Развој нове терапијске стратегије за реконструкцију коштаних оштећења применом оптимизованог аутологног трансплантата добијеног РИА техником и биоматеријала за замену коштаног ткива (RIABONE)

Руководилац: др Маријета Херман, др Александра Јауковић

Сарадници на пројекту: др Тамара Кукољ, др Христина Обрадовић, Милена Живановић

Број пројекта: 01DS21004

Трајање пројекта: јул 2021-јун 2024.

Водећа институција: Универзитетска болница у Вирцбургу, Немачка

Институције учеснице: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду, Институт за ортопедију “Бањица“, Факултет ветеринарске медицине, Универзитет у Београду

Компаније учеснице: Осартис ГмбХ, Немачка; 3Д Република д.о.о. Србија

Опис пројекта:

Велика коштана оштећења представљају чест клинички проблем где је аутологно пресађивање кости тренутни терапијски златни стандард. Аутологни коштани трансплантати добијени техником Reamer-Irrigator-aspirator ® (RIA) састоје се од две фракције – чврсте фракције која се обично користи за трансплантацију и течне фракције која се најчешће одбацује као медицински отпад. Циљ овог транслационог пројекта је да допринесе дефинисању регенеративног потенцијала течне RIA фракције кроз in vitro студије секреторног и ћелијског састава, као и тестирањем стратегија предкондиционирања за побољшање регенеративног потенцијала RIA трансплантата. Такође, пројекат ће пружити доказе за нову могућност примене материјала PerOssal ® (Оsartis GmbH) у реконструкцији коштаног ткива комбиновањем са RIA-трансплантатом. Експерименти in vitro ће бити основа претклиничких и клиничких испитивања у Србији како би се оптимизовале тренутно доступне терапије. Паралелно, ‘proof-of-concept’ експерименти са 3D штампаним биоматеријалима реализоваће се у сарадњи са индустријским партнером из Србије 3D Република д.о.о.

HORIZON Оквир за поновно коришћење података учесника у клиничким испитивањима за потпуно транспарентан и етичан екосистем

Руководилац: Dr. Luca Pani

Сарадници на пројекту: др Олгица Ђурковић-Ђаковић, др Ивана Клун

Број пројекта: 101 034366

Трајање пројекта: јануар 2022-децембар 2025.

Водећа институција: Università degli Studi di Modena e Reggio Emilia (UNIMORE), Italy

Опис пројекта:

FACILITATE је пројекат изграђен на технолошкој платформи која је усредсређена на пацијенте, заснована на подацима, где динамичка сагласност омогућава враћање података клиничког испитивања учесницима у студији у складу са GDPR-ом и одобреним етичким оквиром. FACILITATE почиње пружањем јасних правила у поузданом етичком, законском и регулаторном екосистему пре него што ангажује пацијенте као генераторе података. Ово избегава тренутну ситуацију у којој су клинички подаци раздвојени у одвојеним репозиторијумима без икакве могућности да се користе изван своје првобитне једностране намене. FACILITATE ће обезбедити технолошка решења за усаглашавање са GDPR-ом у медицинским истраживањима тако што ће се надовезати на спремност овлашћених заинтересованих страна да деле и поново користе своје податке. Конзорцијум FACILITATE је конституисан коришћењем широког спектра капацитета да се ухвати у коштац са амбициозним изазовима везаним за будућа клиничка испитивања, као што су превентивна, дугорочна испитивања и испитивања доказа о реалном окружењу (RWE). Конзорцијум користи иновативан приступ враћању података учесницима студије тако што их пита шта треба да се примени да би се осећали у сигурном окружењу. Ово захтева од свих учесника Конзорцијума да искористе своје постојеће мреже како би окупили заинтересоване стране на свим нивоима у ланцу доношења одлука, укључујући пацијенте, здравствене раднике, дизајнере софтвера, процесоре и контролоре репозиторија клиничких испитивања, етичаре, адвокате и друге регулаторе. Након добијања динамичке сагласности о преносивости података, FACILITATE ће их поново користити и упоредити са онима који се налазе у другим репозиторијумима, укључујући RWE податке снимљене на више начина и уређаја. FACILITATE ће трајати 4 године и учествоваће у просечном пилот-истраживању о откупима истраживачким подацима Horizon 2020. Његова стратегија представља јединствену и иновативну прилику за боље разумевање одговорних развоја и регулације лекова за различите клиничке аспекте болести, као и бољу евалуацију ефикасности производа у здравственом систему.

Повезаност серопреваленције и присуство паразита Toxoplasma gondii у месу најважнијих врста стоке

Руководилац: Dr. Joke van der Giessen

Сарадници на пројекту: др Олгица Ђурковић-Ђаковић, др Ивана Клун, др Александра Николић, др Бранко Бобић, др Александра Узелац, др Ирена Рајнпрехт

Број пројекта: GP EFSA/BIOHAZ/2013/01

Трајање пројекта: новембар 2013-новембар 2015.

Водећа институција: National Institute for Public Health and the Environment (RIVM), The Netherlands

Опис пројекта:

Општи циљ пројекта био је да се добију информације и прошире сазнања о присуству и вијабилности циста T. gondii у месу и другим јестивим ткивима код најважнијих врста домаћих животиња које се гаје ради меса, и испита евентуална корелација са серопреваленцом T. gondii код тих врста, и то путем опсежне претраге литературе и прегледа доступних података о овој теми, као и извођењем експерименталних студија како би се проценио степен слагања између метода директне детекције (детекција антитела) и метода директне детекције (биолошки оглед) инфективних циста у месу и другим јестивим ткивима код животиња за производњу меса у ЕУ.

Паразити коза: од знања до контроле

Руководилац: Dr. Smaragda Sotiraki

Сарадници на пројекту: др Олгица Ђурковић-Ђаковић, др Ивана Клун, др Тијана Штајнер, др Витомир Ђокић

Број пројекта: FA 0805

Трајање пројекта: април 2009-јануар 2014.

Водећа институција: NAGREF Veterinary Research Institute, NAGREF Campus, Thermi 57001, Thessaloniki, Greece

Опис пројекта:

Главни циљ акције био је да унапреди наше знање о различитим аспектима паразитских обољења коза и здравствене заштите животиња ради бољег разумевања различитих чинилаца који објашњавају специфичност интеракције коза–паразит, као и да се развију одрживе стратегије за контролу паразитских болести коза.

Тип пројекта:

COST акције

Епидемиолошки модели ризика за векторски преносиве заразне болести: Студија случаја болести преносивих комарцима и крпељима у различитим условима станишта, окружења и климатских услова

Руководилац: проф. др Душко Ћировић, Тицани Паоло

Сарадници на пројекту: др Снежана Томановић, др Дарко Михаљица

Број пројекта:

Трајање пројекта: 2013-2015.

Водећа институција: Биолошки факултет, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Основни циљ пројекта је да се провери да ли, и у којој мери, антропски утицај и климатске промене утичу на ризик од болести преношеним векторима. Пројекат има за циљ развој епидемиолошког модела у коме је окружење моделовано и по италијанским и по српским карактеристикама, дивља животиња домаћин је црвена лисица, а патогени изазивају векторске болести. Обухваћене болести преносе комарци (Дирофилариа иммитис), крпељи (Бабесиа сп. Ехрлицхиа сп., Анапласма пхагоцитопхилум) и пешчане мушице (Леисхманиа инфантум). Патогени који ће се проучавати су одабрани јер се веома разликују са филогенетског и биолошког становишта и по својим еколошким потребама. На овај начин ће бити могуће проверити велики број механизама преко којих промене животне средине могу утицати на ширење патогена.

Значај дивљих канида као домаћина и резервоара за крпеље и узрочнике болести које преносе крпељи у Аустрији и Србији

Руководилац: др Снежана Томановић, др Георг Душер

Сарадници на пројекту: др Дарко Михаљица, др Ратко Сукара

Број пројекта:

Трајање пројекта: 2016-2017.

Водећа институција: Институт за медицинка истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Идентификација крпеља и болести које преносе крпељи је све већи проблем посљедњих деценија и поклапа се са повећањем антропогеног утицаја на биотичке и абиотичке компоненте екосистема. Као резултат директног и индиректног антропогеног утицаја, омогућена је миграција ових патогена на нова подручја. Дивље каниде су важни домаћини иксодидних крпеља и недавно су препознати као потенцијални резервоари неколико зоонозних патогена које преносе крпељи. Врсте као што су лисица (Вулпес вулпес) и златни шакал (Цанис ауреус) такође представљају важан извор инфекције за домаће животиње и људе, углавном због њихове близине насељима и честе изложености различитим врстама вектора. Тренутно , ове популације и даље брзо расту у урбаним подручјима и шире се према средњој и источној Европи повећавајући ризик од изложености људи и животиња патогенима. Међутим , многи аспекти епидемиологије болести које преносе крпељи код дивљих канида, као што су распон домаћина, распон крпеља и њихова географска дистрибуција, још увијек су слабо истражени.

Преглед мера превенције и процена оптерећења токсоплазмозом код трансплантираних пацијената у европским земљама

Води : др Florence ROBERT-GANGNEUX,

Сарадници на пројекту:

Др сци Олгица Ђурковић Ђаковић, Др Тијана Штајнер

Број пројекта: grant (P307-09) from ESCMID

Трајање пројекта: 2014 – 2016.

Водећа институција: Универзитет у Рену, CHU Rennes, Француска

Опис пројекта:

Број трансплантације се повећава, што доводи до све већег броја пацијената под ризиком од токсоплазмозе. Анализирани су пракса превенције токсоплазмозе, преваленца и исходе за пацијенте са трансплантацијом хематопоетских матичних ћелија (HSCT) и трансплантацијом солидних органа (SOТ; срце, бубрег или јетра) у Европи. Прикуплјени су електронски подаци о трансплантираној популацији и смернице/прописи за превенцију и клинички подаци о случајевима токсоплазмозе дијагностикованим током 2010–2014. Серолошки претрансплантацијски скрининг давалаца алохематопоетских матичних ћелија обављен је у 80% земаља, скрининг донора органа у 100%. Примаоци су систематски прегледани у 6 земаља. Циљана хемопрофилакса против токсоплазме била је хетерогена. Забележено је укупно 87 случајева токсоплазмозе (58 ало-ХСЦТ, 29 SOT). Шестомесечна стопа преживљавања била је нижа међу серопозитивним примаоцима на токсоплазму и међу примаоцима алохематопоетских матичних ћелија и јетре. Хемопрофилакса је побољшала исходе за примаоце SOТ. Токсоплазмоза је и даље повезана са високим стопама смртности међу примаоцима трансплантације. Хитно су потребне смернице за стандардизацију профилактичких режима и оптимизацију управљања пацијентима.

Профил масних киселина и садржај транс масних киселина у базама података о саставу намирница у традиционалној храни као смерница ка здравијем избору хране нашег становништва (ТРАДИФА)

Руководилац: др Данијела Ристић-Медић

Сарадници на пројекту: др Сњежана Петровић, др Александра Арсић, др Марија Такић, др Весна Вучић, др Милица Зековић, др Мирјана Гуриновић

Број пројекта: 451-03- 3095/2014-09/56

Трајање пројекта: јануар 2014-децембар 2015.

Водећа институција: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Пројекат се фокусирао на садржај транс масних киселина (ТМК) и њихов дијететски унос, посебно у традиционалној храни у Србији и Словенији. Пројекат је примарно реализован у циљу промоције свеопштег здравља, јер постоје убедљиви подаци да је унос ТМК повезан са повећаним ризиком од кардиоваскуларних болети. Тимски рад, тренинг и међусобне посете допринеле су повезивање младих научника у циљу трансфера знања. Одређивање ТМК аналитичким методама, стандардизација величине порција и примена софтвера допринела је хармонизацији процене диетарног уноса у обе земље. Издвајање намирница и сложених јела са већим садржајем ТМК, давање препорука и стална медијска едукцаија могу имати повољан здравствени ефекат у нашим популацијама становништва. У том циљу у Дому народне скупштине Србије у округлом столу који смо организовали заједно са одбором за заштиту животне средине поред наших предавча одржао је предавање и највећи експерт за ТМК Проф. Стеен Стендер. Резултати пројекта објављени су у међународном часопису дои:10.21101/цејпх.a5928 и презентовани на међународним скуповима.
This site is registered on wpml.org as a development site.