Rukovodilac: dr Tamara Kukolj

Saradnici na projektu: dr Jasmina Lazarević, dr Uroš Ralević, dr Nenad Lazarević (Institut za fiziku, Univerzitet u Beogradu)

Broj projekta: „Pokreni se za nauku 2019/2020.“, finansiran od strane kompanije Filip Moris

Vodeća institucija: Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu

Opis projekta:

Analiza karakteristika mezenhimskih matičnih ćelija (MMĆ) na nivou pojedinačnih ćelija primenom Raman spektroskopije sa ciljem razvoja Raman spektroskopije kao brze, jednostavne i nedestruktivne Single Cell metode za procenu regenerativnog potencijala MMĆ. Većina biohemijskih promena, izazvanih fiziološkim ili patološkim promenama, uočavaju se u Ramanovom spektru pod odgovarajućim uslovima, kao promena intenziteta i/ili položaja Raman moda. Stoga će se ispitivati se odlike MMć poreklom iz različitih tkiva i donora, kao i promene karakteristika povezanih sa starošću u populacijama MMĆ. Pratiće se promene Ramanovog spektra koje nastaju usled replikativnog uzrasta, odnosno produžene kultivacije in vitro, kao i promene u spektru izazvane određenim farmakološkim supstancama koje se koriste u terapiji različitih bolesti, koji ubrzavaju proces starenja. Na osnovu dobijenih rezultata utvrdiće se korelacija između vibracionog spektra i regenerativnog potencijala primarnih MMĆ, što će omogućiti uspostavljanje Ramanove spektroskopije kao brze, jednostavne i neinvazivne metode za kvalitativnu analizu regenerativnog potencijala određenu populaciju MMĆ. Ovaj projekat će doprineti detaljnoj karakterizaciji MMĆ, kako bi se značajno ubrzala i olakšala njihovu dalja primena u ćelijskoj terapiji i tkivnom inženjerstvu.

Rukovodilac: dr Tijana Štajner

Saradnici na projektu: dr Jelena Srbljanović, dr Branko Bobić, dr Vladimir Dobrić, dr Anđelija Ilić, dr Dragana Vujić, Đorđe Zlatković, Olivera Liješkić, Jelena Trajković

Broj projekta: 7328

Trajanje projekta: 2023-2026.

Vodeća institucija: Institut za medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu

Institucije učesnice: Farmaceutski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Institut za fiziku, Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Opis projekta:

Toxoplasma gondii, izazivač toksoplazmoze, je parazitska protozoa kojom je inficirana gotovo trećina globalne populacije. U slučajevima duboke prolongirane imunosupresije, kod hronično inficiranih osoba dolazi do reaktivacije infekcije koja može ugroziti život. Reaktivirana toksoplazmoza (RT) je posebno razorna komplikacija kod primalaca alogenih matičnih ćelija hematopoeze, koji predstavljaju najbrže rastuću populaciju imunosuprimiranih pacijenata u Evropi. Uprkos tome, još uvek ne postoje smernice za dijagnostiku i lečenje RT. Štaviše, ograničene terapijske opcije za RT nisu samo neadekvatne za primaoce alogenih matičnih ćelija hematopoeze zbog izražene mijelotoksičnosti, već i neefikasne jer deluju samo na cirkulišuće parazite.

Glavni cilj projekta ToxoRETREAT je rešavanje problema RT u populaciji primalaca alogenih matičnih ćelija hematopoeze primenom multidisciplinarnog pristupa (medicina, farmaceutska analiza i hemijska industrija, farmaceutska analiza, hemijska industrija) unapređenjem efikasnosti i redukovanjem neželjenih dejstava, te formulisanje racionalnih smernica za dijagnostiku i lečenje RT. Naime, molekularni monitoring RT, izolacija i karakterizacija sojeva T. gondii, identifikacija faktora rizika i procena efikasnosti standardnih opcija lečenja, rezultiraće formulisanjem nacionalnih smernica za dijagnostiku i lečenje toksoplazmoze kod alogenih primalaca matičnih ćelija hematopoeze. Aktivnost novosintetisanih i modifikovanih derivata akridina i kridona biće ispitivana kako in vitro, tako i in vivo eksperimentalnim modelima RT. Sojevi T. gondii biće izolovani iz pacijenata sa dijagnozom RT. Naše istraživanje će identifikovati najmanje jednog kandidata za lek za RT sa smanjenom toksičnošću i povećanom ukupnom efikasnošću na tahizoite i bradizoite T. gondii, u poređenju sa standardnom terapijom. Očekujemo da rezultati našeg projekta pobude interesovanje farmaceutske industrije da se angažuje u razvoju novih lekova za lečenje toksoplazmoze. Održivom transferu znanja stečenog kroz kompjuterski eksperiment doprineće primena besplatno dostupnog ImageJ softvera za unapređenje automatizovanog ocenjivanja rezultata eksperimenata.

Rukovodilac: dr Hristina Obradović

Saradnici na projektu: dr Ivana Okić Đorđević, dr Sanja Momčilović, dr Ivana Gazikalović (IC Tehnološko-Metalurški fakultet), dr Nikola Jeftić (Institut za onkologiju i radiologiju Srbije), Dragana Aleksandrović

Broj projekta: 11073

Trajanje projekta: 2024-2026.

Vodeća institucija: Institut za medicinska istraživanja, Univerztet u Beogradu

Institucije učesnice: Inovacioni centar Tehnološko-metalurškog fakulteta, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije

Opis projekta:

Postojeće tehnike rekonstrukcije dojke nakon mastektomije, uprkos njihovoj bezbednosti i izvodljivosti za pacijente, nose rizik od potencijalnih komplikacija i ne menjaju značajno verovatnoću pojave recidiva bolesti u poređenju sa samo mastektomijom. Stoga se ovi faktori moraju uzeti u obzir kada se procenjuju dostupne opcije rekonstrukcije dojke nakon mastektomije. Oblast tkivnog inženjeringa intenzivno raste i prvenstveno se fokusira na izradu različitih nosača koji deluju kao šabloni za regeneraciju tkiva. Amnionska membrana (AM) placente se skoro čitav vek, koristi u regeneraciji kože i rožnjače, a brojne studije su pokazale njena antitumorska, antifibrotička, antiinflamatorna i imunomodulatorna svojstva. AmnioPrintCare ima za cilj da razvije biomaterijal za nosače koristeći homogenat humane AM koji će sačuvati i pokazati svoje regenerativne i antitumorske efekte tokom dužeg perioda primene. Uspostavljanjem naprednih tehnika 3D bioprintinga za izradu nosača, AmnioPrintCare će omogućiti pristupačnije i personalizovanije prakse regenerativne medicine u rekonstrukciji dojke. Da bismo to postigli, koristeći različite tehnološke metode i napredni 3D softver i bioprinter, uspostavićemo 3D štampani bionosač baziran na hAM. Takođe, potvrdićemo njegovu biokompatibilnost sa ćelijama niše tkiva dojke i regenerativni potencijal in vitro vezan za adipogenezu i angiogenezu zajedno sa antitumorskim dejstvom prema ćelijskim linijama raka dojke. Dalje ćemo proceniti njegov regenerativni i antitumorski efekat nakon transplantacije kod miševa. Ovaj interdisciplinarni projekat doneće napredak u biotehnologiji koji će dovesti do poboljšanja u biomedicini i obezbediti osnovu za bolju zdravstvenu zaštitu i stopu preživljavanja pacijenata, novine u medicinskom i biotehnološkom obrazovanju, kao i unapređenje biotehnološke industrije u Srbiji jer bi mogla da patentira novi “bioink“ za komercijalno dostupne bioštampače.