Projekti

Artropodni vektori i vektorima prenosive bolesti su često zoonoze i iako su njihovi najznačajniji klinički efekti u humanoj populaciji, glavni izvori infekcije zavise od vektora, životinja rezervoara i faktora okoline. Zbog toga, njihov nadzor i kontrola zahtevaju efikasne i odgovarajuće standardizovane metode, integrisano znanje i svest među istraživačima, akademskim edukatorima i kreatorima politike, kao i dobro obučenim mladim naučnicima. EurNegVec ima za cilj promociju svih navedenih vrednosti i primenu istih u oblasti vektora (krpelji, komarci, peščane mušice, mušice i buhe) i vektorima prenoisivih patogena (virusi, bakterije, protozoe i nematode). Glavni ciljevi su: podržati razmenu znanja i metodologija, unaprediti visoko obrazovanje, olakšati obuku stručnjaka sledeće generacije, unaprediti evropske i nacionalne politike, proizvesti inovacije i diseminirati srodne naučne informacije, a sve to u okviru paradigme jednog zdravlja.

Osnovni cilj projekta je da se proveri da li, i u kojoj meri, antropski uticaj i klimatske promene utiču na rizik od bolesti prenošenim vektorima. Projekat ima za cilj razvoj epidemiološkog modela u kome je okruženje modelovano i po italijanskim i po srpskim karakteristikama, divlja životinja domaćin je crvena lisica, a patogeni izazivaju vektorske bolesti. Obuhvaćene bolesti prenose komarci (Dirofilaria immitis), krpelji (Babesia sp. Ehrlichia sp., Anaplasma phagocitophilum) i peščane mušice (Leishmania infantum). Patogeni koji će se proučavati su odabrani jer se veoma razlikuju sa filogenetskog i biološkog stanovišta i po svojim ekološkim potrebama. Na ovaj način će biti moguće proveriti veliki broj mehanizama preko kojih promene životne sredine mogu uticati na širenje patogena.

Identifikacija krpelja i bolesti koje prenose krpelji je sve veći problem posljednjih decenija i poklapa se sa povećanjem antropogenog uticaja na biotičke i abiotičke komponente ekosistema. Kao rezultat direktnog i indirektnog antropogenog uticaja, omogućena je migracija ovih patogena na nova područja. Divlje kanide su važni domaćini iksodidnih krpelja i nedavno su prepoznati kao potencijalni rezervoari nekoliko zoonoznih patogena koje prenose krpelji. Vrste kao što su lisica (Vulpes vulpes) i zlatni šakal (Canis aureus) takođe predstavljaju važan izvor infekcije za domaće životinje i ljude, uglavnom zbog njihove blizine naseljima i česte izloženosti različitim vrstama vektora. Trenutno , ove populacije i dalje brzo rastu u urbanim područjima i šire se prema srednjoj i istočnoj Evropi povećavajući rizik od izloženosti ljudi i životinja patogenima. Međutim , mnogi aspekti epidemiologije bolesti koje prenose krpelji kod divljih kanida, kao što su raspon domaćina, raspon krpelja i njihova geografska distribucija, još uvijek su slabo istraženi.

Opis projekta:

Cilj ovog multidisciplinarnog projekta koji integriše bazična, primenjena i razvojna istraživanja infekcija izazvanih vodećim apikompleksnim patogenima jeste unapređenje kontrole toksoplazmoze i malarije, i to unapređenjem terapijskih opcija kao i razvojem strategija za prevenciju infekcije, čime će doprineti unapređenju kontrole kako na kliničkom nivou tako i na nivou javnog zdravlja. Mobilizacijom kritične mase ljudskih (17 doktora nauka, uključujući dvoje inostranih naučnika vodećih u svojim oblastima ekspertize, i 7 doktoranata) materijalnih resursa (8 akademskih institucija) teme je projektu na raspolaganju značajna oprema nabavljena uglavnom u poslednjih nekoliko godina, a projekat će biti ojačan spajanjem obima istraživanja čiji očekivani rezultati brojni i raznoliki obuhvataju raspon od akademskih (naučni radovi i doktorske teze), rezultata direktno primenljivih u kliničkoj i oblasti javnog zdravlja, do potencijala za razvoj novih lekova. Naučni značaj planiranih rezultata je u doprinosu poznavanju patogeneze malarije i toksoplazmoze. Bazična istraživanja metaboličkih procesa i transportnih molekula uključenih u ove doprineće razumevanju kompleksnog odnosa koji se uspostavlja između parazita i domaćina, i ukazuju na potencijalna mesta delovanja budućih lekova. Razvoj novih transgenih linija kao i njihova karakterizacija uvećaće arsenal oruđa raspoloživ za identifikaciju daljih terapeutika. Sinteza novih aktivnih supstanci i eventualna identifikacija onih sa aktivnošću protiv P. falciparum i T. gondii predstavljaće polje prostor repertoaru hemioterapeutika, uz ogroman razvojni potencijal. Primenjena istraživanja imaju neposredan klinički značaj. Uvođenje novih dijagnostičkih metoda kao što je molekularna dijagnostika malarije predstavljaće doprinos kliničkom zbrinjavanju ovih bolesnika u Srbiji. Takođe, u istom smislu će korisno poznavanje genetičke varijabilnosti sojeva T. gondii i P. falciparum koji se izoluju u Srbiji jer će doprineti lečenju adekvatnijim izborom lekova, ali će imati i širi značaj jer doprinose poznavanju molekularne mape ovih organizama na nivou regiona, Evrope i sveta. Na kraju, na osnovu poznavanja epidemioloških parametara toksoplazmoze u Srbiji, uključujući lokalne faktore rizika, i uvida u incidencu KT u Srbiji, kao rezultat projekta biće izrađena strategija nacionalnog programa prevencije KT kao i Vodič dobre prakse za klinički menadžment toksoplazmoze, koji predstavljaju direktne razvojne rezultate u oblasti javnog zdravlja. Dobijeni epizootiološki podaci ukazaće na puteve redukcije animalnih rezervoara toksoplazmoze. Uz pomoćno, očekuje rezultate projekta čini sedam planiranih doktorskih disertacija, čiji broj ukazuje na veličinu obima istraživanja, kao i na ulogu koju podnosilac prijave i ceo istraživački tim projekta imaju u obrazovanju mladih istraživača.