Kada razmišljamo o artropodama koje prenose infektivne bolesti, obično pomislimo na komarce, a nekad i na krpelje. Međutim, treba imati u vidu i trećeg prenosioca koji je nedovoljno poznat, ali jednako značajan: peščane mušice.
Peščane mušice su sićušni insekti dlakavih krila iz podfamilije Flebotomina. Mogu se naći u toplim i tropskim klimatskim uslovima širom sveta. Međutim, pod uticajem klimatskih promena, njihova rasprostranjenost se značajno proširuje na nova područja u Evropi. Ženke peščanih mušica su aktivne uglavom u sumrak i hrane se pre svega krvlju sisara, čime učestvuju u prenošenju virusa i parazita. Ovi patogeni izazivaju bolesti kao što su letnji meningitis i lajšmanioza, od kojih obolevaju ljudi i životinje. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je označila lajšmaniozu kao zapostavljenu tropsku bolest. Ipak, godišnje se pojavi 700.000 do milion novih slučajeva oboljevanja (SZO, 2023.) koji mogu da imaju težak oblik, a ako se ne leče i fatalan ishod. Misija projekta CLIMOS je da podigne svest o peščanim mušicama, bolestima koje prenose i načinima na koje se može sprečiti njihovo širenje.
Sa ovim ciljem, tim Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu je bio domaćin četvorodnevne Generalne skupštine (GS) konzorcijuma projekta. Naši partneri su izneli svoje rezultate i zapažanja sa mesta uzorkovanja iz 12 zemalja, kao i strategije za njihovo maksimalno iskorišćenje. Ove aktivnosti su od ključnog značaja za postizanje ciljeva poput testiranja Sistema ranog upozoravanja (SRU) koji smo razvili, kao i alata za nadziranje.
Rezultati
Uzorci peščanih mušica su, prema planu, sakupljeni sa terena u 11 država +1 (Portugalija, Italija, Turska, Izrael, Francuska, Austrija, Nemačka, Češka, Hrvatska, Slovenija i Španija), dok je podatke iz Grčke obezbedio partner projekta IDAlert. Iako je identifikacija sakupljenih uzoraka u toku, u nekoliko država preliminarni rezultati ukazuju na širenje pojedinih vrsta na nove teritorije. U nekoliko država je urađena i prateća studija seroprevalence kod pasa. U toku je standardizovani skrining na patogene prenošene peščanim mušicama po proceduri Eksterne provere kvaliteta za detekciju Lajšmanije i flebovirusa. Vektorska sposobnost je testirana kod tri vrste peščanih mušica: Phlebotomus perniciosus, P. tobbi i P. perfiliewi (urađeno je preko 30 serija eksperimentalnih infekcija i preko 800 disekcija i analiza ženki peščanih mušica). Potvrđeno je da su P. perniciosus i P. tobbi kompetentni vektori za L. donovani i L. major, P. tobbi je podesan vektor za B liniju Toskanskog flebovirusa, a P. perfiliewi za L. tropica, dok P. perniciosus ne omogućava razvoj L. martiniquensis. U narednom periodu biće dovršeni eksperimenti sa P. tobbi i P. perfiliewi, a biće ispitane i druge vrste peščanih mušica (Sergentomya minuta, nedavno doseljene P. mascittii i P. neglectus). Novi molekulski kandidati semiohemijskih atraktanata za lepljive trake su temeljno ispitani u laboratorijskim i terenskim uslovima, i u sledećem koraku biće ugrađeni u prototip nove klopke. Razvoj novih salivarnih antigena kao markera ujeda peščane mušice uspešno napreduje. U tu svrhu, koriste se pseći serumi iz dva endemska regiona u Turskoj za razvoj markera specifičnih za vrste P. papatasi i P. tobbi.
Osim toga, CLIMOS podrobno sakuplja klimatske podatke kao što su temperatura, količine padavina i vlažnost zemljišta kao mogućih uzročnika razvoja i širenja peščanih mušica. Takođe ispitujemo distribuciju i efekte patogena i bolesti koje nose. Sakupljamo i širok dijapazon ekoloških i socio-ekonomskih podataka. Ovako obimni skupovi podataka prolaze rigorozne provere sa ciljem da se osigura da informacije izvedene iz njih budu visokokvalitetne kako bi bile upotrebljive drugim projektima i istraživačima. Pripremljeni skupovi podataka sa CLIMOS projekta su spremni za analizu i modelovanje, kako bi započela prva proba CLIMOS Sistema ranog upozoravanja (SRU).
U svom radu, CLIMOS se oslanja na partnere koji su odgovorni za procenu i potvrdu rezultata projekta. Oni nadziru razvoj tehnoloških komponenti (uređaja i algoritama) i potvrđuju da one rade onako kako je predviđeno. Tokom GS, razmotrili smo i razvoj ekoloških senzora u devet država i uslove za validaciju AAI modela koji će biti upotrebljeni za finalni SRU. Sledeći korak je raspoređivanje senzora u drugim državama, povezivanje podataka sa CKAN i prevazilaženje izazova proisteklih iz nepostojanja istorijskih podataka.
Istovremeno, SLIMOS je organizovao serije radionica u cilju boljeg razumevanja šta bi moglo da utiče i motiviše na usvajanje SRU za preciznije modelovanje i prognozu rizika infekcije Leišmanijom. Za početak, urađena je procena različitih oblasti kao što su društvena, ekonomska, politička, tehnološka, pravna, etička i ekološka, kako su povezane i kako utiču jedne na druge. S jedne strane, ova procena je bila od koristi za identifikovanje mogućih scenarija kako bi budućnost mogla da izgleda. S druge strane, poslužila je razumevaju ko su glavni akteri koji treba da budu uključeni u razvoj takvih scenarija i CLIMOS SRU.
Razmotreni su i prvi koraci u razvoju pouzdane analize pozitivnih i negativnih društvenih posledica klimatskih promena na zdravstveni sistem, što će biti od koristi za utvrđivanje intervencija koje mogu da umanje teret lečenja u budućnosti. Zajedno s pomenutim scenarijima, doprineće osnaživanju donosilaca odluka da rade ka poželjenoj budućnosti, imajući u vidu da živimo u vremenu brzih promena i neizvesnosti.
Tokom GS, koordinacioni tim je imao zadovoljstvo da ugosti dr Luiđi Sedu, spoljašnjeg naučnog savetnika, sa Univerziteta u Lankasteru, čiji su značajni uvidi doprineli projektu. Predstavljen je napredak u realizaciji Plana upravljanja podacima projekta, koji obuhvata prikupljanje, obradu, deljenje, čuvanje podataka i etička pitanja. SLIMOS je obavestio sve partnere da su svi etički zahtevi ispunjeni i da dr Žoao Lavinja, spoljašnji savetnik za etička pitanja, pregleda izveštaj koji je u pripremi. Ovi rezultati svedoče o efikasnosti i transparentnosti projekta, kao i pridržavanju svih standarda.
Kako se sa klimatskim promenama širi rasprostranjenost peščanih mušica, tako raste i opasnost od lajšmanioze. Iako se smatra zapostavljenom tropskom bolešću, stalni godišnji porast obolelih naglašava hitnost bavljenja ovom temom. Zbog toga je SLIMOS vrlo aktivan u širenju relevantnih informacija kroz svoju mrežu i drušvene medije, koji uključuju edukativne videe i SLIMOS podkast koji se mogu naći onlajn. Osim toga, projekat SLIMOS je nedavno osnovao svoju mrežu zainteresovanih mogućih korisnika i pozvao evropske organizacije i pojedince koji žele da učestvuju u ublažavanju posledica klimatskih promena i širenja bolesti koje prenose peščane mušice, da se ujedine. Pored toga, SLIMOS sarađuje sa lokalnim zajednicama i zainteresovanim mogućim korisnicima u Portugalu, Turskoj, Italiji, Srbiji, Španiji, Izraelu, Hrvatskoj, Sloveniji i Francuskoj, u sastavljanju i testiranju planova, kao i podizanju svesti, posebno u regionima gde je širenje ovih zaraza nova pojava, pa postoji opasnost da ne budu prepoznate.
