Пројекти

Синергистичка едукација родитеља деце са посебним потребама

ВодиДр Татјана Зорчец

Сарадници на пројектуВесна Вучић, Данијела Ристић-Медић

Број пројектаKA220-ADU-AB287E78

Трајање пројектадецембар 2022. – новембар 2024,

Водећа институцијаМакедонска асоцијација за примењену психологију-МААП, Северна Македонија
Хрватско католичко свеучилиште, Хрватска;  Институт за медицинска истраживања, Србија

Опис пројекта:

Пројекат има за циљ да оснажи родитеље деце са посебним потребама у свакодневном животу, унапреди њихове родитељске вештине и социјалну инклузију, здравље и квалитет живота. Циљеви пројекта су коришћење иновативног образовног приступа за унапређење родитељских вештина у раду са децом са посебним потребама, са новоствореним свеобухватним наставним програмом и материјалима за обуку и његовом он-лајн платформом за континуирано е-учење, у складу са индивидуалним потребама и очекивањима родитеља.

SMERNICE ZA RODITELJSTVO DECE SA TEŠKOĆAMA/SMETNJAMA U RAZVOJU

Definisanje i terminološki aspekti teškoća u razvoju
Alternativna medicina nudi rešenja koja Vam neće pomoći
Karakteristike razvojnih teškoća/smetnji
Karakteristike intelektualnih smetnji u razvoju
Karakteristike kognitivnih smetnji u razvoju
Karakteristike dece sa neurološkim poremećajima
Karakteristike dece sa cerebralnom paralizom (CP)
Karakteristike fizičkih smetnji kod dece
Seksualno i reproduktivno zdravlje osoba sa teškoćama
Pridružene bolesti kod dece za smetnjama u razvoju
Karakteristike problematike senzorne obrade kod dece sa smetnjama u razvoju
Bol i ublažavanje bola
Lečenje bola kod dece sa teškoćama u razvoju
Izazovna ponašanja dece sa teškoćama u razvoju
Emocionalna regulacija kod dece sa smetnjama u razvoju
Nasilje (engl. bullying) i deca sa teškoćama u razvoju
Fizička aktivnost kod dece sa teškoćama u razvoju
Fizička aktivnost kod dece sa teškoćama u razvoju
Zlostavljanje dece sa teškoćama u razvoju
Regulisanje stresa u porodicama dece sa smetnjama u razvoju
Intervencije za podršku roditeljima dece sа teškoćama u razvoju
Autori priručnika

Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА): Подршка националним истраживањима о исхрани у складу са методологијом ЕУ менија (шеста подршка) „Анкета за децу“, укључујући субјекте од три месеца до 9

Води :

др Марија Глибетић

Сарадници на пројекту:

Марија Такић, Милица Зековић, Биљана Покимица, Тамара Поповић, Гордана Петровић-Огиано, Јелена Милешевић, Јасмина Мартачић-Дебељак, Марија Кнез, Марија Ранић, Ирена Крга, Вук Стевановић, Марта Деспотовић, Невена Кардум, Мирјана Гуриновић, Марија Глибећ Марија Мартић

Број пројекта: ОЦ/ЕФСА/ДАТА/2016/02

Трајање пројекта:

2016-2022.

Водећа институција:

Опис пројекта:

Циљ овог пројекта био је да се развије методологија која ће се користити у националном истраживању потрошње хране у складу са смерницама Европске агенције за безбедност хране (ЕФСА) у складу са методологијом менија ЕУ, за припрему и пружање ЕФСА националним протоколима и сродним документима, и у првој фази, Извршено је прикупљање података пробних пилота. Поред тога, подаци о утрошку хране и сродним информацијама прикупљеним током истраживања у складу са форматом који захтева ЕФСА су припремљени и пренети у ЕФСА укључујући податке о прехрамбеним материјалима.

Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА): Подршка националним истраживањима о исхрани у складу са методологијом ЕУ менија (шеста подршка) „Анкета одраслих“, укључујући субјекте од 10 до 74 године

Води :

Др Мирјана Гуриновић

Сарадници на пројекту:

Марија Такић, Милица Зековић, Биљана Покимица, Тамара Поповић, Гордана Петровић-Огиано, Јелена Милешевић, Јасмина Мартачић-Дебељак, Марија Кнез, Марија Ранић, Ирена Крга, Вук Стевановић, Марта Деспотовић, Невена Кардум, Мирјана Гуриновић, Марија Глибећ Марија Мартић

Број пројекта: OC/EFSA/DATA/2016/03

Трајање пројекта:

2016-2022.

Водећа институција:

Опис пројекта:

Циљ овог пројекта био је да се развије методологија која ће се користити у националном истраживању потрошње хране у складу са смерницама Европске управе за безбедност хране (ЕФСА) у методологији Менија ЕУ, да се припреми и обезбеди ЕФСА националним протоколима и сродним документима, као и да управља и изврши прикупљање података. Поред тога, подаци о утрошку хране и сродне информације прикупљене током анкете у складу са форматом који захтева ЕФСА, били су припремљени и пренети у ЕФСА укључујући податке о материјалима за паковање.

Одређивање потенцијала деривата ткива плаценте за примену у реконструкцији дојке након мастектомије: развој 3Д штампаног бионосача

руководилац: др Христина Обрадовић

сарадници на пројекту:

др Ивана Окић-Ђорђевић, Драгана Александровић, Сања Момчиловић, Ивана Газикаловић (ИЦ Технолошко-Металуршки факултет), Никола Јефтић (Институт за онкологију и радиологију Србије)

број пројекта: 11073

Трајање пројекта: 2024 –2026

Водећа инстситуција: Институт за медицинска истраживања, Универзтет у Београду

Институције учеснице: Иновациони центар Технолошко-Металуршки факултет

Институт за онкологију и радиологију Србије

 

Опис пројекта:

Постојеће технике реконструкције дојке након мастектомије, упркос њиховој безбедности и изводљивости за пацијенте, носе ризик од потенцијалних компликација и не мењају значајно вероватноћу појаве рецидива болести у поређењу са само мастектомијом. Стога се ови фактори морају узети у обзир када се процењују доступне опције реконструкције дојке након мастектомије. Област ткивног инжењеринга интензивно расте и првенствено се фокусира на израду различитих носача који делују као шаблони за регенерацију ткива. Амнионска мембрана (АМ) плаценте се скоро читав век, користи у регенерацији коже и рожњаче, а бројне студије су показале њена антитуморска, антифибротичка, антиинфламаторна и имуномодулаторна својства. AmnioPrintCare има за циљ да развије биоматеријал за носаче користећи хомогенат хумане АМ који ће сачувати и показати своје регенеративне и антитуморске ефекте током дужег периода примене. Успостављањем напредних техника 3Д биопринтинга за израду носача, AmnioPrintCare ће омогућити приступачније и персонализованије праксе регенеративне медицине у реконструкцији дојке. Да бисмо то постигли, користећи различите технолошке методе и напредни 3Д софтвер и биопринтер, успоставићемо 3Д штампани бионосач базиран на хАМ. Такође, потврдићемо његову биокомпатибилност са ћелијама нише ткива дојке и регенеративни потенцијал ин витро везан за адипогенезу и ангиогенезу заједно са антитуморским дејством према ћелијским линијама рака дојке. Даље ћемо проценити његов регенеративни и антитуморски ефекат након трансплантације код мишева. Овај интердисциплинарни пројекат донеће напредак у биотехнологији који ће довести до побољшања у биомедицини и обезбедити основу за бољу здравствену заштиту и стопу преживљавања пацијената, новине у медицинском и биотехнолошком образовању, као и унапређење биотехнолошке индустрије у Србији јер би могла да патентира нови “биоинк“ за комерцијално доступне биоштампаче.

Развој мукоадхезивних филмова са хомогенатом aмнионске мембране за потенцијалну примену у регенерацији оралних ткива

Руководиоц: Др Ивана Окић Ђорђевић

Учесници:

Др Христина Обрадовић. Др Дренка Тривановић, Др мед Сања Момчиловић, Др Ивана Дрвеница, бр: 337-00-110/023-05/36

Пројектни циклус: Јул 2023 – Јун 2025

НИО носилац пројекта: Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

 

Сажетак:

Хумана амнионска мембрана (хАМ) је доступан, економичан и биокомпатибилан екстраћелијски матрикс ћелија пореклом од плаценте, на бази колагена, и заједно са

својим дериватима поседује антиинфламаторна и регенеративна својства. У пракси, хАМ је до сада коришћена у лечењу посттрауматских дефеката коже, интраоралној и гениталној реконструкцији као и код офталмолошких поремећаја.

Током последњих неколико деценија, регенеративна и модулаторна својства матичних ћелија (МЋ) привлаче пажњу научника указујући на могућност њихове потенцијалне примене у ћелијској терапији. Један од недавно откривених извора оралних МЋ је периодонцијум (ПД), ткиво добијено након вађења зуба из ортодонтских разлога. ПДМЋ су резидентне адултне ћелије перидонцијума и имају кључну улогу у хомеостази и саморегулацији оралних ткива. С обзиром да су исходи тренутно доступних приступа лечењу оралних ткива често непредвидиви а сама терапија економски неисплатива, потрага за новим модалитетима лечења представља главни циљ у регенеративној стоматологији. У ту сврху, циљеви овог пројекта укључују утицај хАМ на процес зарастања рана и регенеративна својства ПДМЋ.

Развој метода – Раманове спектроскопије за процену регенеративног потенцијала мезенхимских матичних ћелија на нивоу појединачне ћелије

Вођа пројекта: др Тамара Кукољ

Број пројекта: „Покрени се за науку 2019/2020“ финансиран од стране Филип Морис компаније

Сарадници на пројекту:

Др Јасмина Лазаревић, др Урош Ралевић, др Ненад Лазаревић из Института за физику, Универзитета у Београду

Водећа установа:

Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Анализа карактеристика мезенхимских матичних ћелија (ММЋ) на нивоу појединачних ћелија применом Раман спектроскопије са циљем развоја Раман спектроскопије као брзе, једноставне и недеструктивне Single Cell методе за процену регенеративног потенцијала ММЋ. Већина биохемијских промена, изазваних физиолошким или патолошким променама, уочавају се у Рамановом спектру под одговарајућим условима, као промена интензитета и/или положаја Раман мода. Стога ће се испитивати се одлике ММћ пореклом из различитих ткива и донора, као и промене карактеристика повезаних са старошћу у популацијама ММЋ. Пратиће се промене Рамановог спектра које настају услед репликативног узраста, односно продужене култивације in vitro, као и промене у спектру изазване одређеним фармаколошким супстанцама које се користе у терапији различитих болести, који убрзавају процес старења. На основу добијених резултата утврдиће се корелација између вибрационог спектра и регенеративног потенцијала примарних ММЋ, што ће омогућити успостављање Раманове спектроскопије као брзе, једноставне и неинвазивне методе за квалитативну анализу регенеративног потенцијала одређену популацију ММЋ. Овај пројекат ће допринети детаљној карактеризацији ММЋ, како би се значајно убрзала и олакшала њихову даља примена у ћелијској терапији и ткивном инжењерству.

Мониторинг паразита преношених храном и водом у животној средини (PARASITE_HUNTER)

Води: Ивана Клун

 

Сарадници на пројекту:

Душко Ћировић, Оливер Тошковић, Александра Пенезић, Станислав Симин, Александра Узелац, Владимир Ћирковић, Драгана Миличић, Никола Бетић, Неда Богдановић, Илија Пантелић

Број пројекта: 2424

Трајање пројекта: 2024-2026

 

Водећа институција:
Институт за медицинска истраживања Универзитета у Београду

Остале институције:
Биолошки факултет Универзитета у Београду, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду, Институт за хигијену и технологију меса

 

Опис пројекта:

Растућа преваленца паразитоза које се преносе храном и водом код људи и животиња у Европи захтева свеобухватан надзор како би се откриле претње у настајању и идентификовали резервоари инфекције, ради благовременог упозоравања свих учесника у области јавног здравља. Програми систематског праћења већине паразита који узрокују ове болести не постоје, многе паразитозе не подлежу обавези пријављивања, тако да је на научној заједници да прикупи доказе о овим тихим епидемијама, подигне свест и залаже се за иновативне и побољшане мере безбедности хране ради смањења оптерећења болешћу.

PARASITE_HUNTER ће имплементирати принципе Једног здравља у области контроле безбедности хране, са посебним нагласком на матриксе пореклом из животне средине, с обзиром на то да XXI век карактеришу антропогеним утицајем знатно нарушени екосистеми. Утицај здравља екосистема и дивљих животиња на безбедност хране ће бити процењен и биће успостављена комуникација са заинтересованим странама.

Стандардизоване паразитолошке методе [седиментација, (Mini)FLOTAC] и валидиране молекуларне технике (multiplex qPCR, nested PCR) биће примењене за откривање, квантификацију и процену вијабилности (бојење и култивација in vitro) паразита који се преносе храном и водом (ПХВ) од јавноздравственог значаја у храни и животињским хранивима, води и земљишту на коме се храна производи.

Овај пројекат има за циљ успостављање оквира за надзор заснованог на валидним подацима о присуству ПХВ како би методологија контроле безбедности хране превазишла тренутно важеће стандарде, укључујући праћење рањивих група (људи и животиња) које нису обухваћене важећим законодавством о безбедности хране. Заинтересоване стране ће бити укључене посредством упитника како би се проценио ниво свести о ПХВ и како би учесници могли да допринесу изради беле књиге са предлозима за смањење односно контролисање ПХВ.

Као резултат пројекта очекује се одржив, најсавременији програм надзора ПХВ ради правовремене идентификације новонасталих претњи јавном здрављу, као и од стране заинтересованих страна одобрене мере које би допринеле побољшању безбедности хране.

Антиинфламаторни приступ исхрани код пацијената са раком дојке који су на терапији инхибиторима ароматазе

Води: Весна Вучић

Сарадници на пројекту:

Данијела Ристић Медић, Александра Арсић, Маја Милошевић, Сњежана Петровић, Небојша Ивановић, Милица Којадиновић, Биљана Покимица, Марија Пауновић

Број пројекта: 5050

Трајање пројекта: 2023 – 2026.

Водећа институција:

Институт за медицинска истраживања, Институт од националног значаја за Републику Србију,  Универзитет у Београду

Опис пројекта:

Пројекат је осмишљен као рандомизованa клиничкa студија које има за циљ да испита ефекат антиинфламаторне нутритивне интервенције (у виду примене одабране дијете или суплемената) на статус ухрањености, клиничке исходе и квалитет живота пацијената са раком дојке који су на терапији инхибиторима ароматазе. Реализација овог пројекта допринеће спречавању пада нутритивног статуса, бољем подношењу терапије, смањењу нежељених ефекaта и ризикa од коморбидитета, а самим тим и побољшању квалитета живота, клиничких исхода и стопе преживљавања код пацијента са раком дојке.

This site is registered on wpml.org as a development site.