Идентификација крпеља и болести које преносе крпељи је све већи проблем посљедњих деценија и поклапа се са повећањем антропогеног утицаја на биотичке и абиотичке компоненте екосистема. Као резултат директног и индиректног антропогеног утицаја, омогућена је миграција ових патогена на нова подручја. Дивље каниде су важни домаћини иксодидних крпеља и недавно су препознати као потенцијални резервоари неколико зоонозних патогена које преносе крпељи. Врсте као што су лисица (Вулпес вулпес) и златни шакал (Цанис ауреус) такође представљају важан извор инфекције за домаће животиње и људе, углавном због њихове близине насељима и честе изложености различитим врстама вектора. Тренутно , ове популације и даље брзо расту у урбаним подручјима и шире се према средњој и источној Европи повећавајући ризик од изложености људи и животиња патогенима. Међутим , многи аспекти епидемиологије болести које преносе крпељи код дивљих канида, као што су распон домаћина, распон крпеља и њихова географска дистрибуција, још увијек су слабо истражени.