Пројекти

Основни циљ пројекта је да се провери да ли, и у којој мери, антропски утицај и климатске промене утичу на ризик од болести преношеним векторима. Пројекат има за циљ развој епидемиолошког модела у коме је окружење моделовано и по италијанским и по српским карактеристикама, дивља животиња домаћин је црвена лисица, а патогени изазивају векторске болести. Обухваћене болести преносе комарци (Дирофилариа иммитис), крпељи (Бабесиа сп. Ехрлицхиа сп., Анапласма пхагоцитопхилум) и пешчане мушице (Леисхманиа инфантум). Патогени који ће се проучавати су одабрани јер се веома разликују са филогенетског и биолошког становишта и по својим еколошким потребама. На овај начин ће бити могуће проверити велики број механизама преко којих промене животне средине могу утицати на ширење патогена.

Идентификација крпеља и болести које преносе крпељи је све већи проблем посљедњих деценија и поклапа се са повећањем антропогеног утицаја на биотичке и абиотичке компоненте екосистема. Као резултат директног и индиректног антропогеног утицаја, омогућена је миграција ових патогена на нова подручја. Дивље каниде су важни домаћини иксодидних крпеља и недавно су препознати као потенцијални резервоари неколико зоонозних патогена које преносе крпељи. Врсте као што су лисица (Вулпес вулпес) и златни шакал (Цанис ауреус) такође представљају важан извор инфекције за домаће животиње и људе, углавном због њихове близине насељима и честе изложености различитим врстама вектора. Тренутно , ове популације и даље брзо расту у урбаним подручјима и шире се према средњој и источној Европи повећавајући ризик од изложености људи и животиња патогенима. Међутим , многи аспекти епидемиологије болести које преносе крпељи код дивљих канида, као што су распон домаћина, распон крпеља и њихова географска дистрибуција, још увијек су слабо истражени.

Др Снежана Томановић, др Дарко Михаљица, Др Ратко Сукара, Др Горана Веиновић, и Др Драгана Марковић

У Европи је идентификовано најмање 6 патогена, узрочника зооноза и векторски преносивих болести у експанзији, у чијој трансмисији важну улогу имају крпељи (Рицкеттсиа сп., Анапласма пхагоцyтопхилум, Боррелиа бургдорфери сенсу лато, Франциселла туларенсис, Вирус кримске-конго хеморагичне грознице, Вирус крпељског енцефалитиса). Наша прелиминарна истраживања указују на присуство А. пхагоцyтопхилум, Ф. туларенсис, Рицкеттсиа сп. и пет геноспецијеса Б. бургдорфери комплекса, у иксодидним крпељима у Србији. Према епидемиолошким подацима вируси крпељског енцефалитиса и кримске-конго хеморагичне грознице егзистирају у природним жариштима на територији Србије, али систематске студије њиховог присуства у крпељима до сада нису спроведене. Истраживања у оквиру овог пројекта су обухватала периодично сакупљање материјала (крпељи са вегетације и домаћина, узорци серума и ткива домаћина), молекуларну детекцију патогена у узорцима, као и култивацију, карактеризацију и генотипизацију ових микроорганизама. Истраживање је било фокусирано на потенцијална природна жаришта ових зооноза. Резултати истраживања дали су јаснију слику о дистрибуцији, генетичком диверзитету и патогеном потенцијалу микроорганизама које преносе крпељи.