Forum povodom Dana Instituta za medicinska istraživanja

dipl. inž.

Prof. dr Sanja Vraneš

Sanja Vraneš je diplomirala, magistrirala i doktorirala na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Po diplomiranju, se zaposlila u Institutu “Mihajlo Pupin”, gde je devet godina bila Generalni direktor Instituta. Pre toga je deset godina bila Naučni direktor Instituta. Bila je i redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Trenutno je angažovana kao ekspert Evropske komisije i Nacionalni institucionalni konsultant sedam instituta u tranziciji. Bila je član Nacionalnog saveta za nauku u 2 mandata (10 godina). Redovni je član Akademije inženjerskih nauka Srbije. Učestvovala je na 46 evropskih istraživačkih projekata i objavila preko 250 radova. Govori pet jezika.

Dr Marija Gnjatović

Dr Marija Gnjatović je naučnica i stručnjakinja sa bogatim iskustvom u oblastima biotehnologije, imunologije i razvoja dijagnostičkih i terapeutskih rešenja. Kroz višegodišnji rad u naučnoistraživačkom, institucionalnom i inovacionom okruženju, ostvarila je značajne rezultate u unapređenju primene nauke u praksi. Od 2025. godine obavlja funkciju državne sekretarke u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, gde doprinosi oblikovanju politike usmerene ka jačanju domaćih istraživačkih i inovacionih potencijala.

Rođena 1983. godine u Smederevu, dr Marija Gnjatović je osnovne akademske studije završila na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija. Doktorsku disertaciju iz oblasti biotehničkih nauka odbranila je 2018. godine na istom fakultetu.

Do preuzimanja javne funkcije, bila je direktorka Instituta za primenu nuklearne energije – INEP (2022–2025), gde je predvodila institucionalnu transformaciju kroz ,,SAIGE” program Svetske banke, i pozicionirala INEP kao ključnog aktera u nacionalnoj BIO4 inicijativi, sa ciljem razvoja bioekonomije i translacione medicine u Srbiji. Kao naučnica i lider, afirmisala je koncept transfera znanja i tehnologije iz laboratorije ka industriji i zdravstvenom sistemu.

Tokom pandemije COVID-19 rukovodila je razvojem registrovanih ,,Elisa” testova u Srbiji i vodila ključne seroprevalencijske i epidemiološke studije u saradnji sa domaćim i međunarodnim institucijama – uključujući UNDP, WHO i USAID. Dr Gnjatović je pionir u razvoju rekombinantnih monoklonskih antitela u Srbiji, kao osnove za savremene dijagnostičke testove i tretmane.

U oblasti inovacija, ostvarila je izuzetne rezultate – autor je brojnih primenjenih tehničkih rešenja i patenata, uključujući međunarodnu prijavu za detekciju ptičjeg bornavirusa. Kao glavni inventor na više od deset komercijalizovanih inovacija, dobitnica je Nacionalne nagrade za najbolju tehnološku inovaciju (2019). Jedan je od osnivača prve Kancelarije za transfer tehnologije pri INEP-u. Godine 2023. osnovala je startap kompaniju Immunora d.o.o., koja razvija platformu za detekciju antigen-specifičnog ćelijskog odgovora u uzorcima seruma ispitanika, doprinoseći direktnoj primeni naučnih rezultata u zdravstvenoj dijagnostici.

U svom javnom delovanju, dr Gnjatović je bila član Upravnog odbora Fonda za inovacionu delatnost (od 2020, u dva mandata), kao i Saveta Fakulteta za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu. Aktivna je članica više stručnih udruženja, uključujući Biohemijsko društvo Srbije, Društvo parazitologa i Srpsko hemijsko društvo.

Kao državna sekretarka, dr Marija Gnjatović donosi jedinstvenu kombinaciju naučne stručnosti, iskustva u upravljanju inovacijama i strateške vizije. Njena misija je da doprinese razvoju modernog, otvorenog i konkurentnog naučno-inovacionog sistema Republike Srbije, sa snažnim osloncem na primenjena istraživanja, povezivanje nauke i privrede i međunarodnu saradnju.

Mirjana Mihailović

Mirjana Mihailović je diplomirala 1996. godine, magistarski rad odbranila 1998., a doktorsku disertaciju 2004. na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Rezultati naučnog rada objavljeni su u preko 90 međunarodnih naučnih radova. Predavač je na predmetu Epigenetika na programu doktorskih akademskih studija na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Polje istraživanja: Interakcija genetičkih i epigenetičkih faktora u izmenjenim signalnim putevima u dijabetesu; Molekularni mehanizmi delovanja prirodnih supstanci (biljne ekstrakte, gljive, probiotici) kao potencijalnih terapijskih sredstava u cilju sprečavanja uništavanja beta ćelija pankreasa i progresije dijabetesa. Direktor je Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“-Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu.

VIŠI NAUČNI SARADNIK

Milica Zeković

Milica Zeković je doktor medicinskih nauka – farmacija u Centru izuzetnih vrednosti za ishranu i metabolizam. Publikovala je naučne radove u međunarodnoj periodici iz oblasti proučavanja kvaliteta ishrane i nutritivnog statusa, personalizovane ishrane, delovanja nutritivnih i nenutritivnih sastojaka namirnica na parametre zdravstvenog statusa, kao i u oblasti urologije i uroonkologije. Dr Zeković je dala značajan doprinos razvoju i unapređenju istraživačke infrastrukture važne za harmonizaciju i standardizaciju naučnog rada u oblasti nutritivne epidemiologije i javnog zdravlja na teritoriji Centralne i Istočne Evrope. Istraživačka interesovanja dr Zeković odnose se na proučavanje kvaliteta ishrane u celini, ali i na nivou dijetarnog unosa i statusa specifičnih nutrijenata, uključujući folate, vitamin D, polifenole, masne kiseline, nitrite, cink, magnezijum i selen. Naučno-istraživački rad dr Zeković obuhvata i procenu nutritivnog statusa onkoloških bolesnika, uključujući analizu antropometrijskih, biohemijskih, dijetarnih i kliničkih determinanti, u odnosu na specifičnosti patološkog entiteta, primenjenih terapijskih postupaka i procenjenog rizika od neželjenih efekata i odloženih sekvela.

NAUČNI SAVETNIK

Drenka Trivanović

Drenka Trivanović je doktor bioloških nauka u Grupi za hematologiju i matične ćelije. Njena profesionalna interesovanja obuhvataju matične ćelije, masno tkivo koštane srži, hematopoezu i kancer. Doktorirala je 2015. godine na Univerzitetu u Beogradu. Tokom posledoktorskog usavršavanja u IZKF Grupi za regeneraciju tkiva u mišićno-skeletnim bolestima, u Univerzitetskoj bolnici u Vircburgu, Nemačka, u periodu 2017–2022. godine, uspostavila je protokol za analizu ćelija masnog tkiva humane koštane srži. Rukovodila je i učestvovala u više međunarodnih i domaćih projekata, kao i u izradi doktorskih i master teza u Srbiji i Nemačkoj. Član je uređivačkih odbora međunarodnih časopisa. Održala je više predavanja po pozivu na međunarodnim konferencijama. Član je Organizacionog odbora Letnje škole Međunarodnog društva za masno tkivo koštane srži 2023. i ECTS Academy 2023–2027. Završila je edukativne kurseve iz hirurgije miša, single-cell omics, reprogramiranja somatskih ćelija u iPSC. Njene laboratorijske veštine obuhvataju hirurgiju mišijih kostiju, FELASA B sertifikat, protočnu citometriju, imunocitohemiju, imunoblotiranje, fluorescentnu mikroskopiju, analizu ekspresije gena i analizu ekstraćelijskog protoka.

NAUČNI SAVETNIK

Jovana Bjekić

Jovana Bjekić je doktor psiholoških nauka, sa specijalizacijom u oblasti neinvazivne moždane stimulacije, kognitivnih funkcija i personalizovane neuromodulacije. Njena istraživanja usmerena su na neurofiziološke osnove kognitivnih i afektivnih procesa, sa ciljem razvoja preciznijih i individualizovanih pristupa proceni i intervencijama. U svom radu kombinuje metode transkranijalne magnetne i električne stimulacije, multimodalne neuronaučne pristupe, kao i razvoj i adaptaciju instrumenata za procenu kognitivnog funkcionisanja. Poseban fokus njenog istraživačkog rada je individualizacija protokola neinvazivne neuromodulacije za unapređenje pamćenja. Rukovodi Grupom za neuronauke i aktivno doprinosi međunarodnim istraživačkim, edukativnim i sertifikacionim inicijativama u oblasti neinvazivne moždane stimulacije.

VIŠI NAUČNI SARADNIK

Hristina Obradović

Hristina Obradović je molekularni biolog u Grupi za hematologiju i matične ćelije. Doktorirala je u oblasti bioloških nauka sa temom „Funkcionalna karakterizacija primarnih mezenhimalnih matičnih ćelija u proinflamatornim uslovima i uslovima izmenjene oksigenacije”. Bavi se istraživanjima regenerativnog i imunomodulatornog potencijala matičnih ćelija iz adultnih i perinatalnih tkiva, sa posebnim iskustvom u radu sa matičnim ćelijama izolovanim iz pupčane vrpce. Njene profesionalne veštine, pored laboratorijskog rada, koji obuhvata ćelijsku kulturu, genske i proteinske analize i mikroskopiju, ogledaju se u pisanju i recenziranju radova, realizaciji projektnih zadataka, učešću u pisanju projekata, diseminaciji rezultata i promociji nauke. Na stručnim usavršavanjima u okviru COST akcije CA17116 i posledoktorskog boravka na Univerzitetu u Ljubljani stekla je dodatno iskustvo u radu sa tkivom placente i upotrebom njenih derivata u regenerativnoj i terapijskoj medicini, na šta su usmerena i njena dalja profesionalna interesovanja.

ISTRAŽIVAČ PRIPRAVNIK

Radoš Stefanović

Radoš Stefanović, rođen 25. avgusta 1993. godine u Mramorku, Srbija, završio je osnovne studije na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, Univerziteta u Beogradu, 2016. godine. Radio je kao saradnik u nastavi i kao kondicioni trener u omladinskoj školi FK Partizan. Master studije iz oblasti fiziologije završio je na Liverpool John Moores University, kao dobitnik stipendije Postgraduate International Achievement Scholarship. Njegovo istraživanje bilo je usmereno na proteomsku analizu facioskapulohumeralne mišićne distrofije, u okviru projekta finansiranog od strane Muscular Dystrophy UK. Doktorske studije započeo je 2023. godine na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, Univerziteta u Beogradu, gde radi kao saradnik u nastavi, a na Institutu za medicinska istraživanja kao istraživač pripravnik. Njegovo istraživanje usmereno je na ispitivanje molekularnih adaptacija eritrocita na fizičku aktivnost, uključujući deformabilnost membrane, oksidativni stres i interakcije membranskih i citoskeletnih proteina. Radoš ima značajno iskustvo u analizi podataka i bioinformatici, uz korišćenje programskih jezika R i Python. U slobodno vreme bavi se penjanjem, skijanjem i planinarenjem, i aktivan je član Planinarskog saveza Srbije.

Naučni saradnik

Anđelija Čukić

Anđelija Čukić je doktor medicine, doktor stomatologije i doktor medicinskih nauka u Grupi za nutritivnu biohemiju i dijetologiju. Njena istraživanja u okviru doktorske disertacije bila su usmerena na matične ćelije poreklom iz oralnih karcinoma. Oblast njenog interesovanja uključivala je ispitivanja u oblasti onkologije, sa posebnim osvrtom na etiologiju i patogenezu oralnih karcinoma kod osoba mlađe životne dobi, bez prisustva do sada poznatih faktora rizika. Odskoro je član Grupe za nutritivnu biohemiju i dijetologiju, u kojoj je zainteresovana za istraživanja u oblasti ishrane. Njena istraživanja usmerena su na proučavanje uticaja ishrane i suplementacije na različita fiziološka i patološka stanja, pre svega različite tipove kancera.

VIŠI NAUČNI SARADNIK

Milica Vukotić

Milica Vukotić, viši naučni saradnik, diplomirala je 2012. godine i stekla master diplomu 2013. godine na Biološkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Master rad odbranila je na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu, u Laboratoriji za humanu genetiku. Doktorski rad pod nazivom „Uloga epigenetičkog enzima Lsd1 u razvoju i funkciji skeletnih mišića i masnog tkiva” realizovala je u laboratoriji prof. dr Rolanda Šulea na Centru za klinička istraživanja, Univerzitetska bolnica u Frajburgu. Doktorirala je 2018. godine na Albert-Ludvig univerzitetu u Frajburgu, sa najvišim počastima. Na Institutu za medicinska istraživanja, Univerziteta u Beogradu, zaposlena je od 2019. godine. Godine 2021. dobila je sredstva Fonda za nauku Republike Srbije za projekat „Hidroksiureom posredovana aktivacija azot-oksid sintaze u eritroidnim progenitorima”, kao deo Programa za izuzetne projekte mladih istraživača (PROMIS).

Maja Stojiljković

Maja Stojiljković, PhD, je naučni savetnik, rukovodilac Departmana za humanu molekularnu genetiku i genomiku i rukovodilac Grupe za istraživanje retkih bolesti i razvoj terapija na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu. Njena istraživanja usmerena su na genetiku retkih bolesti, posebno urođenih bolesti metabolizma. Rezultati njenih istraživanja objavljeni su u preko 60 naučnih radova (h-indeks 17). Trenutno je koordinator jednog projekta programa Horizon Europe — BRIDGING-RD (2024–2027), koordinator jednog nacionalnog projekta GlucoAdjust iz programa PRISMA (2024–2026), kao i partner na još dva Horizon Europe projekta: BETTER (2023–2027) i ERDERA (2024–2031). Takođe je i ko-koordinator kursa „Geni i bolesti čoveka“ na poslediplomskim studijama molekularne biologije na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Stefan Badža

Stefan Badža je savetnik u kompaniji Pulsec, gde radi na razvoju novih proizvoda i projekata u oblasti sajber bezbednosti, sa posebnim fokusom na primenu veštačke inteligencije. Pre toga je obavljao dužnost savetnika predsednika Narodne skupštine, kao i predsednika Vlade Republike Srbije i više od osam godina bio posvećen razvoju inovacionog ekosistema, posebno u domenu veštačke inteligencije i inovacione infrastrukture.

Bio je inicijator i rukovodilac izrade i sprovođenja prve Vladine strategije za veštačku inteligenciju, čija je realizacija dovela do osnivanja Instituta za veštačku inteligenciju, uvođenja AI sadržaja u osnovne i srednje škole, kreiranja sedam novih master programa posvećenih AI, kao i uspostavljanja Nacionalne superkompjuterske AI platforme.

Stefan je takođe radio na razvoju i širenju mreže naučno-tehnoloških parkova i inovacione infrastrukture u Srbiji, kao i na povezivanju države, akademske zajednice i industrije u cilju ubrzanog tehnološkog razvoja.

Danijela Matović

Danijela Matović je vlasnik i direktor kompanije Parlok Consulting DOO Beograd i jedan od osnivača i rukovodeći partner u Strategic Investment Partners, investicionom fondu sa sedištem u Luksemburgu. Danijela ima više od 17 godina iskustva u oblasti finansijskog savetovanja, primarno u domenu inovacija, merdžera i akvizicija (M&A) i investicija. Tokom svoje dugogodišnje karijere učestvovala je na više od 100 različitih konsultantskih projekata, uključujući projekte procene vrednosti kompanija i nematerijalne imovine, izrade biznis planova i finansijskih projekcija poslovanja, kao i finansijskog restrukturiranja i podrške u poslovnim transakcijama i investicijama, u različitim industrijama.

U prethodnih nekoliko godina, Danijela je učestvovala u nekim od najvećih i najkompleksnijih transakcija u Srbiji, uključujući prodaju tehnološke kompanije 3Lateral američkoj kompaniji Epic Games. Aktivno je angažovana kao konsultant i mentor na brojnim projektima koji se odnose na podršku inovacijama i njihovu komercijalizaciju, uključujući projekte podržane od strane Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Svoju profesionalnu karijeru započela je u Ekonomskom institutu u Beogradu, gde je provela 7 godina i bila na poziciji direktora konsaltinga pre nego što se pridružila timu EY Srbija. U EY Srbija je provela ukupno 5 godina, rukovodeći regionalnim timom za merdžere i akvizicije.

Danijela je diplomirala na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru Finansije, bankarstvo i osiguranje, gde je takođe završila i master studije. Položila je prvi nivo za prestižni međunarodni sertifikat CFA, kao i sva 4 nivoa za međunarodni sertifikat za procenu vrednosti kapitala (ASA), za koji je trenutno u procesu sertifikacije.

Dr Marija Milić

Dr Marija Milić je lekar sa specijalizacijom i doktoratom iz epidemiologije i međunarodnom master diplomom iz javnog zdravlja. Direktorka je Naučno-tehnološkog parka Beograd, gde razvija inicijative koje povezuju nauku, tehnologiju i privredu.

Bila je angažovana kao savetnica u dva ministarstva u oblastima socijalne zaštite i demografije. Docent je na Medicinskom fakultetu, gde predaje epidemiologiju i metodologiju istraživanja. Njena istraživačka interesovanja su javnozdravstvene teme i politike, etika i metodologija istraživanja, telemedicina, inovacije i AI u medicini. Kao epidemiolog učestvovala je u programima skrininga raka, odgovoru na epidemije i imunizaciji.

Jelena Bojović

Jelena Bojović je direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju, koji su 2022. godine osnovali Vlada Srbije i Svetski ekonomski forum, i programski direktor NALED-a, najvećeg javno-privatnog udruženja u Srbiji. Jelena sarađuje sa državnim organima, preduzećima,ali  i naučnicima na dizajniranju inovativnih pristupa  u procesima digitalne transformacije javne uprave. Njene veštine su prvenstveno u upravljanju složenim reformama, dizajniranju regulatornih rešenja i digitalizaciji u mnogim oblastima kao što su zdravstvo, bioekonomija, radna snaga, imovina i poreska pitanja, inovacije i lokalni ekonomski rast. Ona je promoter digitalizacije i inovacija kao ključnih alata za poboljšanje efikasnosti i konkurentnosti srpske privrede. Jelena je molekularni biolog po obrazovanju, a ove godine je završila i kurs otvorenih inovacija, na Harvardu.

Viši naučni saradnik

Tijana Štajner

Tijana Štajner je doktor medicinskih nauka, specijalista medicinske mikrobiologije, rukovodilac Nacionalne referentne laboratorije za toksoplazmozu i saradnik Grupe za mikrobiologiju sa parazitologijom. U fokusu njenih istraživačkih interesovanja su medicinska mikrobiologija i infektivne bolesti, prevashodno parazitoze, odnosno parazitske zoonoze, sa akcentom na toksoplazmozi. Zainteresovana je za unapređenje dijagnostike i razvoj novih terapijskih opcija za kliničke entitete izazvane protozoom Toxoplasma gondii. Fokusirana je i na različite aspekte odnosa mikroorganizam–domaćin, molekularne i imunološke, kao i na njihovo tumačenje u kontekstu koncepta Jedno zdravlje (One Health).