Rukovodilac: dr Olgica Đurković-Đaković
Saradnici na projektu: dr Aleksandra Nikolić, dr Branko Bobić, dr Tijana Štajner, dr Ivana Klun, dr Jelena Srbljanović, dr Vitomir Đokić, dr Vladimir Ivović, dr Marija Vujanić, dr Ksenija Slavić, dr Irena Rajnpreht, dr Aleksandra Uzelac, Vladimir Ćirković, Milena Stupić, dr Neda Bauman, Olivera Liješkić
Broj projekta: III 41019
Trajanje projekta: 2011-2019.
Vodeća institucija: Institut za medicinska istraživanja Univerzitet u Beogradu
Institucije učesnice: Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu, Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Opis projekta:
Cilj ovog multidisciplinarnog projekta koji integriše bazična, primenjena i razvojna istraživanja infekcija izazvanih vodećim apikompleksnim patogenima jeste unapređenje kontrole toksoplazmoze i malarije, i to unapređenjem terapijskih opcija kao i razvojem strategija za prevenciju infekcije, čime će doprineti unapređenju kontrole kako na kliničkom nivou tako i na nivou javnog zdravlja. Mobilizacijom kritične mase ljudskih (17 doktora nauka, uključujući dvoje inostranih naučnika vodećih u svojim oblastima ekspertize, i 7 doktoranata) materijalnih resursa (8 akademskih institucija) teme je projektu na raspolaganju značajna oprema nabavljena uglavnom u poslednjih nekoliko godina, a projekat će biti ojačan spajanjem obima istraživanja čiji očekivani rezultati brojni i raznoliki obuhvataju raspon od akademskih (naučni radovi i doktorske teze), rezultata direktno primenljivih u kliničkoj i oblasti javnog zdravlja, do potencijala za razvoj novih lekova. Naučni značaj planiranih rezultata je u doprinosu poznavanju patogeneze malarije i toksoplazmoze. Bazična istraživanja metaboličkih procesa i transportnih molekula uključenih u ove doprineće razumevanju kompleksnog odnosa koji se uspostavlja između parazita i domaćina, i ukazuju na potencijalna mesta delovanja budućih lekova. Razvoj novih transgenih linija kao i njihova karakterizacija uvećaće arsenal oruđa raspoloživ za identifikaciju daljih terapeutika. Sinteza novih aktivnih supstanci i eventualna identifikacija onih sa aktivnošću protiv P. falciparum i T. gondii predstavljaće polje prostor repertoaru hemioterapeutika, uz ogroman razvojni potencijal. Primenjena istraživanja imaju neposredan klinički značaj. Uvođenje novih dijagnostičkih metoda kao što je molekularna dijagnostika malarije predstavljaće doprinos kliničkom zbrinjavanju ovih bolesnika u Srbiji. Takođe, u istom smislu će korisno poznavanje genetičke varijabilnosti sojeva T. gondii i P. falciparum koji se izoluju u Srbiji jer će doprineti lečenju adekvatnijim izborom lekova, ali će imati i širi značaj jer doprinose poznavanju molekularne mape ovih organizama na nivou regiona, Evrope i sveta. Na kraju, na osnovu poznavanja epidemioloških parametara toksoplazmoze u Srbiji, uključujući lokalne faktore rizika, i uvida u incidencu KT u Srbiji, kao rezultat projekta biće izrađena strategija nacionalnog programa prevencije KT kao i Vodič dobre prakse za klinički menadžment toksoplazmoze, koji predstavljaju direktne razvojne rezultate u oblasti javnog zdravlja. Dobijeni epizootiološki podaci ukazaće na puteve redukcije animalnih rezervoara toksoplazmoze. Uz pomoćno, očekuje rezultate projekta čini sedam planiranih doktorskih disertacija, čiji broj ukazuje na veličinu obima istraživanja, kao i na ulogu koju podnosilac prijave i ceo istraživački tim projekta imaju u obrazovanju mladih istraživača.
