Др сци Николић Александра, Др сци нБобић Бранко, Др сци Штајнер Тијана , Др сци Клун Ивана , Др сци Јелена Србљановић, ДР сци Витомир Ђокић Др сци Владимир Ивовић, Др сци Марија Вујанић, ДР сци Ксенија Славић, Ирена Рајнпрехт, др Неда Бауман

Циљ овог мултидисциплинарног пројекта који интегрише базична, примењена и развојна истраживања инфекција изазваних водећим апикомлексним патогенима јесте унапређење контроле токсоплазмозе и маларије, и то унапређењем терапијских опција као и развојем стратегије за превенцију инфекције, чиме ће допринети унапређењу контроле како на клиничком нивоу тако и на нивоу јавног здравља. Научни значај планираних резултата је у доприносу познавању патогенезе маларије и токсоплазмозе. Базична истраживања метаболичких процеса и транспортних молекула укључених у ове доприносе разумевању комплексног односа који се успоставља између паразита и домаћина, и указују на потенцијална места деловања будућих лекова. Развој нових трансгених линија као и њихова карактеризација увећаће арсенал оруђа расположивих за идентификацију даљих терапеутика. Синтеза нових активних супстанци и евентуална идентификација оних са активношћу против П. фалципарум и Т. гондии представљаће по себи допринос репертоару хемиотерапеутика, уз огроман развојни потенцијал. Примењена истраживања имају непосредан клинички значај. Увођење нових дијагностичких метода (као што је молекуларна дијагностика маларије) представљаће допринос клиничком збрињавању ових болесника у Србији. Такође , у истом смислу ће бити корисно познавање генетичке варијабилности сојева Т. гондии и П. фалципарум који се изолују у Србији јер ће допринети лечењу адекватнијим избором лекова, али ће имати и шири значај јер доприносе познавању молекуларне мапе ових организама на нивоу региона, Европе и света.

Циљ :остварити замену антималарика хлорокина(ЦQ)због повећања броја МДР П.фалципарум сојева; развити нове тетраоксанске антималарике због појаве знатно смањене клиничке ефикасности лекова који садрже артемизиниске деривате (Нат.Рев.Мицробиол 2010,8,272); трансформисати водеће нетоксичне инхибиторе (СМНПИ) БоНТ/А ЛЦ у биорасположиве инхибиторе (ниска нМ област) који ће постати кандидати за лек. Развити једињења која би могла лечити ботулизам настао тровањем ботулинум неуротоксинима. Пројекат обухвата развој дуалних инхибитора,антималаријских једињења истовремено инхибитора ботулинум неуротоксина. Показано је да СМНПИ засновани на структури диазахризена, холне киселине и адамантана инхибирају ЦQР П.ф.сојеве са IC50 < 10nM, као и да лече мишеве при дозама од 50-80mg/кг/дан без токсичних ефеката после некропсије. Други антималарик, аминохинолински стероидни дериват показао се и као јак БоНТ инхибитор: БоНТ/А ЛЦ IC50 = 2.20µM;Ки = 3.20µM. Пројекат обухвата синтезу нових хемотипова и оптимизацију садашњих, код нас откривених водећих једињења (леадс); потенцијални ин виво кандидати биће тестирани на метаболичку стабилност у микрозомима јетре. Применићемо методе модерне рачунарске хемије,симулације понашања интерреагујућих молекула и израчунавања слике електростатичких потенцијала ових једињења у различитим пХ окружењима,примењујући више степене теорије. Научна сарадња са WРАИР (маларија), УСАМРИИД (инхибиција БоНТ) и САИЦ-НЦИ (компјутерско моделовање; ЦРАДА уговори и/или заједнички научни пројекти).

Др Невена Михаиловић-Станојевић, др Ђурђица Јововић, др Зоран Милорадовић, др Јелица Грујић Милановић, др Милан Иванов

Универзитет у Београду, Институт за медицинска истраживања, Институт од националног значаја за Републику Србију

Пројекат је осмишљен са циљем да се расветли могућа улога активних компоненти Тхyмус серпyллум Л. и Уртица диоица Л. са подручја Србије у превенцији и лечењу кардиоваскуларних обољења. Кроз реализацију овог потпројекта испитивали су се ин виво ефекти екстраката Тхyмус серпyллум Л. и Уртица диоица Л. на: крвни притисак, отпор у периферној циркулацији, липидну пероксидацију и оксидативни стрес у моделу есенцијалне и малигне хипертензије на пацовима са урођеном хипертензијом. Ови резултат су постали основ за даља истраживања хроничног деловања биолошки активних супстанци пореклом из Тхyмус серпyллум Л. и Уртица диоица Л. и за њихову примену као саплемента у терапији кардиоваскуларних обољења.

Др Ђурђица Јововић, др Зоран Милорадовић, Др. Невена Михаиловић-Станојевић, др Јелица Грујић Милановић, др Милан Иванов, Др Данијела Карановић, др Уна Јована Вајић

Универзитет у Београду, Институт за медицинска истраживања, Институт од националног значаја за Републику Србију

Један од главних циљева пројекта је било испитивање деловања природних и синтетских антиоксидативних супстанци у хипертензији, као и у акутној и хроничној бубрежној слабости. Испитивани су и ефекти примене екстракта маслине (који садржи снажне антиоксидансе) на анималним моделима есенцијалне хипертензије и бубрежних поремећаја. Део пројекта су чинила и испитивања повољног деловања ресвератрола, снажног антиоксидативног молекула изолованог из грожђа у моделима експерименталне есенцијалне и малигне хипертензије. Истраживана је и међусобна веза ренин-ангиотензин система и оксидативног стреса у развоју постисхемичне акутне бубрежне слабости и хроничне бубрежне болести. Користили смо пацове са урођеном хипертензијом, којима смо изазивали акутну бубрежну слабостИ или адриамицином изазвану гломерулосклерозу бубрега и давали блокаторе рецептора за ангиотензин 2, као и синтетске аналоге ензима супероксид дисмутазе. Резултати ових студија су нам разоткрили недовољно познате механизме деловања оксидативног стреса и ренин-ангиотензин система у условима високог крвног притиска, акутне бубрежне слабости и хроничне бубрежне болести.

Теодора Драгојевић, Тијана Суботички, Милош Диклић, Оливера Митровић Ајтић, Владан Чокић

Циљ овог пројекта је да се испита потенцијално учешће НОС ензима у молекулском механизму деловања хемотерапеутског агенса хидроксиурее која се користи за третман мијелопролиферативних неоплазми, хроничне мијелоидне леукемије и солидних тумора. Планирани експерименти требало би да одговоре на следећа питања: 1) да ли третман са ХУ доводи до активације НОС директно или активацијом сигналних путева и транскрипционих фактора, 2) да ли је инхибиција ензимске активности НОС или снижена експресија протеина довољна да наруши, барем делимично, ефекте које ХУ има на пролиферацију и апоптозу еритроидних ћелија и хематопоезу и 3) која изоформа НОС је предоминантно укључена у ове процесе. Ови подаци ће бити добијени на моделу здравих еритроидних прогенитора, као и на еритролеукемијским ћелијским линијама. Релевантност резултата добијених ин витро биће потврђена ин виво третманом мишева који се карактеришу недостатком Nos2 или Nos3 протеина. Свеобухватно разоткривање молекулског механизма ХУ може помоћи у побољшању њених корисних својстава и смањењу штетних ефеката.