Пројекти

Артроподни вектори и векторима преносиве болести су често зоонозе и иако су њихови најзначајнији клинички ефекти у хуманој популацији, главни извори инфекције зависе од вектора, животиња резервоара и фактора околине. Због тога, њихов надзор и контрола захтевају ефикасне и одговарајуће стандардизоване методе, интегрисано знање и свест међу истраживачима, академским едукаторима и креаторима политике, као и добро обученим младим научницима. ЕурНегВец има за циљ промоцију свих наведених вредности и примену истих у области вектора (крпељи, комарци, пешчане мушице, мушице и бухе) и векторима преноисивих патогена (вируси, бактерије, протозое и нематоде). Главни циљеви су: подржати размену знања и методологија, унапредити високо образовање, олакшати обуку стручњака следеће генерације, унапредити европске и националне политике, произвести иновације и дисеминирати сродне научне информације, а све то у оквиру парадигме једног здравља.

Основни циљ пројекта је да се провери да ли, и у којој мери, антропски утицај и климатске промене утичу на ризик од болести преношеним векторима. Пројекат има за циљ развој епидемиолошког модела у коме је окружење моделовано и по италијанским и по српским карактеристикама, дивља животиња домаћин је црвена лисица, а патогени изазивају векторске болести. Обухваћене болести преносе комарци (Дирофилариа иммитис), крпељи (Бабесиа сп. Ехрлицхиа сп., Анапласма пхагоцитопхилум) и пешчане мушице (Леисхманиа инфантум). Патогени који ће се проучавати су одабрани јер се веома разликују са филогенетског и биолошког становишта и по својим еколошким потребама. На овај начин ће бити могуће проверити велики број механизама преко којих промене животне средине могу утицати на ширење патогена.

Идентификација крпеља и болести које преносе крпељи је све већи проблем посљедњих деценија и поклапа се са повећањем антропогеног утицаја на биотичке и абиотичке компоненте екосистема. Као резултат директног и индиректног антропогеног утицаја, омогућена је миграција ових патогена на нова подручја. Дивље каниде су важни домаћини иксодидних крпеља и недавно су препознати као потенцијални резервоари неколико зоонозних патогена које преносе крпељи. Врсте као што су лисица (Вулпес вулпес) и златни шакал (Цанис ауреус) такође представљају важан извор инфекције за домаће животиње и људе, углавном због њихове близине насељима и честе изложености различитим врстама вектора. Тренутно , ове популације и даље брзо расту у урбаним подручјима и шире се према средњој и источној Европи повећавајући ризик од изложености људи и животиња патогенима. Међутим , многи аспекти епидемиологије болести које преносе крпељи код дивљих канида, као што су распон домаћина, распон крпеља и њихова географска дистрибуција, још увијек су слабо истражени.

Опис пројекта:

Циљ овог мултидисциплинарног пројекта који интегрише базична, примењена и развојна истраживања инфекција изазваних водећим апикомплексним патогенима јесте унапређење контроле токсоплазмозе и маларије, и то унапређењем терапијских опција као и развојем стратегија за превенцију инфекције, чиме ће допринети унапређењу контроле како на клиничком нивоу тако и на нивоу јавног здравља. Мобилизацијом критичне масе људских (17 доктора наука, укључујући двоје иностраних научника водећих у својим областима експертизе, и 7 доктораната) материјалних ресурса (8 академских институција) теме је пројекту на располагању значајна опрема набављена углавном у последњих неколико година, а пројекат ће бити ојачан спајањем обима истраживања чији очекивани резултати бројни и разнолики обухватају распон од академских (научни радови и докторске тезе), резултата директно применљивих у клиничкој и области јавног здравља, до потенцијала за развој нових лекова. Научни значај планираних резултата је у доприносу познавању патогенезе маларије и токсоплазмозе. Базична истраживања метаболичких процеса и транспортних молекула укључених у ове допринеће разумевању комплексног односа који се успоставља између паразита и домаћина, и указују на потенцијална места деловања будућих лекова. Развој нових трансгених линија као и њихова карактеризација увећаће арсенал оруђа расположив за идентификацију даљих терапеутика. Синтеза нових активних супстанци и евентуална идентификација оних са активношћу против P. falciparum и T. gondii представљаће поље простор репертоару хемиотерапеутика, уз огроман развојни потенцијал. Примењена истраживања имају непосредан клинички значај. Увођење нових дијагностичких метода као што је молекуларна дијагностика маларије представљаће допринос клиничком збрињавању ових болесника у Србији. Такође, у истом смислу ће корисно познавање генетичке варијабилности сојева T. gondii и P. falciparum који се изолују у Србији јер ће допринети лечењу адекватнијим избором лекова, али ће имати и шири значај јер доприносе познавању молекуларне мапе ових организама на нивоу региона, Европе и света. На крају, на основу познавања епидемиолошких параметара токсоплазмозе у Србији, укључујући локалне факторе ризика, и увида у инциденцу KT у Србији, као резултат пројекта биће израђена стратегија националног програма превенције KT као и Vodič dobre prakse за клинички менаџмент токсоплазмозе, који представљају директне развојне резултате у области јавног здравља. Добијени епизоотиолошки подаци указаће на путеве редукције анималних резервоара токсоплазмозе. Уз помоћно, очекује резултате пројекта чини седам планираних докторских дисертација, чији број указује на величину обима истраживања, као и на улогу коју подносилац пријаве и цео истраживачки тим пројекта имају у образовању младих истраживача.