Када размишљамо о артроподама којe преносе инфективне болести, обично помислимо на комарце, а некад и на крпеље. Међутим, треба имати у виду и трећег преносиоца који је недовољно познат, али једнако значајан: пешчане мушице.
Пешчане мушице су сићушни инсекти длакавих крила из подфамилије Флеботомина. Могу се наћи у топлим и тропским климатским условима широм света. Међутим, под утицајем климатских промена, њихова распрострањеност се значајно проширује на нова подручја у Европи. Женке пешчаних мушица су активне углавом у сумрак и хране се пре свега крвљу сисара, чиме учествују у преношењу вируса и паразита. Ови патогени изазивају болести као што су летњи менингитис и лајшманиоза, од којих оболевају људи и животиње. Светска здравствена организација (СЗО) је означила лајшманиозу као запостављену тропску болест. Ипак, годишње се појави 700.000 до милион нових случајева обољевања (СЗО, 2023.) који могу да имају тежак облик, а ако се не лече и фаталан исход. Мисија пројекта CLIMOS је да подигне свест о пешчаним мушицама, болестима које преносе и начинима на које се може спречити њихово ширење.
Са овим циљем, тим Института за медицинска истраживања Универзитета у Београду је био домаћин четвородневне Генералне скупштине (ГС) конзорцијума пројекта. Наши партнери су изнели своје резултате и запажања са места узорковања из 12 земаља, као и стратегије за њихово максимално искоришћење. Ове активности су од кључног значаја за постизање циљева попут тестирања Система раног упозоравања (СРУ) који смо развили, као и алата за надзирање.
Резултати
Узорци пешчаних мушица су, према плану, сакупљени са терена у 11 држава +1 (Португалија, Италија, Турска, Израел, Француска, Аустрија, Немачка, Чешка, Хрватска, Словенија и Шпанија), док је податке из Грчке обезбедио партнер пројекта IDAlert. Иако је идентификација сакупљених узорака у току, у неколико држава прелиминарни резултати указују на ширење појединих врста на нове територије. У неколико држава је урађена и пратећа студија серопреваленце код паса. У току је стандардизовани скрининг на патогене преношене пешчаним мушицама по процедури Екстерне провере квалитета за детекцију Лајшманије и флебовируса. Векторска способност је тестирана код три врсте пешчаних мушица: Phlebotomus perniciosus, P. tobbi и P. perfiliewi (урађено је преко 30 серија експерименталних инфекција и преко 800 дисекција и анализа женки пешчаних мушица). Потврђено је да су P. perniciosus и P. tobbi компетентни вектори за L. donovani и L. major, P. tobbi је подесан вектор за Б линију Тосканског флебовируса, а P. perfiliewi за L. tropica, док P. perniciosus не омогућава развој L. martiniquensis. У наредном периоду биће довршени експерименти са P. tobbi и P. perfiliewi, а биће испитане и друге врсте пешчаних мушица (Sergentomya minuta, недавно досељене P. mascittii и P. neglectus). Нови молекулски кандидати семиохемијских атрактаната за лепљиве траке су темељно испитани у лабораторијским и теренским условима, и у следећем кораку биће уграђени у прототип нове клопке. Развој нових саливарних антигена као маркера уједа пешчане мушице успешно напредује. У ту сврху, користе се псећи серуми из два ендемска региона у Турској за развој маркера специфичних за врсте P. papatasi и P. tobbi.
Осим тога, CLIMOS подробно сакупља климатске податке као што су температура, количине падавина и влажност земљишта као могућих узрочника развоја и ширења пешчаних мушица. Такође испитујемо дистрибуцију и ефекте патогена и болести које носе. Сакупљамо и широк дијапазон еколошких и социо-економских података. Овако обимни скупови података пролазе ригорозне провере са циљем да се осигура да информације изведене из њих буду висококвалитетне како би биле употребљиве другим пројектима и истраживачима. Припремљени скупови података са CLIMOS пројекта су спремни за анализу и моделовање, како би започела прва проба CLIMOS Система раног упозоравања (СРУ).
У свом раду, CLIMOS се ослања на партнере који су одговорни за процену и потврду резултата пројекта. Они надзиру развој технолошких компоненти (уређаја и алгоритама) и потврђују да оне раде онако како је предвиђено. Током ГС, размотрили смо и развој еколошких сензора у девет држава и услове за валидацију ААI модела који ће бити употребљени за финални СРУ. Следећи корак је распоређивање сензора у другим државама, повезивање података са CKAN и превазилажење изазова проистеклих из непостојања историјских података.
Истовремено, СLIMOS је организовао серије радионица у циљу бољег разумевања шта би могло да утиче и мотивише на усвајање СРУ за прецизније моделовање и прогнозу ризика инфекције Леишманијом. За почетак, урађена је процена различитих области као што су друштвена, економска, политичка, технолошка, правна, етичка и еколошка, како су повезане и како утичу једне на друге. С једне стране, ова процена је била од користи за идентификовање могућих сценарија како би будућност могла да изгледа. С друге стране, послужила је разумевају ко су главни актери који треба да буду укључени у развој таквих сценарија и CLIMOS СРУ.
Размотрени су и први кораци у развоју поуздане анализе позитивних и негативних друштвених последица климатских промена на здравствени систем, што ће бити од користи за утврђивање интервенција које могу да умање терет лечења у будућности. Заједно с поменутим сценаријима, допринеће оснаживању доносилаца одлука да раде ка пожељеној будућности, имајући у виду да живимо у времену брзих промена и неизвесности.
Током ГС, координациони тим је имао задовољство да угости др Луиђи Седу, спољашњег научног саветника, са Универзитета у Ланкастеру, чији су значајни увиди допринели пројекту. Представљен је напредак у реализацији Плана управљања подацима пројекта, који обухвата прикупљање, обраду, дељење, чување података и етичка питања. СLIMOS је обавестио све партнере да су сви етички захтеви испуњени и да др Жоао Лавиња, спољашњи саветник за етичка питања, прегледа извештај који је у припреми. Ови резултати сведоче о ефикасности и транспарентности пројекта, као и придржавању свих стандарда.
Како се са климатским променама шири распрострањеност пешчаних мушица, тако расте и опасност од лајшманиозе. Иако се сматра запостављеном тропском болешћу, стални годишњи пораст оболелих наглашава хитност бављења овом темом. Због тога је СLIMOS врло активан у ширењу релевантних информација кроз своју мрежу и друшвене медије, који укључују едукативне видее и СLIMOS подкаст који се могу наћи онлајн. Осим тога, пројекат СLIMOS је недавно основао своју мрежу заинтересованих могућих корисника и позвао европске организације и појединце који желе да учествују у ублажавању последица климатских промена и ширења болести које преносе пешчане мушице, да се уједине. Поред тога, СLIMOS сарађује са локалним заједницама и заинтересованим могућим корисницима у Португалу, Турској, Италији, Србији, Шпанији, Израелу, Хрватској, Словенији и Француској, у састављању и тестирању планова, као и подизању свести, посебно у регионима где је ширење ових зараза нова појава, па постоји опасност да не буду препознате.
