Дијагностика и мониторинг реактивиране токсоплазмозе (РТ) код прималаца ХСЦТ уведени су у трансплантационе протоколе у Србији 2013. године као резултат сарадње Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије “Др Вукан Чупић’’ и НРЛ за токсоплазмозу Института за медицинска истраживања. Постојећи приступ спасава животе, али је скуп, а резултате ПЦР је некада тешко интерпретирати јер се циркулишућа ДНК може детектовати и у одсуству клиничке инфекције. Такође, и перформансе qПЦР теста могу варирати у односу на техничке услове, разлике у ХСЦТ протоколима, тип алографта као и особености пацијената (врста хематолошког малигнитета). Отуда је циљ предложеног пројекта да се, након стандардизације и хармонизације qПЦР протокола у лабораторијама оба партнера, преиспита постојећи приступ и идентификују подгрупе пацијената (тип основне болести, врста профилаксе) под посебним ризиком од РТ које би имале највећу корист од систематског qПЦР мониторинга. Крајњи исход би био ефикасан а по цени прихватљив програм превенције токсоплазмозе након ХСЦТ.