Руководилац: др Олгица Ђурковић-Ђаковић
Сарадници на пројекту: др Александра Николић, др Бранко Бобић, др Тијана Штајнер, др Ивана Клун, др Јелена Србљановић, др Витомир Ђокић, др Владимир Ивовић, др Марија Вујанић, др Ксенија Славић, др Ирена Рајнпрехт, др Александра Узелац, Владимир Ћирковић, Милена Ступић, др Неда Бауман, Оливера Лијешкић
Број пројекта: III 41019
Трајање пројекта: 2011-2019.
Водећа институција: Институт за медицинска истраживања Универзитет у Београду
Институције учеснице: Институт за хемију, технологију и металургију, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Универзитет у Београду, Медицински факултет, Универзитет у Новом Саду, Факултет ветеринарске медицине, Универзитет у Београду, Хемијски факултет, Универзитет у Београду
Опис пројекта:
Циљ овог мултидисциплинарног пројекта који интегрише базична, примењена и развојна истраживања инфекција изазваних водећим апикомплексним патогенима јесте унапређење контроле токсоплазмозе и маларије, и то унапређењем терапијских опција као и развојем стратегија за превенцију инфекције, чиме ће допринети унапређењу контроле како на клиничком нивоу тако и на нивоу јавног здравља. Мобилизацијом критичне масе људских (17 доктора наука, укључујући двоје иностраних научника водећих у својим областима експертизе, и 7 доктораната) материјалних ресурса (8 академских институција) теме је пројекту на располагању значајна опрема набављена углавном у последњих неколико година, а пројекат ће бити ојачан спајањем обима истраживања чији очекивани резултати бројни и разнолики обухватају распон од академских (научни радови и докторске тезе), резултата директно применљивих у клиничкој и области јавног здравља, до потенцијала за развој нових лекова. Научни значај планираних резултата је у доприносу познавању патогенезе маларије и токсоплазмозе. Базична истраживања метаболичких процеса и транспортних молекула укључених у ове допринеће разумевању комплексног односа који се успоставља између паразита и домаћина, и указују на потенцијална места деловања будућих лекова. Развој нових трансгених линија као и њихова карактеризација увећаће арсенал оруђа расположив за идентификацију даљих терапеутика. Синтеза нових активних супстанци и евентуална идентификација оних са активношћу против P. falciparum и T. gondii представљаће поље простор репертоару хемиотерапеутика, уз огроман развојни потенцијал. Примењена истраживања имају непосредан клинички значај. Увођење нових дијагностичких метода као што је молекуларна дијагностика маларије представљаће допринос клиничком збрињавању ових болесника у Србији. Такође, у истом смислу ће корисно познавање генетичке варијабилности сојева T. gondii и P. falciparum који се изолују у Србији јер ће допринети лечењу адекватнијим избором лекова, али ће имати и шири значај јер доприносе познавању молекуларне мапе ових организама на нивоу региона, Европе и света. На крају, на основу познавања епидемиолошких параметара токсоплазмозе у Србији, укључујући локалне факторе ризика, и увида у инциденцу KT у Србији, као резултат пројекта биће израђена стратегија националног програма превенције KT као и Vodič dobre prakse за клинички менаџмент токсоплазмозе, који представљају директне развојне резултате у области јавног здравља. Добијени епизоотиолошки подаци указаће на путеве редукције анималних резервоара токсоплазмозе. Уз помоћно, очекује резултате пројекта чини седам планираних докторских дисертација, чији број указује на величину обима истраживања, као и на улогу коју подносилац пријаве и цео истраживачки тим пројекта имају у образовању младих истраживача.
