rukovodilac: dr Hristina Obradović

saradnici na projektu:

dr Ivana Okić-Đorđević, Dragana Aleksandrović, Sanja Momčilović, Ivana Gazikalović (IC Tehnološko-Metalurški fakultet), Nikola Jeftić (Institut za onkologiju i radiologiju Srbije)

broj projekta: 11073

Trajanje projekta: 2024 –2026

Vodeća instsitucija: Institut za medicinska istraživanja, Univerztet u Beogradu

Institucije učesnice: Inovacioni centar Tehnološko-Metalurški fakultet

Institut za onkologiju i radiologiju Srbije

Opis projekta:

Postojeće tehnike rekonstrukcije dojke nakon mastektomije, uprkos njihovoj bezbednosti i izvodljivosti za pacijente, nose rizik od potencijalnih komplikacija i ne menjaju značajno verovatnoću pojave recidiva bolesti u poređenju sa samo mastektomijom. Stoga se ovi faktori moraju uzeti u obzir kada se procenjuju dostupne opcije rekonstrukcije dojke nakon mastektomije. Oblast tkivnog inženjeringa intenzivno raste i prvenstveno se fokusira na izradu različitih nosača koji deluju kao šabloni za regeneraciju tkiva. Amnionska membrana (AM) placente se skoro čitav vek, koristi u regeneraciji kože i rožnjače, a brojne studije su pokazale njena antitumorska, antifibrotička, antiinflamatorna i imunomodulatorna svojstva. AmnioPrintCare ima za cilj da razvije biomaterijal za nosače koristeći homogenat humane AM koji će sačuvati i pokazati svoje regenerativne i antitumorske efekte tokom dužeg perioda primene. Uspostavljanjem naprednih tehnika 3D bioprintinga za izradu nosača, AmnioPrintCare će omogućiti pristupačnije i personalizovanije prakse regenerativne medicine u rekonstrukciji dojke. Da bismo to postigli, koristeći različite tehnološke metode i napredni 3D softver i bioprinter, uspostavićemo 3D štampani bionosač baziran na hAM. Takođe, potvrdićemo njegovu biokompatibilnost sa ćelijama niše tkiva dojke i regenerativni potencijal in vitro vezan za adipogenezu i angiogenezu zajedno sa antitumorskim dejstvom prema ćelijskim linijama raka dojke. Dalje ćemo proceniti njegov regenerativni i antitumorski efekat nakon transplantacije kod miševa. Ovaj interdisciplinarni projekat doneće napredak u biotehnologiji koji će dovesti do poboljšanja u biomedicini i obezbediti osnovu za bolju zdravstvenu zaštitu i stopu preživljavanja pacijenata, novine u medicinskom i biotehnološkom obrazovanju, kao i unapređenje biotehnološke industrije u Srbiji jer bi mogla da patentira novi “bioink“ za komercijalno dostupne bioštampače.

Vođa projekta: dr Tamara Kukolj

Broj projekta: „Pokreni se za nauku 2019/2020“ finansiran od strane Filip Moris kompanije

Saradnici na projektu:

Dr Jasmina Lazarević, dr Uroš Ralević, dr Nenad Lazarević iz Instituta za fiziku, Univerziteta u Beogradu

Vodeća ustanova:

Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu

Opis projekta:

Analiza karakteristika mezenhimskih matičnih ćelija (MMĆ) na nivou pojedinačnih ćelija primenom Raman spektroskopije sa ciljem razvoja Raman spektroskopije kao brze, jednostavne i nedestruktivne Single Cell metode za procenu regenerativnog potencijala MMĆ. Većina biohemijskih promena, izazvanih fiziološkim ili patološkim promenama, uočavaju se u Ramanovom spektru pod odgovarajućim uslovima, kao promena intenziteta i/ili položaja Raman moda. Stoga će se ispitivati se odlike MMć poreklom iz različitih tkiva i donora, kao i promene karakteristika povezanih sa starošću u populacijama MMĆ. Pratiće se promene Ramanovog spektra koje nastaju usled replikativnog uzrasta, odnosno produžene kultivacije in vitro, kao i promene u spektru izazvane određenim farmakološkim supstancama koje se koriste u terapiji različitih bolesti, koji ubrzavaju proces starenja. Na osnovu dobijenih rezultata utvrdiće se korelacija između vibracionog spektra i regenerativnog potencijala primarnih MMĆ, što će omogućiti uspostavljanje Ramanove spektroskopije kao brze, jednostavne i neinvazivne metode za kvalitativnu analizu regenerativnog potencijala određenu populaciju MMĆ. Ovaj projekat će doprineti detaljnoj karakterizaciji MMĆ, kako bi se značajno ubrzala i olakšala njihovu dalja primena u ćelijskoj terapiji i tkivnom inženjerstvu.

Vodi: Ivana Klun

Saradnici na projektu:

Duško Ćirović, Oliver Tošković, Aleksandra Penezić, Stanislav Simin, Aleksandra Uzelac, Vladimir Ćirković, Dragana Miličić, Nikola Betić, Neda Bogdanović, Ilija Pantelić

Broj projekta: 2424

Trajanje projekta: 2024-2026

Vodeća institucija:
Institut za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu

Ostale institucije:
Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Institut za higijenu i tehnologiju mesa

Opis projekta:

Rastuća prevalenca parazitoza koje se prenose hranom i vodom kod ljudi i životinja u Evropi zahteva sveobuhvatan nadzor kako bi se otkrile pretnje u nastajanju i identifikovali rezervoari infekcije, radi blagovremenog upozoravanja svih učesnika u oblasti javnog zdravlja. Programi sistematskog praćenja većine parazita koji uzrokuju ove bolesti ne postoje, mnoge parazitoze ne podležu obavezi prijavljivanja, tako da je na naučnoj zajednici da prikupi dokaze o ovim tihim epidemijama, podigne svest i zalaže se za inovativne i poboljšane mere bezbednosti hrane radi smanjenja opterećenja bolešću.

PARASITE_HUNTER će implementirati principe Jednog zdravlja u oblasti kontrole bezbednosti hrane, sa posebnim naglaskom na matrikse poreklom iz životne sredine, s obzirom na to da XXI vek karakterišu antropogenim uticajem znatno narušeni ekosistemi. Uticaj zdravlja ekosistema i divljih životinja na bezbednost hrane će biti procenjen i biće uspostavljena komunikacija sa zainteresovanim stranama.

Standardizovane parazitološke metode [sedimentacija, (Mini)FLOTAC] i validirane molekularne tehnike (multiplex qPCR, nested PCR) biće primenjene za otkrivanje, kvantifikaciju i procenu vijabilnosti (bojenje i kultivacija in vitro) parazita koji se prenose hranom i vodom (PHV) od javnozdravstvenog značaja u hrani i životinjskim hranivima, vodi i zemljištu na kome se hrana proizvodi.

Ovaj projekat ima za cilj uspostavljanje okvira za nadzor zasnovanog na validnim podacima o prisustvu PHV kako bi metodologija kontrole bezbednosti hrane prevazišla trenutno važeće standarde, uključujući praćenje ranjivih grupa (ljudi i životinja) koje nisu obuhvaćene važećim zakonodavstvom o bezbednosti hrane. Zainteresovane strane će biti uključene posredstvom upitnika kako bi se procenio nivo svesti o PHV i kako bi učesnici mogli da doprinesu izradi bele knjige sa predlozima za smanjenje odnosno kontrolisanje PHV.

Kao rezultat projekta očekuje se održiv, najsavremeniji program nadzora PHV radi pravovremene identifikacije novonastalih pretnji javnom zdravlju, kao i od strane zainteresovanih strana odobrene mere koje bi doprinele poboljšanju bezbednosti hrane.

Vodi: Vesna Vučić

Saradnici na projektu:

Danijela Ristić Medić, Aleksandra Arsić, Maja Milošević, Snježana Petrović, Nebojša Ivanović, Milica Kojadinović, Biljana Pokimica, Marija Paunović

Broj projekta: 5050

Trajanje projekta: 2023 – 2026.

Vodeća institucija:

Institut za medicinska istraživanja, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju,  Univerzitet u Beogradu

Opis projekta:

Projekat je osmišljen kao randomizovana klinička studija koje ima za cilj da ispita efekat antiinflamatorne nutritivne intervencije (u vidu primene odabrane dijete ili suplemenata) na status uhranjenosti, kliničke ishode i kvalitet života pacijenata sa rakom dojke koji su na terapiji inhibitorima aromataze. Realizacija ovog projekta doprineće sprečavanju pada nutritivnog statusa, boljem podnošenju terapije, smanjenju neželjenih efekata i rizika od komorbiditeta, a samim tim i poboljšanju kvaliteta života, kliničkih ishoda i stope preživljavanja kod pacijenta sa rakom dojke.

Vodi: Aleksandra Uzelac

Saradnici na projektu:

Katarina Breka, Jelena Karanović, Nikola Betić, Milica Kuručki, Tijana Kukurić

Broj projekta: 10841

Trajanje projekta: 2024-2026

Vodeća institucija:
Institut za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu

Ostale institucije:
Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za molekularnu gentiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu, Institut za higijenu i tehnologiju mesa, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Opis projekta:
Populaciona genetika roda Echinococcus se uveliko analizira i delimično je već istražena u nekim delovima Evrope, dok su podaci za zemlje Balkana upadljivo nepotpuni. Ovaj projekat će sprovesti sveobuhvatno istraživanje kompletnog ciklusa transmisije koji uključuje životinjske vrste kao stalne i prelazne domaćine parazita i životnu sredinu, i to putem na Evropskom nivou standardizovanih, validiranih i ujednačenih analitičkih metoda koje omogućavaju dobijanje visoko kvalitetnih podataka o populacionoj genetici parazita na području Srbije. Analize će uključivati sekvenciranje gena mitohondrijalnog genoma (cox1 i nad1) kao i karakterizaciju EmsB mikrosatelita u genomu pojedinačnih jaja, larvi kao i adulta parazita. Ovaj pristup omogućava pregled nedovoljno istraženih rezervoara u životnoj sredini, koji imaju visok potencijal za prenos parazita na čoveka. Podaci o populacionoj genetici kao i  koordinate identifikovanih inficiranih domaćina će biti sistematizovani i grafički prikazani kroz interaktivnu bioinformatičku bazu, WormProfiler, da bi se identifikovala područja koja predstavljaju fokuse transmisije i konačno, da bi se načinio model dinamike transmisije. Korisnički interfejs WormProfiler baze će biti prilagođen veterinarima i lekarima koji imaju ključnu ulogu u prevenciji transmisije parazita i podsticanju širenja znanja kao i podizanju svesti o ehinokokozi. Konačni cilj projekta je dobijanje softverski podržanog okvira za sistematski nadzor parazita roda Echinococcus koji će doprineti uvođenju i razvoju ciljanih akcija za kontrolu transmisije parazita kao i posledičnom smanjenju pojave ehinokokoze kod životinja i ljudi.

Vodi: dr Snežana Tomanović, naučni savetnik (IMI)

Saradnici na projektu: dr Ratko Sukara, dr Darko Mihaljica, dr Gorana Veinović, dr Valentina Ćirković

Trajanje projekta: 2023-2026

Vodeća institucija: Institut za medicinska istraživanja, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu (IMI)

Opis

TalkToTick je projekat koji donosi odgovor na pitanje u kojoj meri krpelji i njima prenošeni uzročnici bolesti prisutni na nekom prostoru zaista predstavljaju rizik po zdravlje ljudi. Klimatske promene, intenziviranje transporta i migracija nesumljivo dovode do promena u epidemiologiji vektorima prenosivih bolesti. Globalno, a i na našim prostorima, uočen je raskorak između registrovanog broja i raznovrsnosti krpelja, patogena koje oni prenose i potvrđenih kliničkih slučajeva bolesti. Smatra se da mnogi slučajevi bolesti ostaju neprepoznati ili pogrešno dijagnostifikovani. Glavni cilj našeg projekta je razvoj adekvatnih pristupa za dijagnostiku, terapiju i prevenciju krpeljima prenosivih bolesti zasnovanih na lokalnim uslovima ekologije, epidemiologije i geografske distribucije krpelja i krpeljima prenosivih patogena. Iako je TalkToTick projekat koncipiran u Srbiji kao model regionu, naša ambicija prevazilazi lokalni interes. Znanje i rezultati koje generišemo tokom realizacije projekta su izuzetno značajni za sve regione sa sličnom eko-epidemiološkom situacijom (Južna Evropa, susedne zemlje), a kao konceptualni pristup naš model može biti primenjen bilo gde. Projekat je u velikoj meri okrenut i građanima. Najznačajniji i najekonomičniji vid prevencije bolesti prenošenih krpeljima kod ljudi su lične mere zaštite i da bi se efikasnost ovih mera povećala neophodno je da informišemo, edukujemo i aktivno uključimo građane.

Vodi :

Saradnici na projektu:

Broj projekta: TR31029

Trajanje projekta: 2011-2020.

Vodeća institucija:

Opis projekta:

Vodi :

Saradnici na projektu:

Broj projekta: 6058808

Trajanje projekta:

Vodeća institucija:

Opis projekta:

Vodi :

Saradnici na projektu:

Broj projekta: TR31035

Trajanje projekta:

Vodeća institucija:

Opis projekta: