дипл. инж.

Проф. др Сања Вранеш

Сања Вранеш је дипломирала, магистрирала и докторирала на Eлектротехничком факултету Универзитета у Београду. По дипломирању, се запослила у Институту “Михајло Пупин”, где је девет година била Генерални директор Института. Пре тога је десет година била Научни директор Института. Била је и редовни професор Електротехничког факултета у Београду. Тренутно је ангажована као експерт Европске комисије и Национални институционални консултант седам института у транзицији. Била је члан Националног савета за науку у 2 мандата (10 година). Редовни је члан Академије инжењерских наука Србије. Учествовала је на 46 европских истраживачких пројеката и објавила преко 250 радова. Говори пет језика.

Др Марија Гњатовић

Др Марија Гњатовић је научница и стручњакиња са богатим искуством у областима биотехнологије, имунологије и развоја дијагностичких и терапеутских решења. Кроз вишегодишњи рад у научноистраживачком, институционалном и иновационом окружењу, остварила је значајне резултате у унапређењу примене науке у пракси. Од 2025. године обавља функцију државне секретарке у Министарству науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, где доприноси обликовању политике усмерене ка јачању домаћих истраживачких и иновационих потенцијала.

Рођена 1983. године у Смедереву, др Марија Гњатовић је основне академске студије завршила на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду, на смеру биохемијско инжењерство и биотехнологија. Докторску дисертацију из области биотехничких наука одбранила је 2018. године на истом факултету.

До преузимања јавне функције, била је директорка Института за примену нуклеарне енергије – ИНЕП (2022–2025), где је предводила институционалну трансформацију кроз ,,SAIGE” програм Светске банке, и позиционирала ИНЕП као кључног актера у националној БИО4 иницијативи, са циљем развоја биоекономије и транслационе медицине у Србији. Као научница и лидер, афирмисала је концепт трансфера знања и технологије из лабораторије ка индустрији и здравственом систему.

Током пандемије COVID-19 руководила је развојем регистрованих ,,Елиса” тестова у Србији и водила кључне серопреваленцијске и епидемиолошке студије у сарадњи са домаћим и међународним институцијама – укључујући UNDP, WHO и USAID. Др Гњатовић је пионир у развоју рекомбинантних моноклонских антитела у Србији, као основе за савремене дијагностичке тестове и третмане.

У области иновација, остварила је изузетне резултате – аутор је бројних примењених техничких решења и патената, укључујући међународну пријаву за детекцију птичјег борнавируса. Као главни инвентор на више од десет комерцијализованих иновација, добитница је Националне награде за најбољу технолошку иновацију (2019). Један је од оснивача прве Канцеларије за трансфер технологије при ИНЕП-у. Године 2023. основала је стартап компанију Immunora д.о.о., која развија платформу за детекцију антиген-специфичног ћелијског одговора у узорцима серума испитаника, доприносећи директној примени научних резултата у здравственој дијагностици.

У свом јавном деловању, др Гњатовић је била члан Управног одбора Фонда за иновациону делатност (од 2020, у два мандата), као и Савета Факултета за физичку хемију Универзитета у Београду. Активна је чланица више стручних удружења, укључујући Биохемијско друштво Србије, Друштво паразитолога и Српско хемијско друштво.

Као државна секретарка, др Марија Гњатовић доноси јединствену комбинацију научне стручности, искуства у управљању иновацијама и стратешке визије. Њена мисија је да допринесе развоју модерног, отвореног и конкурентног научно-иновационог система Републике Србије, са снажним ослонцем на примењена истраживања, повезивање науке и привреде и међународну сарадњу.

Мирјана Михаиловић

Мирјана Михаиловић је дипломирала 1996. године, магистарски рад одбранила 1998., а докторску дисертацију 2004. на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Резултати научног рада објављени су у преко 90 међународних научних радова. Предавач је на предмету Епигенетика на програму докторских академских студија на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Поље истраживања: Интеракција генетичких и епигенетичких фактора у измењеним сигналним путевима у дијабетесу; Молекуларни механизми деловања природних супстанци (биљне екстракте, гљиве, пробиотици) као потенцијалних терапијских средстава у циљу спречавања уништавања бета ћелија панкреаса и прогресије дијабетеса. Директор је Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“-Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду.

Др сц. мед.-фарм. спец

Милица Зековић

Милица Зековић је доктор медицинских наука-фармација у Центру изузетних вредности за исхрану и метаболизам. Публиковала је научне радове у међународној периодици из истраживачких области проучавања квалитета исхране и нутритивног статуса, персонализоване исхране, деловања нутритивних и ненутритивних састојака намирница на параметре здравственог статуса, као и у области урологије и уронкологије. Др Зековић је дала значајан допринос развоју и унапређењу истраживачке инфраструктуре важне за хармонизацију и стандардизацију научног рада у области нутритивне епидемиологије и јавног здравља за територију Централне и Источне Европе. Истраживачка интересовања др Зековић односе се на проучавање квалитета исхране у целини, али и на нивоу дијетарног уноса и статуса специфичних нутријената укључујући фолате, витамин Д, полифеноле, масне киселине, нитрите, цинк, магнезијум и селен. Научноистраживачки рад др Зековић обухвата и процену нутритивног статуса онколошких болесника, укључујући анализу антропометријских, биохемијских, дијетарних и клиничких детерминанти, у односу на специфичности патолошког ентитета, примењених терапијских поступака и процењеног ризика од нежељених ефеката и одложених секвела.

Виши научни сарадник

Дренка Тривановић

Виши научни сарадник

Јована Бјекић

Научни сарадник

Христина Обрадовић

Виши научни сарадник

Тијана Штајнер

Радош Стефановић

Радош Стефановић (рођен 25. августа 1993. у Мраморку, Србија) завршио је основне студије на Факултету спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду 2016. године. Радио је као сарадник у настави и као кондициони тренер у омладинској школи ФК Партизан. Мастер студије из области физиологије завршио је на Liverpool John Moores University као добитник Postgraduate International Achievement Scholarship стипендије. Његово истраживање било је фокусирано на протеомску анализу фациоскапулохумерналне мишићне дистрофије у оквиру пројекта финансираног од стране Muscular Dystrophy UK.

Докторске студије је започео 2023. године на Факултету спорта и физичког васпитања на Универзитету у Београду, где ради као сарадник у настави, а на Институту за медицинска истраживања као истраживач приправник. Његово истраживање усмерено је на испитивање молекуларних адаптација еритроцита на физичку активност, укључујући деформабилност мембране, оксидативни стрес и интеракције мембранских и цитоскелетних протеина. Радош има велико искуство у анализи података и биоинформатици користећи R и Python програмске језике. У слободно време бави се пењањем, скијањем и планинарењем, и активан је члан Планинарског савеза Србије.

ИСТРАЖИВАЧ САРАДНИК

Емилија Живковић

Емилија Живковић, истраживач сарадник, дипломирала је 2019. године на Биолошком факултету биологије, Универзитета у Београду. Мастер тезу под називом „Утицај протеина алфа-1 антитрипсина на одговор ћелија карцинома колона на третман 5-флуороурацилом“ је радила на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство. Докторске студије на Модулу ћелијске и молекуларне онкологије уписала је 2020. године на Биолошком Факултету,  Универзитета у Београду. Од 2021. године запослена је на Институту за медицинска истраживања, Универзитет у Београду.

Научни сарадник

Анђелија Чукић

НАУЧНИ САРАДНИК

Милица Вукотић

Милица Вукотић, научни сарадник, дипломирала је (2021) и стекла мастер диплому (2013) на Биолошком факултетуУниверзитета у Београду. Мастер рад је одбранила на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду, у Лабораторији за хуманугенетику. Докторски рад под називом „Улога Lsd1 у развоју и функцији скелетних мишића и масног ткива“ реализовала је у лабораторији проф. др. Роланда Шулеа на Центру за клиничка истраживања, Универзитетска болница у Фрајбургу. Милица је дипломирала 2018. године на Алберт-Лудвиг универзитету у Фрајбургу са највишим почастима. На Институту за медицинска истраживања Универзитета у Београду запослена је од 2019. године. Године 2021. добила је средства за пројекат „Хидроксиуреом посредована активација азот-оксид синтазе у еритроидним прогениторима “ од стране Фонда за науку Републике Србије, као део Програма за изузетне пројекте младих истраживача (PROMIS).

Мајa Стојиљковић

Мајa Стојиљковић, PhD, је научни саветник, руководилац Департмана за хуману молекуларну генетику и геномику и руководилац Групе за истраживање ретких болести и развој терапија на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду. Њена истраживања усмерена су на генетику ретких болести, посебно урођених болести метаболизма. Резултати њених истраживања објављени су у преко 60 научних радова (h-индекс 17). Тренутно је координатор једног пројекта програма Horizon Europe — BRIDGING-RD (2024–2027), координатор једног националног пројекта GlucoAdjust из програма PRISMA (2024–2026), као и партнер на још два Horizon Europe пројекта: BETTER (2023–2027) и ERDERA (2024–2031). Такође је и ко-координатор курса „Гени и болести човека“ на последипломским студијама молекуларне биологије на Биолошком факултету Универзитета у Београду.

Стефан Баджа

Стефан Баджа је саветник у компанији Pulsec, где ради на развоју нових производа и пројеката у области сајбер безбедности, са посебним фокусом на примену вештачке интелигенције. Пре тога је обављао дужност саветника председника Народне скупштине, као и председника Владе Републике Србије и више од осам година био посвећен развоју иновационог екосистема, посебно у домену вештачке интелигенције и иновационе инфраструктуре.

Био је иницијатор и руководилац израде и спровођења прве Владине стратегије за вештачку интелигенцију, чија је реализација довела до оснивања Института за вештачку интелигенцију, увођења AI садржаја у основне и средње школе, креирања седам нових мастер програма посвећених AI, као и успостављања Националне суперкомпјутерске AI платформе.

Стефан је такође радио на развоју и ширењу мреже научно-технолошких паркова и иновационе инфраструктуре у Србији, као и на повезивању државе, академске заједнице и индустрије у циљу убрзаног технолошког развоја.

Данијела Матовић

Данијела Матовић је власник и директор компаније Parlok Consulting DOO Београд и један од оснивача и руководећи партнер у Strategic Investment Partners, инвестиционом фонду са седиштем у Луксембургу. Данијела има више од 17 година искуства у области финансијског саветовања, примарно у домену иновација, мерџера и аквизиција (M&A) и инвестиција. Током своје дугогодишње каријере учествовала је на више од 100 различитих консултантских пројеката, укључујући пројекте процене вредности компанија и нематеријалне имовине, израде бизнис планова и финансијских пројекција пословања, као и финансијског реструктурирања и подршке у пословним трансакцијама и инвестицијама, у различитим индустријама.

У претходних неколико година, Данијела је учествовала у неким од највећих и најкомплекснијих трансакција у Србији, укључујући продају технолошке компаније 3Lateral америчкој компанији Epic Games. Активно је ангажована као консултант и ментор на бројним пројектима који се односе на подршку иновацијама и њихову комерцијализацију, укључујући пројекте подржане од стране Светске банке и Европске банке за обнову и развој.

Своју професионалну каријеру започела је у Економском институту у Београду, где је провела 7 година и била на позицији директора консалтинга пре него што се придружила тиму EY Србија. У EY Србија је провела укупно 5 година, руководећи регионалним тимом за мерџере и аквизиције.

Данијела је дипломирала на Економском факултету Универзитета у Београду, на смеру Финансије, банкарство и осигурање, где је такође завршила и мастер студије. Положила је први ниво за престижни међународни сертификат CFA, као и сва 4 нивоа за међународни сертификат за процену вредности капитала (ASA), за који је тренутно у процесу сертификације.

Др Марија Милић

Др Марија Милић је лекар са специјализацијом и докторатом из епидемиологије и међународном мастер дипломом из јавног здравља. Директорка је Научно-технолошког парка Београд, где развија иницијативе које повезују науку, технологију и привреду.

Била је ангажована као саветница у два министарства у областима социјалне заштите и демографије. Доцент је на Медицинском факултету, где предаје епидемиологију и методологију истраживања. Њена истраживачка интересовања су јавноздравствене теме и политике, етика и методологија истраживања, телемедицина, иновације и AI у медицини. Као епидемиолог учествовала је у програмима скрининга рака, одговору на епидемије и имунизацији.

Јелена Бојовић

Јелена Бојовић је директорка Центра за четврту индустријску револуцију, који су 2022. године основали Влада Србије и Светски економски форум, и програмски директор НАЛЕД-а, највећег јавно-приватног удружења у Србији. Јелена сарађује са државним органима, предузећима,али  и научницима на дизајнирању иновативних приступа  у процесима дигиталне трансформације јавне управе. Њене вештине су првенствено у управљању сложеним реформама, дизајнирању регулаторних решења и дигитализацији у многим областима као што су здравство, биоекономија, радна снага, имовина и пореска питања, иновације и локални економски раст. Она је промотер дигитализације и иновација као кључних алата за побољшање ефикасности и конкурентности српске привреде. Јелена је молекуларни биолог по образовању, а ове године је завршила и курс отворених иновација, на Харварду.