednakošću ili siromaštvom, u opasnosti su od nedostataka MN. Iako je rešavanje ovog problema prioritet javnog zdravlja, to nije moguće sve dok podaci o rasprostranjenosti nedostataka MN širom stanovništva EU i uzroci tih nedostataka ne budu dostupni da bi se predvideli i identifikovali oni koji su najviše ugroženi. Bez ovih informacija, diskusije o tome kako ispuniti uslove ishrane za prioritetne MN-ove zabrinutosti za javno zdravlje, i poboljšati njihov status, odvijaju se u vakuumu. Projekat Zero Hidden Hunger EU ima za cilj da 1) pruži procenu o istinskoj rasprostranjenosti nedostataka MN- a, na osnovu prioritetnih biomarkera i MN podataka o unosu u evropskoj populaciji i njihovih povezanih zdravstvenih troškova, fokusiranih na visokorizične podgrupe stanovništva i 2) pruži najbolje moguće dokaze za razvoj rešenja specifičnih za kontekst, prilagođenih hrani kako bi se obezbedilo adekvatno snabdevanje vitaminima i mineralima iz ishrane iz održivih izvora. Konzorcijum će usredsrediti istraživačke napore oko postojećih visokokvalitetnih resursa podataka i biobanka iz različitih i reprezentativnih populacionih grupa širom Evrope, dopunjenih ciljanim studijama u nedovoljno zastupljenim grupama, maksimiziranjem istraživačkih investicija i dodatnom vrednošću. Koristeći biomarkere visokog protoka i napredne analitičke tehnike i modeliranja podataka, Zero Hidden Hunger EU će obezbediti verodostojne dokaze koji omogućavaju kreatorima politike i akterima sistema hrane da isporuče strategije usmerene na hranu kako bi se iskorenili nedostaci mikronutrijenata iz Evrope.

Rukovodilac: dr Snežana Tomanović

Saradnici na projektu: dr Ratko Sukara, dr Dušan Škiljević, dr Dragana Marković, dr Gorana Veinović, dr Valentina Ćirković, dr Jasmina Poluga, dr Elizabeta Ristanović, dr Korana Kocić, dr Kaja Damnjanović, dr Jovan Malinić, dr Darko Mihaljica, dr Milica Kuručki

Trajanje projekta: 2023-2026.

Vodeća institucija: Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu

Institucije učesnice: Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet Vojnomedicinske akademije, Univerzitet odbrane u Beogradu, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Opis projekta:

TalkToTick  (Tailoring Management of Tick-Borne Diseases Based on Diversity of Ticks and Tick-Borne Pathogens) je naučno-istraživački projekat finansiran kroz program PRIZMA Fonda za nauku Republike Srbije, usmeren na unapređenje razumevanja rizika koje krpelji i patogeni koje prenose predstavljaju po zdravlje ljudi. Projekat polazi od činjenice da postoji izražen raskorak između velike raznovrsnosti krpelja i mikroorganizama koje oni prenose i relativno malog broja potvrđenih kliničkih slučajeva krpeljima prenosivih bolesti. Kroz integrisani pristup koji obuhvata istraživanja diverziteta krpelja i patogena, njihovu molekularnu karakterizaciju, kao i analizu kliničkih i epidemioloških podataka, projekat nastoji da utvrdi u kojoj meri krpeljima prenosive bolesti na našem području ostaju neprepoznate ili pogrešno dijagnostikovane.

Poseban fokus projekta usmeren je na razjašnjavanje faktora koji utiču na pojavu i ishod ovih infekcija, uključujući razlike u virulentnosti lokalnih sojeva patogena, ograničenja postojećih dijagnostičkih metoda i nivo svesti o krpeljima prenosivim bolestima. Dobijeni rezultati doprineće unapređenju dijagnostike, procene rizika i razvoja efikasnijih strategija za nadzor, prevenciju i upravljanje bolestima koje prenose krpelji u Srbiji.

Rukovodilac: dr Andrea Vranić, dr Jovana Bjekić

Saradnici na projektu: dr Jovana Bjekić

Broj projekta: HR-1504-03-2223

Trajanje projekta: 2020-2024.

Vodeća institucija: Institut za psihologiju, Univerzitet u Gracu, Odeljenje za psihologiju, Fakultet kulturoloških nauka, Univerzitet u Klagenfurtu, Filozofski fakultet, Univerzitet u Sarajevu, Odeljenje za psihologiju, Fakultet humanističkih i društvenih nauka, Univerzitet u Rijeci, Medicinski fakultet, Masarikov univerzitet, Odeljenje za fizioterapiju, Stručni centar za metodologiju i zdravstvenu zaštitu, Univerzitet u Miškolcu, Filozofski fakultet, Univerzitet Crne Gore, Institut za psihologiju, Jagelonski univerzitet u Krakovu, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Univerzitet u Ljubljani

Opis projekta:

Rukovodilac: dr Šaron Armon-Lotem, dr Jasmina Vuksanović

Saradnici na projektu: dr Jovana Bjekić, dr Marko Živanović

Broj projekta: IS0804

Trajanje projekta: 2012-2015.

Vodeća institucija: Univerzitet „Bar-Ilan“, Univerzitet u Amsterdamu, Univerzitet u Zagrebu, Univerzitet Kipra, Kiparski tehnološki univerzitet, Univerzitet u Olborgu, Univerzitet u Ouluu, Univerzitet u Helsinkiju, Univerzitet u Turu, Geteov univerzitet u Frankfurtu, Aristotelov univerzitet u Solunu, Mađarski istraživački centar za lingvistiku, Univerzitetski koledž u Korku, Univerzitet u Tel Avivu, Univerzitet u Sijeni, Univerzitet u Padovi, Univerzitet „Vitautas Magnus“, Kampus Valferdanž, Univerzitet u Luksemburgu, Univerzitet Malte, Univerzitet u Bergenu, Resursni centar „Bretvet“, Fakultet za psihologiju, Univerzitet u Varšavi, Institut za psihologiju, Jagelonski univerzitet, Fakultet društvenih i humanističkih nauka, Univerzitet NOVA u Lisabonu, Ministarstvo prosvete, Kabinet pomoćnika državnog sekretara za obrazovanje, Udruženje za međuopštinski razvoj EURONEST, Univerzitet „Aleksandru Joan Kuza“ u Jašiju, Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu, Pedagoški fakultet, Univerzitet Komenskog u Bratislavi, Filozofski fakultet, Univerzitet u Prešovu, Autonomni univerzitet u Barseloni, Kampus Riu Sek, Univerzitet „Haume I“, Univerzitet u Lundu, Univerzitet u Stokholmu, Univerzitet „Bogaziči“, Univerzitet u Njukaslu, Univerzitet „Medipol“ u Istanbulu, Odeljenje za kliničke jezičke nauke, Škola za psihologiju i kliničke jezičke nauke, Univerzitet u Redingu, Kampus Pon-de-Boa, Univerzitet u Lilu, Pedagoški univerzitet u Hajdelbergu, Univerzitet u Bremenu, Nacionalni i Kapodistrijski univerzitet u Atini, Univerzitet za tehnologiju i ekonomiju u Budimpešti, Univerzitet u Golveju, Odeljenje za niderlandistiku, Univerzitetska bolnica Skane, Sanktpeterburški državni pedijatrijski medicinski univerzitet, Univerzitet Svetog Josifa u Bejrutu, Institut za lingvistiku i književnost, Akademija albanoloških studija, Univerzitet Minesote, Državni univerzitet Arizone, Univerzitet Stelenboš, Univerzitet Alberte, Fondacija „Promis“

Opis projekta:

Osobe koje usvajaju drugi jezik često ispoljavaju jezičke obrasce slične onima koji se uočavaju kod dece sa specifičnim jezičkim poremećajem (SLI). Preklapanje karakteristika dvojezičnog jezičkog razvoja i jezičkog poremećaja dovodi do metodoloških i kliničkih nedoumica, koje je ova Akcija nastojala da razreši radi unapređenja procene jezičkih sposobnosti.

Projekat je okupio naučnike iz više od 20 zemalja, organizovane u četiri glavne radne grupe: RG1 – sintaksa i zaključivanje u vezi sa morfologijom i semantikom, RG2 – narativ i diskurs, RG3 – leksička i fonološka obrada i RG4 – izvršne funkcije. Jedan od najznačajnijih rezultata saradnje bio je razvoj međujezičkih leksičkih zadataka (LITMUS–CLTs), koji su danas dostupni na 15 jezika.