Употреба матичних/стромалних ћелија добијених из масног ткива као аутологног извора различитих диференцираних ћелија има велики потенцијал примене у регенеративној медицини. У фокусу овог пројекта било је дефинисање ефикасних метода екстракције мултипотентних матичних ћелија масног ткива, њихове експанзије и диференцијације еx виво, уз паралелно испитивање утицаја криопрезервације на преживљавање и пролиферацију ових ћелија. Поред тога, карактеристике матичних ћелија масног ткива умножених еx виво поређене су у различитим модел системима ћелијских култура, укључујући култивацију у биорекаторским системима и 3D културама на носачима од биоматеријала. Такође је један од важних циљева пројекта подразумевао анализе утицаја матичних ћелија масног ткива током дуготрајне експанзије у култури на пролиферацију различитих туморских ћелијских линија како би се боље дефинисала безбедности њихове примене.

Мезенхимске стромалне/матичне ћелије (ММЋ) масног ткива имају важну улогу у туморској микросредини дојке, али је молекуларна основа њиховог учешћа у регулацији развоја и прогресије тумора недовољно изучена. Познато је да перзистентна инфламација и хипоксија у туморском ткиву доприносе развоју матичних ћелија канцера и прогресији тумора, као и да транскрипциони фактори НФ-κБ и ХИФ-1 имају удружено деловање током прогресије тумора. У циљу дефинисања нових потенцијалних мета за развој анти-туморских терапијских стратегија у склопу овог пројекта испитивани су молекуларни механизми деловања ММЋ масног ткива на особине матичности ћелија тумора дојке са посебним фокусом на учешће ИЛ-6/НФ-κБ /ХИФ-1 сигнализације. У те сврхе анализиран је утицај ММЋ масног ткива или њихових продукованих фактора на способност формирања мамосфера, експресију маркера плурипотентности, ћелијски циклус/утишаност и модификацију активације НФ-κБ и/или ХИФ-1 на моделу МДА-МБ-231 ћелијске линије тумора дојке.

Велика коштана оштећења представљају чест клинички проблем где је аутологно пресађивање кости тренутни терапијски златни стандард. Аутологни коштани трансплантати добијени техником Реамер-Ирригатор-Аспиратор ® (РИА) омогућују добијање две фракције – чврсте фракције која се обично користи за трансплантацију и течне фракције која се најчешће одбацује као медицински отпад. Циљ овог транслационог пројекта је да допринесе дефинисању регенеративног потенцијала течне РИА фракције кроз ин витро студије секреторног и ћелијског састава, као и тестирањем стратегија предкондиционирања за побољшање регенеративног потенцијала РИА трансплантата. Такође , пројекат ће пружити доказе за нову могућност примене материјала ПерОссал ® (Осартис ГмбХ) у реконструкцији коштаног ткива комбиновањем са РИА-трансплантатом. Експерименти ин витро ће бити основа претклиничких и клиничких испитивања у Србији како би се оптимизовале тренутно доступне терапије. Паралелно , ‘прооф-оф-цонцепт’ експерименти са 3D штампаним биоматеријалима реализоваће се у сарадњи са индустријским партнером из Србије 3D Република д.о.о.

ФАЦИЛИТАТЕ је пројекат изграђен на технолошкој платформи која је усредсређена на пацијенте, заснована на подацима, где динамичка сагласност омогућава враћање података клиничког испитивања учесницима у студији у складу са ГДПР-ом и одобреним етичким оквиром. ФАЦИЛИТАТЕ почиње пружањем јасних правила у поузданом етичком, законском и регулаторном екосистему пре него што ангажује пацијенте као генераторе података. Ово избегава тренутну ситуацију у којој су клинички подаци раздвојени у одвојеним репозиторијумима без икакве могућности да се користе изван своје првобитне једностране намене. ФАЦИЛИТАТЕ ће обезбедити технолошка решења за усаглашавање са ГДПР-ом у медицинским истраживањима тако што ће се надовезати на спремност овлашћених заинтересованих страна да деле и поново користе своје податке. Конзорцијум ФАЦИЛИТАТЕ је конституисан коришћењем широког спектра капацитета да се ухвати у коштац са амбициозним изазовима везаним за будућа клиничка испитивања, као што су превентивна, дугорочна испитивања и испитивања доказа у реалном окружењу (РWЕ). Конзорцијум користи иновативан приступ враћању података учесницима студије тако што их пита шта треба да се примени да би се осећали у сигурном окружењу. Ово захтева од свих учесника Конзорцијума да искористе своје постојеће мреже како би окупили заинтересоване стране на свим нивоима у ланцу доношења одлука, укључујући пацијенте, здравствене раднике, дизајнере софтвера, процесоре и контролоре репозиторија клиничких испитивања, етичаре, адвокате и друге активне регулаторе. Након добијања динамичке сагласности о преносивости података, ФАЦИЛИТАТЕ ће их поново користити и упоредити са онима који се налазе у другим репозиторијумима, укључујући РWЕ податке снимљене на више начина и уређаја. ФАЦИЛИТАТЕ ће трајати 4 године и учествоваће у проширеном пилот истраживању о отвореним истраживачким подацима Хоризонта 2020. Његова стратегија представља јединствену и иновативну прилику за боље разумевање одговорних за развој и регулацију лекова за различите клиничке аспекте болести, као и бољу евалуацију ефикасности производа у здравственом систему.

Олгица Ђурковић-Ђаковић, Ивана Клун, Александра Николић, Бранко Бобић, Александра Узелац, Ирена Рајнпрехт

Општи циљ пројекта био је да се добију информације и прошире сазнања о присуству (и вијабилности) циста Т. гондии у месу и другим јестивим ткивима код најважнијих врста домаћих животиња које се гаји ради меса, и испита евентуална корелација са серопреваленцом Т. гондии код тих врста, и то путем опсежне претраге литературе и прегледа доступних података о овој теми, као и извођењем експерименталних студија како би се проценио степен слагања између метода индиректне детекције (детекција антитела) и метода директне детекције (биолошки оглед) инфективних циста у месу и другим јестивим ткивима код животиња за производњу меса у ЕУ.

Основни циљ пројекта је да се провери да ли, и у којој мери, антропски утицај и климатске промене утичу на ризик од болести преношеним векторима. Пројекат има за циљ развој епидемиолошког модела у коме је окружење моделовано и по италијанским и по српским карактеристикама, дивља животиња домаћин је црвена лисица, а патогени изазивају векторске болести. Обухваћене болести преносе комарци (Дирофилариа иммитис), крпељи (Бабесиа сп. Ехрлицхиа сп., Анапласма пхагоцитопхилум) и пешчане мушице (Леисхманиа инфантум). Патогени који ће се проучавати су одабрани јер се веома разликују са филогенетског и биолошког становишта и по својим еколошким потребама. На овај начин ће бити могуће проверити велики број механизама преко којих промене животне средине могу утицати на ширење патогена.

Идентификација крпеља и болести које преносе крпељи је све већи проблем посљедњих деценија и поклапа се са повећањем антропогеног утицаја на биотичке и абиотичке компоненте екосистема. Као резултат директног и индиректног антропогеног утицаја, омогућена је миграција ових патогена на нова подручја. Дивље каниде су важни домаћини иксодидних крпеља и недавно су препознати као потенцијални резервоари неколико зоонозних патогена које преносе крпељи. Врсте као што су лисица (Вулпес вулпес) и златни шакал (Цанис ауреус) такође представљају важан извор инфекције за домаће животиње и људе, углавном због њихове близине насељима и честе изложености различитим врстама вектора. Тренутно , ове популације и даље брзо расту у урбаним подручјима и шире се према средњој и источној Европи повећавајући ризик од изложености људи и животиња патогенима. Међутим , многи аспекти епидемиологије болести које преносе крпељи код дивљих канида, као што су распон домаћина, распон крпеља и њихова географска дистрибуција, још увијек су слабо истражени.

са српске стране: Др Олгица Ђурковић-Ђаковић, са француске стране: Проф. Флоренце Роберт-Гангнеуx

др Тијана Штајнер, др Јелена Србљановић, Неда Бауман, Александра Узелац

Дијагностика и мониторинг реактивиране токсоплазмозе (РТ) код прималаца ХСЦТ уведени су у трансплантационе протоколе у Србији 2013. године као резултат сарадње Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије “Др Вукан Чупић’’ и НРЛ за токсоплазмозу Института за медицинска истраживања. Постојећи приступ спасава животе, али је скуп, а резултате ПЦР је некада тешко интерпретирати јер се циркулишућа ДНК може детектовати и у одсуству клиничке инфекције. Такође, и перформансе qПЦР теста могу варирати у односу на техничке услове, разлике у ХСЦТ протоколима, тип алографта као и особености пацијената (врста хематолошког малигнитета). Отуда је циљ предложеног пројекта да се, након стандардизације и хармонизације qПЦР протокола у лабораторијама оба партнера, преиспита постојећи приступ и идентификују подгрупе пацијената (тип основне болести, врста профилаксе) под посебним ризиком од РТ које би имале највећу корист од систематског qПЦР мониторинга. Крајњи исход би био ефикасан а по цени прихватљив програм превенције токсоплазмозе након ХСЦТ.